Minule jeseni počelo je čišćenje opasnog otpada iz kruga Elektronske industije, a prema rečima Radiše Spasića, diplomiranog hemičara i člana tima koji je bio zadužen za dislokaciju hemijskog otpada iz tog nekadašnjeg industrijskog giganta još ništa nije učinjeno po pitanju radioaktivnog materijala cesium 137 koji je „netragom“ nestao još pre dve godine.
Spasić je kazao da je još 2009. godine evidentirano da je u magacinu Ei Komerca postojao olovni sanduk sa epruvetama ispunjenjim radioaktivnim materijalom, a to su merenjem radioaktivnosti potvrdili i stručnjaci Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika.
– Taj materijal je nestao, a kada sam to otkrio stečajna upravnica nije mogla da mi kaže gde je završio. Negirala je da je uošte postojao i tvrdila da je da nadležni inspektor to potvrdio. Mogao je da bude prebačen samo u Institut za nuklearne nauke „Vinča“, a moguće je da završio na nekoj deponiji jer je oprema propalih društvenih firmi tokom stečaja uglavnom prodavana na kilogram, kao otpad – izjavio je Spasić za Novu.
Kako je kazao, nestanak radioaktivnog materijala prijavio je policiji, tužilaštvu, stečajnim sudijama Privrenog suda i republičkoj Inspekciji za zaštitu životne sredine, ali niko nije reagovao.
– Niko ništa nije preduzeo i još sam naišao na osudu nadležne inspektorke za zaštitu životne sredine i to iste one koja je svojevremeno svojim zapisnikom potvrdila prisustvo radioaktivnog materijala. Jedan od stečajnih sudija kojem sam poslao prijavu o nestanku radioaktivnog materijala mi je odgovorio da time ne treba da se bavim, jer nisam ovlašćen. Drugi stečajni sudija mi je poslao objašnjenje da tamo nije ni bilo radioaktivnog materijala, jer je navodno to neki inspektor utvrdio. Međutim, postoje zapisnici o tome da je radioaktivnog materijala bilo, a i merenja su to potvrdila – istakao je Spasić
Tužilaštvo je, dodao je, odbacilo njegovu prijavu kao neosnovanu, a kao razlog je naveden nedostatak dokaza.
– Više javno tužilaštvo je prijavu prosledilo Osnovnom javnom tužilaštvu, a tužilac umesto da me pozove da mu dokumentujem sve ono što tvrdim, odbio mi je prijavu zbog navodnog nepostojanja dokaza. Žalio sam se i zahtevao da dam iskaz u tužilaštvu, ali odgovor nisam dobio – naglasio je Spasić.
Prema njegovim rečima, niko od nadležnih nije reagovao ni zbog prodaje u staro gvožđe trafoa koji je bio ispunjen kancerogenim piralenom.
– Prilikom prodaje opreme fabrike Ei Komponente, trafo je odvežen sa ostalim starim gvožđem na otpad otkupljivača, ali ne znamo da li je piralen prosut i gde je prosut, da li je završio u Nišavi ili Moravi – istakao je on.
Spasić, koji je dve decenije radio kao hemičar u galvanizacij i rukovodilac Sektora pripreme proizvodnje u firmi Ei Komponente, godinama unazad je upozoravao da u krugu Elektronske industrije još od 1999. godine bez kontrole i regularnog skladištenja stoje boce sa samozapaljivim gasovima Fosfinom i Silanom.
Takođe je upozoravao da se u krugu Elektronske, veoma blizu Nišave i niškog vodovoda nalazi oko 400 kubnih metara otpadnih voda iz galvanizacije Ei Metala kontaminirane kancerogenim kadmijumom.
– Opasnost od boca je bila zaista velika, mogle su, zbog neadekvatnog čuvanja da se zapale i izazovu veliku eksploziju, ali su proteklih meseci uklonjene. Uklonjeno je i oko 400 kubnih metara otpadnih voda koje su pretile da putem podzemnih voda stignu do vodovoda kojim se deo grada napaja pijaćom vodom i Nišave – rekao je Spasić.
Kazao je da posao oko uklanjanja opasnog otpada u Elektronskoj industriji nije završen i da postoji još dosta toga što bi moralo da bude uklonjeno, nakon čega bi moglo da se pristupi uređenju čitavog kompleksa.
– Nije stigao na red za čišćenje ili je zaboravljen jedan magacin i galvanizacija firme Ei komponente u kojima ima još mnogo zaostalih hemikalija. Potrebno je ukloniti cisternu u kojoj je skladištena hlorovodična kiselina, hemikalije kojih još ima na pojedinim lokacijama i razrešiti sudbinu rezervoara za mazut Ei Toplane Svakako je potrebno skloniti sve krovove sa azbestnim tablama, jer je prašina koju vetar sa njih odnosi izaziva rak pluća. Tu je i pet ili šest radioktivnih gromobrana koje je potrebno ukloniti – izjavio je Spasić.
Prema njegovim rečima, nakon svega toga potrebno je uzeti uzorke terena i to na više mesta kako bi se video stepen zagađenosti i nakon toga pristupiti sanacija celokupnog zemljišta.
Prema najavama Ministarstva za zaštitu životne sredine iz kompleksa Elektronske industrije biće uklonjeno 450 tona opasnog otpada, dok u Srbiji u napuštenim fabrikama ima oko 20.000 tona istorijskog otpada.
Prema najavi tog ministarstva otpad će biti zbrinjavan po svetskim standardima, ali sukcesivno. Procene su da će čitava misija trajati najmanje 10 godina.
Cezijum 137 radiaktivni element, koristi se i u medicinske svrhe
– Iako je njegova upotreba prilično opasna, ukoliko se koristi u kontrolisanim uslovima, ovaj izotop cezijuma se može koristiti i u medicinske svrhe, ili u industriji. U svom izvornom obliku, element je radioaktivan i opasan, a može biti izuzetno opasan po zdravlje ljudi – kaže toksikolog i profesor Medicinskog fakulteta Petar Bulat.
Kancerogeni piralen
Naučna savetnica Instituta za hemiju, tehonologiju i metalurgiju prof.dr Dragana Đorđević kaže da je piralen opasno i kancerogeno jedinjenje, koje može da ima dugoročne posledice po zdravlje ljudi.
– To je vrlo gadno jedinjenje, nekada se koristilo kao transformatorsko ulje. U pitanju je izuzetno štetna, toksična i kancerogena materija. U organizmu se deponuju u masnom tkivu, utiču na hormonalni balans, ostaju dugo u telu i stvaraju kancer. One ne mogu lako da se izbace. Zbog ovog sadržaja, ulja su morala da se sklanjaju, a upotreba piralena je zabranjena u Srbiji. Nažalost, iako je zabranjeno, ljudi u Srbiji ga koriste i pale, iako nisu svesni opasnosti u kojoj se nalaze – priča Đorđević za „Novu“.
Prekasno brinemo o sebi i prirodi, naknadna pamet kao epilog donosi rak
Dodaj komentar