U proizvodnom AI sistemu koji generiše lekcije i testove za američku obrazovnu platformu, uskoro će se pojaviti još jedan jezik – srpski. Sadržaj na svakom jeziku sistem ne prevodi sa engleskog, već ga iznova kreira – od teksta lekcije do ilustracija. Trenutno takvih jezika ima više od dvadeset, uključujući tajlandski, arapski i kineski.
Aleksej Krjučkov (Aleksei Kriuchkov) je full stack inženjer koji je projektovao arhitekturu i napisao oko 90% ovog sistema. Upravo je on predložio da se srpski jezik uvrsti u sistem. Razgovarali smo s njim o tome zašto je trenutak za ovakav proizvod na malom jeziku kao što je srpski došao tek sada, i šta se uopšte dešava sa generativnim AI u Srbiji, gde Krjučkov već nekoliko godina živi.
– Recite nam kako je uopšte nastala ideja da se doda srpski jezik. Da li je to bila odluka kompanije ili vaša lična inicijativa?
Moja. Do sada smo, čini mi se, uradili petnaest-sedamnaest jezika, a srpskog nije bilo na listi – prosto zato što je tržište malo. Na jednom od zajedničkih poziva sam sâm predložio da ga dodamo. Tržište zaista jeste skromno, ali to je Srbija plus Crna Gora, a srpski delimično razumeju i u susednim zemljama. Predlog je jednoglasno prihvaćen, čak nismo ni raspravljali o ceni.
To je, po meni, najrečitiji deo cele priče. Kada je sistem već izgrađen, podešen i proveren, dodavanje još jednog jezika košta neuporedivo malo u poređenju sa onim što je koštalo da se sistem izgradi od nule. Prvi jezik je skup. Dvadeset prvi – gotovo ništa.
– Znači, za manje jezičko tržište je ekonomija proizvodnje kompletnog kursa ranije bila sasvim drugačija?
Tačno tako. Pisanje kompletnog kursa iz svih predmeta košta otprilike isto, bez obzira na jezik. Publika je, međutim, desetinama puta manja: SAD imaju oko pedeset puta više stanovnika od Srbije. Zato se materijali za manje jezike jednostavno ne isplate, pa deca koja uče na manjim jezicima često imaju mnogo manji izbor savremenih materijala. Generisanje menja tu aritmetiku: kad već imaš gotov sistem i paketnu obradu upita, dodavanje još jednog jezika košta neuporedivo manje nego izgradnja sistema od nule.
– A da pojednostavimo – zašto se nije moglo od početka napraviti jedan dobar kurs na engleskom i jednostavno ga prevesti na srpski? To na prvi pogled deluje jeftinije nego praviti sve iznova.
U stvari, generisanje od nule nam izlazi čak jeftinije od prevoda – zahvaljujući paketnoj obradi i već izgrađenom sistemu. Mi smo i sami prošli kroz to: pre skoro godinu dana imali smo baš prevode, a onda smo potpuno prešli na generisanje od nule za svaki jezik. Ali nismo prešli zbog uštede, već zbog kvaliteta.
Naš izvorni sadržaj je napravljen za američku stvarnost – tu su milje, galoni, temperatura u stepenima Farenhajta, sopstvene svakodnevne i školske realnosti. Formalno se sve to može prevesti, ali dete u stvarnosti čita o nečemu što nikad nije videlo i, umesto razumevanja teme, dobija dodatnu prepreku. Nastavni program se, dalje, razlikuje od zemlje do zemlje: ista tema se obrađuje u različitim razredima i na različitom nivou dubine. Zato čak i besprekorno preveden materijal jednostavno može da ne odgovara onome što se ovde traži. Kod testova postoji i poseban problem: pogrešan odgovor je dobar kada oponaša tipičnu grešku učenika, a takve greške su vezane za konkretan jezik. U prevodu se takvi odgovori pretvaraju u neprirodne fraze koje dete odbacuje bez razmišljanja – i zadatak prestaje bilo šta da proverava.
