Koronavirus Magazin

Imunolog Srđa Janković otkriva kada je oboleli od koronavirusa najzarazniji

srdja-jankovic

Imunolog Srđa Janković rekao je da najduži period inkubacije koronavirusa 14 dana, ali da je jedina odbrana od virusa samoizolacija, izolacija.

„Period inkubacije traje 14 dana, može da bude i duži, ali ne tako često“, rekao je imunolog i otkrio kada je osoba najviše zarazna.

„Ljudi su najzarazniji pred sam kraj inkubacije. To je sasvim tačno Da bi neko bio zarazan, virus mora da se umnoži. Dakle, ako se neko zarazi, on ne postaje zarazan tog sekunda, već tek kad se virus u organizmu dovoljno umnoži, kada dospe u disajne puteve, putem kapljice koje izbacujemo kada pričamo, kišemo i kašljemo.

Tada možemo da zarazimo druge. Naravno, ne možemo da kažemo kog dana i kog sata u inkubaciji se to desi. Postoje varijacije. Ali sigurno u samom početku čovek nije zarazan.

Inkubacija sama varira, tih 14 dana su maksimalan period, mada može biti i duža, ali uvek treba uz taj podatak reći da je prosečna inkubacija pet do sedam dana zato što, ako kažemo samo maksiimum a ne kažemo prosečnu može da se stvori kriva slika“, rekao je dr Janković za RTS.

Imunolog se dotakao i imuniteta i da li može da nas zaštiti od koronavirusa.

„Imunitet je jedna složena oblast, naravno da sve što je deo zdravlja i zdravog života povoljno utiče na imunitet, ali imunitet nije samo jak ili slab.

On na neke stvari deluje adekvatno, na neke ne. U ovoj situaciji nema načina da se uzimanjem nečega, stvari koje su generalno zdrave, ojače tako da nas štiti od koron.

Jednostavno, koncept podizanja imuniteta je inače veoma nategnut i spor, a sredstva za jačanje imuniteta nemaju nikakvu ulogu u borbi protiv koronavirusa.

Ono što može da stvori imunitet, kao što znamo, to je vakcina, a njoj se nadamo, ali nažalost ne još, procene su godinu i po do dve“, rekao je Janković i dodao da niko ne sme da misli da sve preporuke o zdravom životu su preporuke protiv covida 19.

„Moramo da se štitimo pre svega izolacija, samoizolacija, sredstva zaštite, da što manje ljudi dođe u kontakt sa virusom onda će manje ljudi koji imaju predispoziciju da teže obole biti u kontaktu sa virusom, samim tim čuvamo ljudske život.

To je glavno, nema načina da pojačamo imunitet i šetamo kao u nekom oklopu i da nam virus ne može ništa, to zaboravite“. naglasio je imunolog.

Potencijal novog virusa

Da bi potpuno objasnio potencijal novog virusa i šta on predstavlja, obrazložio je i njegov razvojni put.

„To je pripadnik jedne od porodice virusa. Kod ljudi, sa ovim postoji sedam, bilo ih je šest do sada. Zvaničan naziv je Sars-Kov-2, izazvao je ovu pandemiju i sedmi je poznati virus iz iste porodice.

Ovo je poruka za sve na socijalnim mrežama jer kruže tekstovi, čak se i citiraju udžbenici da koronavirusi izazivaju prehladu.

Da, to je bilo pre 50 godina jer su tada bila poznata samo četiri. Istina je, oni stvarno izazivaju prehladu. Obično slabiju, nekada jaču upalu pluća, ali nikada ovoliko drastičnu“, rekao je Janković.

„Onda su se pojavili peti i šesti, u pitanju je Sars, koji je potom kao što je slučaj sa svetskim ratovima, nazvan Sars 1, a sada imamo i drugi. Šesti je Mers, bliskoistočni akutno-respiratorni sindrom.

On je i najsmrtonosniji od svih kada gledamo mogućnost da umre zaražena osoba. Ni Sarsa ni Mersa nema, prvi je potpuno nestao, dok se sprečava širenje drugog među ljudima, tako da ga sada nema.“

Ti virusi nisu podjednako opasni, drugačije su uticali na ljude.

„Zato što se biološki razlikuju. Naučnici mogu da objasne razlike uvidom u genom. Tokom ove pandemije oboren je rekord po brzini čitanja genoma novog virusa.

Genom se sastoji iz ribo-nukleinske kiseline, u ovom slučaju RNK, što nije nevažno jer neki imaju i DNK. Menjajući se, stekao je sposobnost da inficira ljudske ćelije, a onda ima i fazu selekcije. Dobio je potpuno novu nišu i moguće je da nas zarazi.“

Koronavirus ima ključ da otključa naše ćelije

Da bismo uspeli da razumemo kako koronavirus napada naše ćelije, imunolog iz Univezitetske dečje klinike Tiršova je to slikovito objasnio.

„Virusi ulaze na silu u naše ćelije i ne obijaju omotač nogom ili ramenom, moraju da imaju ključ. Moraju da imaju neku vrstu kalauza ili ključa. Tako što je stekao za konkretnu belančevinu koju virus ima, ali je stekao strukturu koja je ključ za neku našu bravu, odnosno čuveni AC molekul koji je receptor. Taj virus može da otključa naše ćelije i uće u njih. Dok nije imao ključ, mogao je samo da kuca na zatvorena vrata.“

Da li je moguće zaključati te brave da ključ ne funkcioniše?

