Mladenci iz Leskovca odgađali su svadbu neko vreme, najpre zbog korone, a potom i zbog problema sa slobodnim terminima. Tek posle godinu dana, krajem oktobra ove godine, uspeli su da izgovore sudbonosno “da” pred brojnim zvanicama. Međutim, očekivanja i želje gostiju nisu ispunjena, a čitav događaj je, od iznošenja predjela do sečenja torte, postao predmet ogovaranja, piše Blic.
Veselje je održano prošle subote i to u jednom restoranu u Leskovcu. Prema rečima komšiluka, gde god bi se novopečeni mladenci pojavili širili bi glasine kako prave veselje u najboljem restoranu u kojem niko iz sela do sada nije napravio svadbu, kao i da taj restoran ima “najbogatiju” hranu u gradu.
Komšije su pažljivo slušale njihovu priču odnosno hvalisanje, a onda je konačno stigao i taj dugo najavljivani dan svadbe.
– Pošto su mladenci bili iz istog mesta oni tradicionalni srpski običaji nisu se mnogo razvlačili. Crkveno venčanje i ceremonija je završena do jedan po podne. Zvanice su bile pozvane od pola tri u restoran. Mladenci su tamo stigli malo pre toga, jer su imali slikanje negde u prirodi nakon venčanja. Kada su stigli u restoran gosti su već čekali u redu da se pozdrave i da se slikaju s njima – priča komšinica koja je bila na svadbi i dodaje:
– Bilo je dosta zvanica. Ogromna svadba sa preko 300 ljudi. Gosti su uglavnom donosili koverte. Poklona nema više nigde… Nakon slikanja ulazili smo u salu.
Ona navodi i da je predjelo postavljeno kasno, pa su mnogi gosti međusobno komentarisali kako su već bili gladni, a naročito oni koji su od ranog jutra bili na nogama u svatovima.
– Stiglo je predjelo. Imam utisak da su gosti smazali predjelo za dva minuta, naravno oni koji su bili ogladneli. Opet pauza… Dugo smo čekali glavno jelo. U međuvremenu nije bilo nikakve čorbe, gulaša ili nešto za kašiku kako obično biva na svadbama. Svi se uzdali u glavno jelo da će se najesti – priča komšinica koja je pomno posmatrala sve oko sebe:
– Stiže naravno roštilj – pljeskavica i to poluhladna. S obzirom na to da ni predjelo nije bilo nešto obilno, više salate nego suhomesnatog, ljudi su navalili na pljeskavicu. Nakon pljeskavice konobari donose neko malo parče piletine i to je to. Krenule su priče kako je ljudima to bilo malo. Mnogi se nisu najeli, nisu ni pojeli pljeskavicu, jer je bila poluhladna, a ni ono parčence mesa nije bilo bolje.
Prema njenim rečima, torta je bila oko devet uveče, a do tada su mnogi stariji ljudi već otišli kućama.
– Pretpostavljam da je to zbog di-džeja koji je bio pre torte, a stariji ljudi ne slušaju tu vrstu muzike i zato su ustajali jedan po jedan i išli kući. Sutradan čujem da komšije bruje o tome kako su bili na svadbi i ostali gladni. Ovi mladi posle veselja išli da pojedu picu, jer im hrana iz najboljeg restorana nije bila dovoljna. Pričaju da su se džaba potrudili da imaju di-džeja, silnu dekoraciju kada su uštedeli na meniju pa su im gosti ostali gladni. Na sve to godinu dana su pričali o tom danu. Mnoge đakonije su bile suvišne na veselju, ali uvek se gleda da se gosti ispoštuju bar što se hrane tiče, da ne pukne bruka pogotovo u ovako malom mestu.
Izvor: Blic
Selska prica ,sta ce na svadbu ako su dosli samo zbog hrane,seljaci