Iz Bosne i Hercegovine stiže nam jedna iskrena i nesvakidašnja priča. Monika Macan tvrdi da za one koji žele da rade, nijedan fizički posao nije težak, te dodaje da bez problema i sama cepa drva.
“Ja ne razumijem narod koji sjedi u kafani po čitav dan i smiju mi se ako ja vozim viljuškar. Pa ja sam cura i vozim viljuškar i onda? “ – ovako svoju priču počinje mlada preduzetnica Monika Macan.
Ona je iz Italije preselila u Bosnu i Hercegovinu sa namerom da u Kozarskoj Dubici pokrene svoj biznis. U tome je i uspela, danas je vlasnica preduzeća koje se bavi preradom drveta.
Početak, kaže, nije bio lak.
-Na početku nisam znala ništa. Išla sam da učim voziti viljuškar, sada već imam i diplomu. Hvala Bogu, šoferi su bili dobri. Na početku su imali strpljenja, tako da ja sada sama tovarim, ponosno priča Monika za Dnevnick.com.
– Ko hoće da radi za novac – radiće, ko neće – neće. Posla ima, imaju puno mogućnosti pilane, ima puno i prijevoznika što nemaju šofere, priča Monika.
Njeno radno vreme počinje u 7 ujutro, završava u 8 naveče. Mnogo radi, ali se ne žali, kaže da je od ničega sebi stvorila firmu. Na to je ponosna.
– Ako se trudiš sve je moguće, ja mogu reći da sam srećna sada, kaže Monika.
Njena poruka, posebno mladima je, da ako žele da nešto imaju moraju i mnogo da rade, mnogo čega da se odreknu, ali i da se ne stide nijednog poštenog posla.
Oglas ovog Novosađanina je naša surova slika i prilika
Izvor: 6uka
Dodaj komentar