Poslovni stres ne mora odmah da se odrazi na rezultate, ali telo i um mogu da šalju upozorenja da je opterećenje postalo preveliko.
Visoka produktivnost ne znači nužno da je sve u redu. Moguće je uredno ispunjavati rokove, odlaziti na sastanke i napredovati u karijeri, a istovremeno mesecima ignorisati znakove da poslovni stres ozbiljno utiče na fizičko i mentalno zdravlje.
Upravo je u tome jedna od zamki hroničnog stresa. Problemi se najčešće ne pojavljuju preko noći, već postepeno: sve lošiji san, glavobolje, napetost mišića, problemi sa varenjem, razdražljivost i osećaj da ni tokom vikenda ne uspevate potpuno da se opustite, prenosi Index.hr.
Telo često prvo upozorava da nešto nije u redu
Jedan od prvih znakova preopterećenosti može biti promena kvaliteta sna. Teže zaspite, budite se usred noći razmišljajući o obavezama ili se ujutru probudite umorni kao da se prethodni radni dan zapravo nikada nije završio.
Vremenom se mogu pojaviti i glavobolje, napetost mišića, stezanje vilice ili problemi sa varenjem. Hronični stres može da utiče i na imuni sistem, zbog čega organizam može postati osetljiviji na bolesti.
Još jedan znak upozorenja može biti sve veće oslanjanje na kofein kako biste izdržali dan ili alkohol kako biste se uveče opustili. Problem nastaje kada ono što je nekada bilo povremeno postane gotovo svakodnevna potreba.
Posao obavljate dobro, ali više ni u čemu ne uživate
Sagorevanje ne mora odmah da se vidi u poslovnim rezultatima. Osoba može i dalje biti veoma uspešna, a istovremeno osećati da se iznutra postepeno gasi.
Razdražljivost, emocionalna iscrpljenost, gubitak interesovanja za hobije i druženja, kao i anksioznost koja ne nestaje ni tokom slobodnih dana, mogu biti znakovi da je granica između uobičajenog poslovnog pritiska i hroničnog stresa pređena.
Posebno treba obratiti pažnju na osećaj krivice tokom odmora. Ako vam je neprijatno kada ništa ne radite ili imate potrebu neprestano da proveravate mejlove i poruke, posao je možda zauzeo preveliki deo vašeg života.
Postavite sebi jedno jednostavno pitanje
Jedan od zabrinjavajućih obrazaca pojavljuje se kada posao postane glavni izvor identiteta, samopouzdanja i osećaja lične vrednosti. U tom slučaju korisno je postaviti sebi jednostavno pitanje: Ko sam ja kada ne radim?
Ako na njega teško pronalazite odgovor, ako su prijatelji i hobiji nestali iz svakodnevice ili više ne znate kako da provedete slobodan dan bez osećaja da bi trebalo nešto da radite, možda je vreme za promenu.
Kako znati da je stres postao hroničan?
Nije presudan samo broj sati provedenih na poslu. Važno je da li telo i um uspevaju da se oporave nakon napornog perioda.
Povremeni stres je normalan deo života i nakon njega trebalo bi da možemo da se vratimo u uobičajeno stanje. Problem nastaje kada osećaj napetosti ne nestaje ni nakon vikenda, godišnjeg odmora ili perioda sa manje posla.
Zato nije nužno odmah donositi drastične odluke poput davanja otkaza. Za početak mogu pomoći jasnije granice između posla i privatnog vremena, dovoljno sna, prave pauze tokom dana i vreme provedeno bez poslovnih ekrana.
Ako se simptomi nastavljaju, pogoršavaju ili počnu ozbiljnije da utiču na svakodnevno funkcionisanje, vredi razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.
Na kraju, korisno je postaviti sebi još jedno pitanje: Da li je ono što dobijam od posla srazmerno onome što mu svakodnevno dajem? Ako je odgovor već duže vreme negativan, možda je vreme da ozbiljnije poslušate signale koje vam šalju telo i um.
Izvor: N1
Od radionice do tržišta: Kako mali izumi prerastaju u ozbiljan posao
Dodaj komentar