– Niste odmah došli u programiranje – nekoliko godina ste vodili tim za prodaju u Rusiji. Kako ste se odlučili na takvu promenu profesije?
Za programiranje sam se zainteresovao još 2017. godine. Nije me privlačila plata, već rad na daljinu – mogućnost da radiš odakle god želiš, za stranu kompaniju, u drugoj zemlji. Nekoliko godina sam kombinovao: imao sam rukovodeću poziciju sa dobrom platom i paralelno učio programiranje, jer nisam želeo da napravim nagli skok u profesiju u kojoj sam tek početnik. Godine 2022. preselio sam se u Srbiju, i tek ovde sam konačno prešao u IT.
Na moj profesionalni razvoj je preseljenje uticalo veoma snažno. Ovde se našao ogroman broj jakih programera i uopšte sposobnih ljudi, krug ljudi oko mene se promenio – i počeo sam da se razvijam mnogo brže nego što bih se razvijao sâm. Za godinu i po sam napredovao više nego za nekoliko godina pre toga.
– Radite na sistemu industrijskih razmera. A šta uopšte mislite o trenutnom bumu generativnog AI – čini li vam se da svi rade otprilike istu stvar?
Sviđa mi se jedno poređenje. Kad se pojavila struja, mogao si da uvedeš dva provodnika u kuću i okačiš sijalicu – već sjajno, imaš svetlo, koristiš novu tehnologiju. A mogao si i da izgradiš mlin koji sâm melje žito u kvalitetno brašno i skoro da ne traži čoveka. Ista struja. Ali između sijalice i mlina stoji inženjering: proračuni, konstrukcija, održavanje, novac i vreme.
Sa AI je isto. Zatražiti od ChatGPT-a da napiše tekst – to je sijalica, i to je zaista korisno. Izgraditi sistem koji proizvodi stotine hiljada jedinica sadržaja uz garanciju kvaliteta – to je mlin. Timovi se obično zaustavljaju baš na onom dosadnom delu: proverama, ograničenjima, obradi grešaka, praćenju troškova i tome kako popraviti ono što je već proizvedeno. Sve to se ne vidi u demo verziji, pa se zato i potcenjuje.
– Gradite takav sistem za američku kompaniju. A šta bi se od tog iskustva, po vašem mišljenju, zaista moglo primeniti u Srbiji?
Odvojiti generisanje od provere rezultata – uvođenje toga ne košta ništa, a odmah uklanja čitavu klasu problema. Prebaciti u kod ono što treba da bude garancija, umesto oslanjanja na instrukciju modelu. Posmatrati ceo skup podataka: najneprijatniji nedostaci se vide samo u raspodeli, ne u pojedinačnom materijalu. I računati cenu jedinice rezultata od prvog dana.
To nije primenljivo samo na obrazovanje – isto važi za dokumentaciju, korisničku podršku, kataloge, medije. Za srpsko tržište je to čak i zanimljivije nego obrazovanje: ovde ima mnogo kompanija koje imaju mnogo sadržaja, a redakciju praktično nemaju.
– A kada biste se, pored ovog projekta, pozabavili nečim drugim baš ovde, u Srbiji – šta bi to bilo?
Kao čoveku koji je došao iz Rusije, meni se jako dopada ideja da se pozabavim onlajn bankarstvom – razlika u udobnosti korišćenja u odnosu na ono na šta sam navikao je veoma primetna. Druga priča su marketplejsi tipa Ozona ili Wildberriesa, sa sopstvenom logistikom i brzom dostavom – takvih ovde praktično nema. Uopšte, ovde ima dosta proizvoda, posebno starijih, kojima bi dobro došla ozbiljna prerada. A kad je polazna tačka takva, već prvi korak daje vidljiv efekat.
Dodaj komentar