Novosadski bend Grate nedavno je objavio svoj treći studijski album u produkciji muzičke kuće Odličan hrčak. Naziv novog albuma je “Ne mogu, neću, ne znam i ne želim”, a njemu su prethodila dva singla, Ja i Karma.
Ovaj alt rok bend svoj prvi album “Prodaj nas” izdao je 2009. i od tada svira u nešto promenjenom sastavu. Muzika je takođe drugačija, i momci upravo zbog toga retko kada i sviraju pesme sa prvog albuma. Album “Ne mogu, neću, ne znam i ne želim” dostupan je na Deezeru, ali i na zvaničnom YouTube kanalu grupe Grate.
Goran Beg, frontmen ove grupe, kaže u intervjuu za Luftiku da je naziv albuma rekacija na sadašnje stanje u srpskom društvu.
– Naziv jeste negativan. To je neki naš odgovor na ono što nam se trenutno dešava i na ovo kako trenutno funkcioniše i društvo i država i uopšte ljudi. Mi i ne možemo i ne želimo na taj način da funkcionišemo, i to je eto praktično 4 ne ovoj situaciji koja nas okružuje. Živimo u svetu punom cenzure i presinga sa svih strana i nama se to ne dopada.
Koliko se novi album razlikuje od prethodnog?
Razlikuje se od prethodnog jer smo se tada još tražili. Ja sam tek ušao u postavu benda. Nije ni žešći ni snažniji, ali je po mom mišljenju za stepenik iznad prethodnog. Radili smo na albumu 2 godine, dosta opuštenije nego na prethodnom i urađen je u dahu. Sadrži 13 pesama koje smo mi zaista doživeli ovih godina, u pitanju su stvarni događaji. Pesme su uglavnom politički angažovane ili su to socijalne teme koje opisuju šta se događa kod nas.
Može li se u Srbiji i Novom Sadu živeti od rokenrola?
– Ne može, ni pod tačkom razno. Ovde se živi od sviranja narodne muzike i mnogi bendovi to veoma uspešno rade. Mi ne živimo od muzike i verovatno nećemo još dugo. Ovo više radimo jer volimo. Autorski bendovi u Srbiji jako teško opstaju, mnogo bolje žive oni koji prepevavaju pesme i tezgare. Puno ulažemo sami u sve ovo, i u tom smislu smo u nekom dubokom minusu ako gledamo finansijski.
Kakva je danas muzička scena u Novom Sadu?
– Ne volim da pljujem kolege ali nikad kod kuće ne bih pustio neki od naših bendova. Nemam neko visoko mišljenje o srpskoj pa ni o novosadskoj sceni. U Novom Sadu su uvek pesme o nekoj zezanciji i to je ovde na prvom mestu. Nema tu nekih ozbiljnijih tema i pesme ne ostaju zapamćene duže vreme. Publika traži nešto brzo, instant, i to se brzo zaboravlja i prelazi se na novo. Ovo je čudno s obzirom na trenutnu političku situaciju i dešavanja u zemlji, bilo bi za očekivati da mladi bendovi imaju buntovne pesme, a uopšte nije tako. To su sve neke razbibrige, malo je bendova koje u centar kažu ono što stvarno misle ili to zaviju u sto celofana ili i ne kažu. Novom Sadu fali dobrih bendova, ili možda više od toga, dobre publike.
Kakav je provod u Novom Sadu bio pre dvadesetak godina, kada si ti izlazio?
– Pre svega, ovde nije bilo toliko nasilja. Kad kažem nasilja mislim na ovo danas, kada ljudi na ulice nose noževe, i spremni su zbog jednog mrkog pogleda da nasrnu jedan na drugog. Toga nije bilo. Više je bilo nasilja od strane države, ali na ulicama, manje. Tada je nekako sve bilo iskrenije, rok bendovi su mnogo bolje živeli, sad se sve pretvorilo u plastiku. Osamdesetih je postojala radio emisija Hit meseca, i koji god bend da se tu pojavio, imao je već organizovane nastupe za dve godine unapred. Ljudi su ih čuli, videli na TV-u i to je bilo to, bili su poznati. Danas, treba da se pojaviš na osamsto televizija da bi neko čuo za tebe.
Kakvi su planovi Grate benda?
– Trenutno pregovaramo sa još nekoliko festivala za leto. Sigurno od septembra krećemo sa solo koncertima, u Srbiji i u regionu. U planu je da odemo u Hrvatsku, Bosnu, Sloveniju. Ovih dana radimo na montaži novog spota za pesmu “Kad odem ostaviću trag”.
Dodaj komentar