Hoćete da budete zdravi? Neka vam ovo postanu navike!

Uklještili smo se u brzi tempo. Brzo spavamo, brzo jedemo brzu hranu, brzo se iznerviramo, jurimo, žurimo, i dajemo prostora lošim navikama od kojih prvenstveno zavisi naše zdravlje, fizičko i mentalno. Pogrešno verujemo da tako možemo “terati u nedogled” i da će nas naše telo bespogovorno služiti. Greška!

Ono što je ohrabrujuće jeste da postepenim izbacivanjem loših navika možemo poboljšati zdravlje. Evo, nekoliko zdravih navika koje vam mogu pomoći da se osećate bolje, poletnije, koncentrisanije, optimističnije i koje će o koncu rezultirati savršenim zdravljem.

Obavezan doručak

Istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju naviku da doručkuju, u organizam unose više vitamina i minerala, a manje masti i holesterola. Na ovaj način smanjuju i potrebu da stalno nešto grickaju i prejedaju se tokom dana, što opet rezultira vitkijim telom i nižim holesterolom. Takođe, potvrđeno je i da imaju manje šanse da obole od dijabetesa. Uz sve ovo, ljudi koji ne preskaču doručak osećaju se fizički i psihički bolje od onih koji nemaju naviku da doručkuju.

A šta je najbolje da doručkujete?

Dobar doručak uključuje mleko i mlečne proizvode, kao dobar izvor belančevina i kalcijuma, integralno pecivo ili ovsene pahuljice, kao izvor složenih ugljenih hidrata, i voće kao izvor prehrabenih vlakana, vitamina i minerala.

Spavajte dovoljno

Ljudi koji ne spavaju dovoljno, kontsantno se osećaju malaksalo i umorno i imaju daleko više šanse da razviju psihičke probleme. Istraživanja pokazuju da čak dve trećine odraslih ima probleme sa spavanjem i nemaju minimalnu količinu sna koja im je potrebna.

Ako ne spavate dovoljno to može negativno da se odrazi na memoriju, učenje, logično rasuđivanje, narušava zdravlje, i utiče na mentalno i emocionalno stanje čoveka.

Koliko je sna potrebno?

Probajte da sebi obezbedite od 7 do 10 sati sna svaku noć. I ne bi bilo loše da u krevet odete već oko 22 sata.

U zdravom telu, zdrav duh

Ako niste baš tip koji voli da se napreže, znoji, uopšte upražnjava bilo kakav vid fizičke aktivnosti, možda bi bilo dobro da pročitate koje su sve prednosti vežbanja koje navode brojni nacionalni instituti za rak. Krenimo redom: pomaže u kontroli težine, održava zdrave kosti, mišiće i zglobove, smanjuje rizik od razvijanja visokog krvnog pritiska i dijabetesa, poboljšava psihičko zdravlje, umanjuje rizik od srčanih oboljenja, smanjuje rizik od prerane smrti, plus istraživanja su otkrila da smanjuje šansu za razvoj nekih vrsta karcinoma.

Ako gledamo trenutne efekte od vežbanja tu su svakako bolja prokrvljenost, smanjenje stresa, nalet energije i poboljšanje raspoloženja.

Studije su pokazale da 15 minuta vežbanja dnevno dodaje tri godine života.

Jedna od najvećih zabluda koju imaju svi oni koji ne vole da vežbaju je „tako sam umoran i iscrpljen, nemam snage da se pokrenem, a kamoli vežbam!“. Upravo će se desiti suprotno, vežbanjem ćete podići nivo energije i bićete produktivniji ostatak dana.

Zaštitite kožu

Ovo leto je baš nemilosrdno kad su u pitanju temperature. Sunce je jako i ono što obavezno morate da uradite pre izlaska iz kuće jeste da zaštite kožu odgovarajućom zaštitnom kremom, odećom, izbegavajte preterano sučanje, posebno u periodu od 11 do 17 časova.

Sunce ima štetne ultraljubičaste (UV) zrake koje mogu izazvati bore, suvoću i pege. Prevelika izloženost može uzrokovati opekotine, promene teksture kože, i karcinom kože.

Pijte dovoljno vode

Voda je neophodna za dobro zdravlje. Njome hidriramo telo i ona je važna da bi vitalni organi poput srca, mozga, bubrega i jetre pravilno funkcionisali. Pomaže i u regulisanju težine. Što više vode unesete, metabolizam radi brže.

Preporuka je da se tokom dana unese od 1,5 do 2 litre vode.

Budući da tokom noći i sna dehidriramo važno je da svako jutro počnete sa čašom vode, jer time se rehidrira organizam i ubrzava metabolizam. Osećaj žeđi kasni i to je znak da je već nastupila delimična dehidratacija, zato vodu treba piti često.

Ne treba unositi vodu jedino 15 minuta pre ,u toku i 15 minuta nakon obroka.

Nađite hobi

Jedno istraživanje je pokazalo da su se ljudi koji su imali hobi brže oporavljali nakon operacija, nego oni koji nisu imali hobi.

Ljudi s hobijima obično imaju više energije i interesovanja za druge stvari i ljude.

Družite se

Povežite se sa ljudima, volontirajte, učlanite se u neko udruženje, bilo šta da radite, radite to sa ljudima jer su socijalne aktivnosti dobre za fizičko i mentalno zdravlje, pružaju osećaj pripadnosti, obezbeđuju podršku. Važno je da imamo ljude u okolini sa kojima možemo podeliti radost i tugu. Negativni odnosi sa ljudima doprinose stresu, koji utiče na opšte zdravlje.