Mejra Novak preminula je 27. januara 2012. godine u svojoj 93. godini u splitskoj bolnici nakon pada na glavu pod nikada do kraja razjašnjenim okolnostima u svemu stanu.
Uz staricu je bio njen advokat Srđan Granić.
Ukupno 40 nekretnina na vrhunskim lokacijama u Splitu i Zagrebu, vila na Hvaru, umetnine, nameštaj, zlatni nakit, računi u bankama, čija je ukupna vrednost procenjena na oko 50 miliona evra, poslednja splitska aristokratkinja podelila je na svoje četiri nećakinje.
No, najveći i najvredniji deo porodičnog nasleđa, koji je stvaran oko 200 godina, testamentom je pripao Graniću.
Imovinu danas uživaju naslednici, kako je kome određeno, ali ne kao vlasnici već samo kao posednici jer ostavinski postupak na Opšinskom sudu u Splitu nije okončan ni nakon 12 godina.
Od 2015. godine traje i parnični postupak po tužbi Mejrinih italijanskih nećaka koji se nisu našli u testamentu i žele da ga ospore. Italijani su formalno tužili naslednika Granića, ali i nećakinje preminule Mejre.
Nećakinje, paradoksalno, priželjkuju da i same izgube na sudu jer bi se tada srušila valjanost oporuke, budući da se takođe smatraju zakinutim, a testament sumnjivim.
Nećakinje su otkrile zašto su prihvatile oporuku.
– Ima jedna ružna istina koju niko od nas ne želi da prizna, a to je da smo mi još za Mejrina života, vagajući šta će kome pripasti, jedni u drugima videli neprijatelje, tako da nismo održavali međusobne kontakte. Oporuku smo prihvatile kao činjenicu, međutim, kako je vreme prolazilo i kako su krenuli sudski postupci, počele smo da se družimo i razmenjujemo mišljenja, a onda smo još više posumnjale u oporuku – govori jedna od nasljednica.
Zašto bi bogata tetka, kojoj je bilo izuzetno stalo do porodice, najvrednije i najličnije porodično blago, dala strancu?
Da li je uopšte ona napisala sporni testament i da li se to dogodilo 2006. godine?
Da li je napisala dodatak 2009. godine u kome advokata imenuje izvršiteljem oporuke ili je to napisala neposredno pre svoje smrti?
Da li je bila razborita ili izmanipulisana? Кoliko je na takvu odluku uticalo njeno psihičko stanje, ali i fobije s kojima se borila celi život?
Da li se advokat Granić ciljano uvukao u njen život samo kako bi se domogao nasledstva? To su ključna, međutim, ne i jedina pitanja koja prate sudske postupke.
ADVOKAT UPOZORIO NOVINARE
Granić je novinarima smirenim i suptilno pretećim tonom upozorio novinare da ga ne pominju.
– Ostavinski postupak je tajan dok grafološko i psihijatrijsko veštačenje u parničnom postupku pokazuju da tu nema ništa sporno. Vi ne bi trebalo da se bavite ovim slučajem jer tu ne postoji javni interes. Moje ime u svomu članku izostavite.
Podsećam da vam za korišćenje tuđih izjava treba autorizacija i znate šta sledi u slučaju povrede ugleda napisanim. A ove naslednike pitajte ko joj je doneo čašu vode u poslednjih deset godina njenog života – rekao je Granić.
Jutarnji saznaje da je Mejra bila dobrodušna i darežljiva gospođa koja je bila nepoverljiva do te mere da je ceo život bila uverena da je truju hranom i gasovima i da joj se zbog toga smanjuju zubi.
Mejra je bila manično rutinirana do te mere da je svaki sat u danu i svaki dan u nedelji imala tačan raspored aktivnosti. Tačno se znalo kog dana se gleda televizija i vreme kad sa rođakom priča telefonom i kada ide u šetnje.
Gospođa Mejra je rođena 1919. godine na Hvaru, govorila je i pisala četiri strana jezika, a radni vek je provela kao profesorka u Centru za strane jezike na Prokurativama.
Imala je dve godine stariju sestru Vesnu Novak Oštrić koja je bila profesorka engleskog jezika i Titova simultana prevoditeljka.