„Ključ će postati neefikasan kada imunski sistem počne u dovoljnoj meri da se mobiliše. To će u jednom trenutku početi da radi jer bi u suprotnom bilo pogubno. Ali imunski sistem mora da nauči da prepoznaje. Kada imamo vakcinu, mi mu kažemo šta treba da prepozna, on će uspeti i bez nje, ali će mu za to biti potrebno više vremena.“

Od trenutka kada se pojavio koronavirus na tlu Evrope mnogo se pričalo o tome kako nije mnogo teži od sezonskog gripa. Doktor Janković je potvrdio da je mnogo opasniji i uporedio ga sa nekim izuzetno smrtonosnim.

„Strašno je teško porediti procese koji se u mnogim parametrima razlikuju. Ako gledamo broj žrtava, naravno da novi koronavirus još nije pretekao grip, ali se bliži da pređe broj žrtava sezonskog gripa. Činimo sve da ne pređe i sprečavamo ga u tome koliko možemo. Drugačiji je pandemijski odgovor, drugačija i dinamika. Vidite koliko brzo ide kriva porasta broja obolelih. Vidite da opterećuje zdravstvene sisteme država, to sezonski grip ne radi. U nekim je doveo do kolapsa i do toga da mnogo ljudi umre u jednom danu. To sezonski grip takođe ne radi.“

Nije bitno šta gori, nego šta sve može da izgori

Podsetio se Španske groznice koja je posle Prvog svetskog rata odnela više od 50 miliona života i rekao da bi ovakav virus, u okolnostima kakve su tada bile (loša medicina, iscrpljeno stanovništvo), možda imao i veće posledice i da o njima samo može da se nagađa.

„Postoje i pandemijski gripovi. Sigurno je opasniji od prosečne sezone sezonskog gripa. Iako globalno nije dostigao taj broj žrtava, ima potencijal da dostigne i mnogo veći broj. Potencijal je bitan, ovo je požar. Dakle, nije stvar samo šta sada gori, nego šta sve može da izgori. Od sezonskog gripa je nedvosmisleno opasniji i to pitanje mislim da bi trebalo da prestanemo da postavljamo. Da li je opasniji od pandemijskih sojeva gripa, kao što je AH1N1 iz 2009. i kao što je bila Španska groznica? Mislim da je to pravi etalon za poređenje, da li je opasniji od Španske groznice? Može da bude, još ne znamo. Možda ne pređe, ali bude u tom rangu.“

Njegova specijalnost je lečenje dece. Novi virus manje napada decu – da li je to što ona lakše formiraju antitela, pa se brane ili se virus prosto ne lepi za njih?

„Pre je ovo drugo, mada se još ne zna. Očekivanje kao imunologa da svi koji se uspešno brane od virusa, a to je ogromna većina, pa čak i oni koji ne uspeju da se odbrane, u nekoj meri formiraju antitela. Da li je imunski sistem deteta toliko efikasniji ili je nešto drugo po sredi, pokazaće vreme. Lično mislim, ako je suditi po iskustvima sa nekim drugim koronavirusima, oštećenja pluća, stanja koja su već načela pluća, mogu da doprinesu da se klinička slika ispolji kao teška.“

„Što duže živimo, izloženi smo raznim štetnim činionicima. Kod mnogih postoje stanja i oboljenja koja takođe mogu da oslabe otpornost plućnog tkiva. To je hipoteza koja će takođe biti testirana.“

„Izuzetno mala šansa da deca dobiju težak oblik“
Prema dosadašnjim iskustvima, nekomplikovana astma i hronični bronhitis ne predstavljaju preveliki rizik, iako o tome treba voditi računa. Nešto drugačije je sa onima koji su poslednjih godina imali upalu pluća.

„Samo po sebi to što je neko imao upalu pluća ne mora da znači ništa ako je došlo do potpunog oporavka. Bitno je da li oporavio potpuno. Ako se tkivo vratilo u stanje pre upale pluća, onda nije više faktor rizika.“

Javnost je bila zabrinuta zbog činjenice da je kod dve bebe dijagnostifikovan Kovid-19, ali Janković navodi da su obe dobrog zdravstvenog stanja.

„Potpuno su dobro i očekujem da tako i ostane. Bebe i deca uglavnom budu dobro, ili nemaju simptome ili imaju blage, koji nisu jači od simptoma uobičajenih respiratornih infekcija u toj uzrasnoj grupi. Izuzeci postoje, ne možemo reći da se to ne može desiti, ali to su izuzeci od velikog broja i izrazito malo je verovatno da bebe ili deca obole. Želeo bih da umirim sve, bebe su testirane zato što su bile izložene, test je bio pozitivan, ali je kod njih ispoljeno asimptomatski“, zaključio je dr Srđa Janković.

Najbolji način prevencije

I doktor Srđa Janković je potvrdio da je najbolji način borbe sa koronavirusom ostanak u kućama.

„Najbolja zaštita je smanjenje kontakta i njegovo izbegavanje. Znači, izolacija i samoizolacija. Samo na taj način možemo maksimalno smanjiti rizik od zaraze.“

Crvene oči mogu biti znak da je pacijent zaražen koronavirusom

23 Shares
Share via
Copy link