Razne životne okolnosti i one najposvećenije nekada primoraju da za sebi dragog a nemoćnog člana porodice potraže neophodnu stručnu pomoć.
Domovi za stare često su poslednji izbor porodice, ali i neminovnost ako o njihovim najdražima nema ko da brine. Međutim, sve češće se dešava da se, uprkos svetlim primerima, čuju i priče koje su bolne, tužne, i pričaju o nebrizi, lošem tretmanu, teškim trenucima…
Priče koje si svakodnevica velikog broja naših starih i bolesnih, one ‘najranjivije populacije’ o kojoj se priča na sva zvona i čija dobrobit je zenica oka svakog političara u predizbornoj kampanji. Posle kampanja slušamo a često i viđamo horore poput ovog.
Priča koju je ispričala jedna od korisnica Tvitera ne ostavlja nam ni ono zrno poverenja u ljudski rod, a nekmoli u neke tamo ljude stotinama kilometara udaljene koji su se za novac obavezali da brinu o našem nemoćnom, u ovom slučaju deki.
Anđelinu priču vam prenosimo u celosti:
– Volela bih da se ovih par tvitova malo proširi mrežom, da ljudi bar ovde pročitaju kad već nigde drugo verovatno neće. Naime, ako ste planirali, da ne kažem primorani, da smestite vašeg oca, majku, baku, deku u dom, dobro se raspitajte gde će to da bude.
Dom za stare Sveti Trifun na Železniku je karta u jednom pravcu na onaj svet. Mi smo morali da smestimo dedu, jer kući više nije bilo moguće da ima adekvatnu negu. I tako mislivši da će tamo imati dobru negu, jer su priče bile divne i predivne, mi smestimo dedu 04.08.
Dom je imao cenu koja je otprilike ista svuda, sem da smo mi doplatiti još 300 evra, da se obave pregledi. Prvih mesec dana je na posetama izgledao dobro, u smislu da je uspeo bar da sedi što kod nas nije mogao, ali vidno pod nekim dejstvom lekova. Naglasiću da posetu moraš najaviti 2 dana ranije (?).
Volela bih da se ovih par tvitova malo proširi mrežom, da ljudi bar ovde pročitaju kad već nigde drugo verovatno neće. Naime, ako ste planirali, da ne kažem primorani, da smestite vašeg oca, majku, baku, deku u dom, dobro se raspitajte gde će to da bude. Sledi niz⬇️
— andjelac👣 (@AndjelaaC) October 5, 2022
I to je bilo čudno ali kao ajde. Da bi na početku 2. meseca, kad je došlo plaćanje, jer naravno moraš platiti unapred, oni izneli račun od još 34000 dinara, za infuzije lekove i slično, i još kažu da je deda dobio ranu jer NEĆE DA LEŽI NA STRANI?!?
Čovek je vama, za 140 hiljada dinara koliko je ispao prvi mesec, dobio, kako smo se tek sad uverili, DEKUBITNU RANU od ležanja. Tad smo hteli da ga izvedemo, ali smo se odlučili da ostane do kraja meseca koji smo platili, shvativši da je to bila greška. Nakon toga,oni se sve ređe javljaju na telefon.
Ili se ne javljaju uopšte. Pre 15 dana, zabrane nam posete. Mislili smo da je zbog korone zabranjena poseta, ali smo saznali da su posete u dom dozvoljene, da je poseta izgleda samo nama bila zabranjena. Poslednjih 7 dana, uopšte se nisu javljaju na telefon kad vide naše brojeve.
U ponedeljak, tačno 2 meseca posle doma, odlazimo po dedu u dom, koji je u još gorem stanju nego što je bio. Čovek je se za mesec dana promenio, izgladneo, prebledeo. Samo je hteo da pije vodu u povratku kući. Pri dolasku kući, shvatamo da je rana ozbiljna i pozivamo hitnu službu koja je došla sa dežurnim lekarom,i odmah konstatovala da deda mora ići u Čačak, da ranu očisti hirurg…
Rana nije čišćena, niti previjana u spomenutom domu.
Naglasiću još par bitnih stvari, to je da kad dolaziš u dom, potpisuješ papir da pri slučaju smrti, dom ima svoje usluge koje nudi i da mi moramo da ih uzmemo, ali naravno da ih dodatno plaćamo. Znači ljudi većinom ne znaju u kakvom stanju čovek uopšte dođe u kovčegu jer retko ko otvara kovčeg. Pa sad se pitaš, kad je takvo stanje sa dedom, da li su oni hteli da on umre?
Teško je poverovati, jer tamo valjda rade ljudi pobogu, ljudi? Ni stvari njegove nisu vratili, ni novi dušek koji smo odneli da bi na tome ležao da NE BI DOBIO RANE, rekoše da nismo, pa ipak su posle rasprave dali neki stari koji nije dedin. Suština ovog tvita je da skrenem pažnju ljudima koji su u sličnim situacijama.
Domovi su zlo. Mi smo to osetili na našoj koži. Kriviš sebe jer ne znaš koliko je se mučio, a nisi imao drugi izbor. Sad je samo bitno da se deda bar malo oporavi, a ja nadam da se zaposleni Doma za stare Sveti Trifun, bar malo plaše Boga, karme, nečega.
Želim im da u istim mukama budu kad ostare. I nadam se da će nositi na duši svakog pacijenta koji je prošao isto i gore od mog dede. Podelite da ljudi kojima je ovo blisko pročitaju. Bolje sprečiti nego lečiti…
Štićenici staračkog doma tuku se i grizu, dok o 300 pacijenata brine troje zaposlenih
Dodaj komentar