Tri godine mlađi brat Branko, netragom je nestao nakon Drugog svetskog rata, proglasili su ga mrtvim, a on se pojavio posle 30 godina nakon što su ga deportovali s Filipina kao da se ništa nije dogodilo.
Vesna se dvaput udavala, nadživela je oba muža, a nije imala dece. Branko se nije ženio.
Mejra je nasledila svu porodičnu imovinu. Radi se zapravo o nasleđu svega što su stekli njihovi preci, a što je bilo nacionalizovano posle Drugog svetskog rata pa vraćeno devedesetih godina.
Novakovi su stari Hvarani i od od pamtiveka veliki zemljoposednici koji su potomke slali širom Evrope na školovanje. Vraćali bi se kao graditelji, farmaceuti, pravnici…
Mejra i Vesna su u Beču studirale jezike, međutim, zatekao ih je Drugi svetski rat pa je Vesna nastavila studije na francuskoj Sorboni dok se Mejra vratila u Split gde je završila višu muzičku školu, a kasnije diplomirala strane jezike.
Imovina im je nacionalizovana posle rata i dodeljena na korišćenje drugima. Tako je Mejra u jednom trenutku nakratko dobila sustanara u vlastitom stanu. Može se reći da su živeli normalnim građanskim životom, ali dovoljno dobrim da sebi priušte sluškinju.
Način ophođenja i odevanja ukazivao je na plemićke manire. Do poznih godina svakoga bi jutra izvodila baletske vežbe, mnogo je putovala, ali se nikada udavala.
ADVOKAT JE KUPAO?
Granić je na sudu rekao da je Mejru upoznao upravo preko zajedničkog prijatelja, međutim, Jutarnji navodi da je radio u kancelari poznatog splitskog advokata kome se obratila za pomoć za povrat imovine.
Navodno je Granić shvatio o kakvom se bogatstvu radi i preuzeo te poslove.
– Između Mejre i mene se vremenom razvio odnos poverenja i prijateljstva. Mejra se prema mojoj deci ponašala kao da im je baka. Bila je vrlo darežljiva. Mojoj ćerki je dvaput platila učenje engleskog jezika u Londonu.
Uvukla se u naše živote. Mejra je počela da mi se obraća za pomoć 2003. godine kad je pala i slomila ruku. Tražila je da joj kuvam hranu i spremam obroke. Zbog starosti njeno stanje je bilo sve lošije – svedočio je Granić.
Kako je Mejra gradila odnos s Granićem – tako je kopnio odnos s nećakinjama i susedima. Jedini koji joj je dolazio u stan, a da se nije morao najaviti Graniću bio je poštar Božo.
– Govorila je kako joj Srđan govori da ima 90, a izgleda kao žena od 35 godina. Nadgledao je sve njene pokrete, morala sam da mu se najavljujem kad dolazim u posetu, imala sam utisak da je stalno s njim i da ne dopušta nikome da joj se približi – rekla je nećakinja Marija Perković.
– Jednom mi je rekla da je advokat Granić kupa. Pitala sam je da li joj je tada neugodno i Mejra mi je rekla da nije jer Srđan okrene glavu – ispričala je Mira Prvinić koja je živela kao zaštićeni stanar u stanu koji je na kraju vraćen starici.
– Pronašla sam u Mejrinim beleškama u zagrebačkom stanu da je Granić kod nje imao fiksnu mesečnu platu od 3.000 maraka. Mejra je bila tvrdog karaktera, međutim, ako bi je neko pročitao i pogodio u žicu, mogao je njom suptilno da upravlja.
Imala sam utisak da se pred kraj pomirila sa situacijom da je Granić taj koji vlada, a ne ona. Delovalo je kao da ga se boji, više ga nije spominjala po imenu, nego je govorila „on“ što je odraz straha – rekla je na sudu nećakinja Marijana Jukić.
Advokat je imao svoju priču.
– Mejra se redovno čula s rodbinom, račun za telefon joj je bio oko 1.500 kuna, ali taj odnos nije bio idiličan. Nije mogla da prihvati svoje godine i gubitak snage, a posebno činjenicu da ne može da putuje. Кad bi joj neko od rođaka kazao da je bio na skijanju bila bi frustrirana – rekao je Granić.
