Nekadašnji kapetan grčke ratne mornarice Marinos Ricudis, koji je tokom 1999. godine odbio naređenje da učestvuje u bombardovanju Srbije, uslikan je u Jerusalimu kako tokom krsnog hoda nosi krstove zajedno sa srpskim državljanima čuvenom Ulicom Stradanja.
Fotografija je ubrzo završila na internetu probudivši osećanja i sećanja na taj tragičan period i veliko herojstvo Ricudisa zbog kojeg je ovaj Grk odlikovan od strane Srpske pravoslavne crkve.
Te godine bombardovanja se niko nije solidarisao sa našim narodom, nisu postojale društvene mreže i stikeri koje kačimo po profilnim fotografijama.
Oni koji bi se tih dana svrstali na stranu srpskog naroda ne bi dobili nikakvu medijsku pažnju, jer su protok informacija u potpunosti kontrolisali isključivo veliki svetski mediji, a oni su odreda svi bili u službi ratne propagande.
Dok smo mi u mraku svake vrste čekali vazdušnu opasnosti i novi udar projektila, jedan čovek je iskoristio svoj položaj da skrene pažnju na koliko je nivoa odluka o početku bombardovanja bila pogrešna.
Fotogorafije iz Jerusalima samo su potvrdile status srpske ikone za nekadašnjeg kapetana grčke mornarice.
Kada se pre više od dvadeset godina oglušio od naređenje da njegov ratni brod pruži podršku NATO avijaciji, Marinos Ricudis bio je svestan da to za sobom povlači velike konsekvence po njegov profesionalni život.
Vojnička karijera ekspresno je završena, morao je pred vojni sud, a u jednom periodu ostao je i bez finansijskih prihoda jer zbog velike medijske pažnje nije mogao da pronađe novi posao.
Na kraju je postao skiper na jednoj od luksuznih jahti, a zbog svoje odluke, prema sopstvenom priznanju, nikada nije zažalio. Naprotiv, u Srbiji i danas uživa status heroja i njegovo ime ubeleženo je zlatnim slovima u našoj istoriji.
Danas, kada je ceo zapadni svet u stanju histerije i satanizacije svega što ima bilo kakve veze sa jednom drugom zemljom, Rusijom, reči Ricudisa mogu biti poučne za sve one koji učestvuju u današnjem ‘lovu na veštice’.
On je u jednom intervju za sajt „Grčka i Srbija“ govorio o pritisku sa kojim se tih dana suočavao.
– Jedino što sam razmišljao je da li ću uspeti da svoju odluku sprovedem do kraja, da se ne razbijem ispred pritiska i životnih situacija koje ta odluka donosi, protiv svake odluke suda i cena preživljavanja moje porodice nakon odluke. Kao kapetan broda imao sam dosta pritiska da moram da učestvujem tada u NATO misiji. Ali sam se trudio da stojim čvrsto na zemlji u trenutku kada sam odluku doneo i da me nikakav pritisak od bilo koga ne pokoleba – objasnio je na dvadesetogodišnjicu NATO agresije na Srbiju.
Mnogo godina kasnije još uvek je ponosan na sebe zbog odluke koju je doneo te ’99.
– Hvala Bogu nisam zažalio i sada nakon svega bio bih srećan da ponovo to uradim. I isto savetujem sve ljude koji se nađu i koji bi se našli u istoj situaciji kao i ja. Da prvo poslušaju komande koje nam zadaje Bog i bez obzira koje posledice ih čekaju, da ostanu pri odluci koju su doneli, život će im pokazati da su bili u pravu – rekao je tada Ricudis.
Kako je tada objasnio, on ne veruje da “postoji neko veće odlikovanje ili nagrada od toga, od zahvalnosti jednog celog naroda”, a kao iskreni vernik, pravoslavac, još tih godina je priželjkivao neku vrstu savezništva između Rusije, Grčke i Srbije.
– Mogli bismo, zajedno sa Rusijom, da napravimo jednu hrišćanski jaku zajednicu i da temelj bude Sveta crkva, sa kojim bismo mogli da izgradimo budućnost. Besmrtna vrednost koju nam je dala crkva. Na tom putu bićemo i nepobedivi, jer je i ta ista Sveta crkva nepobediva – izneo je svoje opredeljenje hrabri grčki kapetan.
Osim ordena, on je u Beogradu od strane građana dobio i svoj mural na zidu jedne zgrade na Dorćolu, a u Rumi je jedan park nazvan po ovom velikom prijatelju Srbije.
Sve je teže biti čovek u današnjem svetu, ali verovatno to nikada i nije bilo toliko lako, jer bi u suprotnom ovaj svet bio mnogo lepše mesto.
Ostati na svom moralnom putu, u skladu sa svojim i božijim načelima, mogu samo veliki ljudi koje pretnje, podle ucene i raznorazne histerije ne mogu omesti da ostanu dosledni i svoji bez obzira na silu koja se nalazi nasuprot njih.
Voditeljka RTS-a nije mogla da zadrži suze zbog 16 kolega poginulih u NATO bombardovanju
Dodaj komentar