Sugrađani moji, da li je predsednik sinoć zadovoljio vaše najniže porive, da li je ispunio vaše voajerske i krvoločne potrebe? Ne znam da li smo svesni da se javnost Srbije očigledno tako percipira iz pozicije Vučićeve PR službe. Glasali ste ili jednostavno prećutno dozvolili državnom vrhu da slikama obezglavljenih i nagih tela rasplamsa i onako psihotično društvo koje je pod konstantnom pretnjom smrću, bolesti i egzistencijalne propasti.
Stres, individualni i kolektivni, ali svakako hronični, sinoć je dobio jednu novu, napredniju dimenziju. Raspršio je predsednik novi soj starog rijaliti virusa putem svih nacionalnih televizija, a obolelo stanovništvo sinoć je doživelo vrhunac svog dna. Postavio je standarde koje će Željko Mitrović i Milomir Marić jako teško dostići jer Kristijan Golubović sledeći put mora onom nožekanjom nekoga da skrati za glavu kako bi rijaliti povratio nekakav smisao.
Vučić, Vulin i nemušta premijerka sinoć su grupno penetrirali u naše moždane vijuge. Dramatičan početak prezentacije naše stvarnosti, ubrzo je postao osmehom ukrašen politički marketing. Imao je predsednik sinoć sva svetla pozornice, pažnju milionskog auditorijuma koji je danima iščekivao snimke i fotografije masakriranih osoba.
Narcisoidan lik, koji u ovoj državi osvaja po dva miliona glasova, naša je slika i prilika. Mi kao narod u konstantnom smo poricanju da nas vode gori od nas. Da nismo zaslužili sve ove decenije stradanja i patnje, verujući da imamo prava na bolje. Idejni tvorac napredne Srbije uporno se trudi da nam dokaže kako nismo bolji od rijaliti nakaza, turbo folka, kiča i šunda, kriminalaca, skorojevića, primitivaca, lažnih doktora, korumpiranih državnih službenika, starleta, ubica i raznoraznih drugih vucibatina i socioloških odrednica.
Mene su učili da je Srbija zemlja ponosnih, plemenitih, širokogrudih i lepih ljudi, država bogate tradicije i dobrih domaćina. Vaspitavali su me da ne lažem, da je iskrenost vrlina, da ljudima treba dati šansu i da ih ne delim po boji kože, veroispovesti, jeziku i nacionalnosti. Trideset godina poniranja zbog raznih Miloševića, Šešelja, Vučića, Dačića, Palmi, Arkana, Kumova, Budala i Šiptara, Nevolja, Kristijana, Ceca, Lukasa i bog sveti zna kojih sve „elitnih“ lobanja dolaze na naplatu sa enormnom kamatnom stopom.
Zemlja koja se ponosi Teslom, Pupinom, Živojinom Mišićem i Stepom Stepanovićem, Milunkom Savić i mnogim drugim velikanima civilizacije, doživela je da prodaje obraz za 100 evra, za kiflu i paštetu sa likom Aleksandra Vučića, za kutiju makarona i litar ulja, kilo brašna i botovski sendvič.
Od junaka došli smo do botova, od heroja do sendvičara, od dostojanstva do blama i to sve u 100 godina. Za svaku godinu po 1 evro državne pomoći.
Sada ćemo dobiti po 30 evra dodatne ispomoći. Ej bre, pa izračunajte vi koliko je to para! To vam je pola računa za Infostan koji plaćate za jednosoban stan. To vam je 6 piva na Zlatiboru. To je pola rezervoara goriva, to je jedna dečija patika, 10 pljeskavica… To je dno dna i uvreda za sve obespravljene ljude, za siromašne koji su se davno odrekli ponosa jer su im deca kući gladna.
To je uvreda za sve nas, ali koga briga. Navikli smo mi na uvrede, na histerisanje sa vanrednih konferencija, na nipodaštavanje i atake što se bunimo jer radimo za pare koje nisu dovoljne ni da preživiš kao čovek. Ovo se odnosi na sve garniture od ’89 na ovamo. Niste svi isti, ali ste svi gola govna.
Proći će i njihovo, ide stih Kande Kodže i Nebojše. I hoće, ničija nije do zore. Ali ostaće naša sramota. Ostaće taj prizor u ogledalu koji se ne može sakriti. Istina koja će se pravdati jeftinim izgovorima. Istina je jedna, vanvremenska i vanprostorna. Naše oči reći će nam istinu svaki put kada pogledamo u sebe. Izgubili smo stav i oporavak će trajati dugo dragi pacijenti.
Doktor vam je sinoć prepisao ekstremnu terapiju zločinima ekipe koja se slika sa njegovim najstarijim sinom. To vam doktor nije napomenuo svojim kiselkastim osmehom? Nije objasnio otkud i kako je to moguće? Jer to nije samo loše društvo za nečijeg sina, to je grupa „razularenih bandita“ koji protivnicima odsecaju udove i sve to lepo beleže video snimcima.
Sledeći put predsedniče nemojte da glumite empatiju, znamo i vi i ja i svi oko nas da se ta reč ne uči štrebanjem koje ste usavršili. Ona se oseća i ona se živi, ne može se isfolirati. Zato vas glumci i podjebavaju za šmiru. Dovedite se pameti, molim se za vas, kuda ste to pošli čoveče?! Sve nas skupa vodite u mrak. Otvorite svoje srce makar malo, svako ga ima. Imajte i ostvarujte svoje ambicije u zdravom društvenom poretku.
Koja je svrha bila prikazivanje onih fotki od sinoć? Šta smo kao društvo dobili, kako su nas ti kadrovi oplemenili?
Da postoje zveri svi znamo, da zato hiljadama godina postoje zakoni i to smo znali. Samo vi znate motiv koji vas vodi u bespuće, koji vas goni da radite ovo što radite. Urazumite se.
Tenzija gori godinama, stres i agresija uočljiva je prostim hodom ulicama. Gurate nas sve u tačku bez povratka, u pucanje i odustajanje od normalnosti.
Ne možete sve da nas baronišete poput starijih sugrađana. Ne možete sve da nas kupite i ucenite. Ne možete sve one koji se sa vama ne slažu da iselite iz Srbije. Svi volimo ovu zemlju, ali postoji nešto što se zove pristojnost i zdrav razum. Ako taj putokaz izgubimo, a deluje da već jesmo, čemu da se nadamo u budućnosti? Postoji i ponos, nije nestao, a da ne govorimo o čuvenom srpskom inatu. Ne želim da odem i zaboravim Srbiju. Nisu svi moji preci kosti ovde ostavljali da bi ja tek tako digao sidro. E taj inat mene vodi. Mogu da odlazim, ali nikada zauvek. Nikada da izdam. Nisu me tako učili.
A kako su vas vaspitali? Da mržnja ubija onoga koji mrzi ili?
„Konačna odluka pada, nezaustavljivo“, a ja sam već kupio grickalice i čekam da vidim kako će se vaša SNS kula od laži istopiti u kosmičkoj ravnoteži dobra i zla.
Reč stručnjaka: Psihijatrijsko mišljenje o predsedniku Srbije
Dodaj komentar