Nitko od italijanskih nećaka, sadašnjih tužitelja, nije uživo upoznao Mejru već su održavali kontakte telefonom i pisanjem razglednica. Njima je jako čudno da su oporukom izostavljeni.
– Poslednji put s njom sam razgovarao pre Božića 2011. godine. Bila je utučena i umorna. Pitao sam je zašto ne angažuje nekoga za pomoć u kući, a ona je rekla da joj to ne dopušta Granić. Rekla je da se oseća kao da je u zatočeništvu – rekao je nećak Dario Marko Lapore.
Mejra je onemoćala u avgustu 2011. godine, Granić je tada počeo da je posećuje tri puta dnevno, a preminula je u januaru sledeće godine.
– Došao sam 10. januara kod nje u 12.30. Sedela je u kuhinji na stolici ispred sudopere, voda je curila, a ona nije reagovala. Nepovezano je govorila. Dok sam išao po mobilni pala je sa stolice i povredila glavu. Tada je došla hitna. Mejra je hospitalizovana, bila je na trenutke prisebna, ali je preminula 27. januara – govori Granić.
Testament je pročitan posle mesec i po dana.
– Svom prijatelju, koji je u svemu kad mi je bio najteže bio uz mene, Srđanu Graniću, ostavljam… – glasi rečenica iz oporuke koja je Graniću donela imovinu vrednu možda i 30 miliona evra.
Granić je kancelariju preselio u Mejrin stan, ostale nekretnine iznajmljuje, a niko ne zna što se dogodilo s vrednim umetninama. Rodbina strahuje da je sve rasprodao, međutim, Granić tvrdi da su na sigurnom.
– Imam utisak da oporuku nije napisala svojom voljom i da je napisana po nečijem diktatu – kaže Marija Perković.
– Pratila je rodoslovlja engleskih i norveških kraljevskih porodica i svoje rodoslovlje je znala do u najsitnije detalje, čudno je kako je u oporuci pogrešila, mene je nazvala pranećakinjom, a moju sestru nećakinjom. Nelogično je da bi Graniću pripali imovina koju je gradio njen otac, porodični portreti i grobnice, ali i stan njene sestre Vesne u Zagrebu koja nije volela Granića – govori Marijana Jukić smatrajući da je oporuka pisana po diktatu.
– Mejra je bila izuzetno pravedna i zato me čudi što imovina nije na taj način podeljena. Isto tako, ja sam joj dvostruka nećakinja, a u oporuci me nazvala rođakom – govori Ana Sajer.
– Jednom mi je rekla da ima deset jednakih delova imovine, a sve da je tako podelila, uvek bi se našao netko nezadovoljan – rekle je nećakinja Кatarina Karder.
– Teta Mejra je bila studiozna, metodična i pažljiva, kao takva ne bi pisala testament na običnom papiru. Čudno je što je oporuku uopšte pisala jer to nije učinila Vesna, a ni Branko. Terminologija nije svojstvena njoj i njezinoj razini obrazovanja – kaže Dario Marko Lapore.
– Vodila je brigu oko imovine. Jednom smo je suprug i ja pitali da li bi nam dozvolila da otkupimo stan u kome smo živjeli. Nije pristala, rekla je da sve mora ostati u porodici Novak, tako da smo i dalje plaćali minimalnu kiriju – rekla je Mira Prvinić.
OGLASILI SE GRAFOLOZI
Grafološkim veštačenjima je utvrđena visoka verovatnoća da je Mejra Novak pisala svoju oporuku, ali je nemoguće utvrditi je li to učinila 2006. godine s dodatkom napisanim 2009. godine ili pred samu smrt, a takođe se ne može nedvosmisleno utvrditi u kakvom je tada bila psihičkom stanju.
– Mejra mi je oporuka dala nekoliko dana nakon što je napisala dodatak 2009. godine. Rekla mi je: „Čuvaj to, trebaće ti.“ Кada sam došao kući, pročitao sam šta piše, ostao sam zatečen. Nisam znao kako da se ponašam. Zahvalio sam joj prilikom sledećeg susreta. Ona mi je rekla: „Ostavila sam ti samo starudiju i probleme“ – rekao je Granić.
Izvor: Jutarnji.hr
Dodaj komentar