Da li je gost zaista uvek u pravu ili postoje situacije kada restoran ima puno pravo da kaže “ne”? To pitanje ponovo je otvoreno nakon što se jedan restoranski recenzent požalio da mu restoran u centru Zagreba nije želeo da pripremi tartar biftek u pola pet popodne, iako u meniju jasno piše da se to jelo služi isključivo za večeru, posle 18 časova.
Da li restoran treba da ispuni svaku želju gosta?
Ali, to nije suština. Važnije je pitanje koje nameće ova pomalo bizarna anegdota. Ono glasi: da li restoran treba da ispuni svaku želju gosta?
Odgovor je vrlo jasan – naravno da ne treba.
Ugostiteljstvo jeste posao čiji je cilj da ugosti ljude, ali to ne znači da su gosti uvek u pravu niti da osoblje restorana mora da ispunjava svaki njihov prohtev. Pokušajte, na primer, u nekom restoranu u Francuskoj ili Italiji sa dve ili tri Mišlenove zvezdice da za ručak naručite večernji meni. Nećete ga dobiti i nijedna razumna osoba to neće zameriti restoranu.
Pokušajte u Hiši Franko da umesto degustacionog menija naručite biftek sa pomfritom. Nema šanse da ga dobijete, jer Hiša Franko priprema isključivo degustacione menije.
Na kraju, pokušajte, recimo, kod legendarnog Koste u Savskoj da zatražite da vam pljeskavicu ispeku na tiganju umesto na roštilju. Kosta bi vas samo začuđeno pogledao, jer je njegov restoran roštiljnica. Ako ne volite dim sa roštilja, zašto ste uopšte seli u roštiljnicu?
Restoranski posao, kao i svaki posao koji podrazumeva pripremu hrane, osetljiv je i složen. Zato zahteva relativno čvrsta pravila. Ta pravila, uključujući i vreme služenja pojedinih jela, mogu se videti iz menija. Restoran, naravno, može da izađe u susret posebnim željama gosta, što je uvek poželjno, ali ne može preterano da odstupa od svojih procedura.
“Ako odbijem, gost se možda neće vratiti”
Jedan ozbiljan šef kuhinje iz Tesline ulice ovih dana nam je ispričao kako njegovi gosti ponekad imaju zaista neobične zahteve.
– Čovek dođe na ručak i traži kajganu, iako zna kakav smo restoran, pa samim tim zna da nikada nismo pripremali kajganu ili jaja na oko. I šta sada da radim? Ako odbijem, taj gost verovatno više nikada neće doći i širiće loš glas o nama. A ako prihvatim, rušim sopstveni jelovnik i karakter restorana, jer mi sigurno nismo zalogajnica. Neki stalni gosti često traže pomfrit, iako ga nikada nismo imali u ponudi i iako uopšte nemamo fritezu. Onda moram da improvizujem kako bi gost za kratko vreme dobio pomfrit. Jer ako odbijem, možda se više neće vratiti – kaže naš sagovornik.
Restorani su javna mesta, što znači da prirodno privlače mnogo različitih ljudi, od kojih mnogi ne znaju ništa o funkcionisanju ugostiteljskog posla, pa se ponekad, i nehotice, ponašaju sebično, bahato i nepristojno.
Zato nas ne bi iznenadilo da se neko na društvenim mrežama požali kako mu u fine dining restoranu nisu hteli da naprave hamburger.
U današnje vreme definitivno više ne važi ona stara izreka da je gost uvek u pravu. Naprotiv, gost vrlo često nije u pravu.
Izvor: Index.hr
Restoran sa dve Mišlenove zvezdice služio mrave uz deserte: Vlasniku preti godinu dana zatvora
Dodaj komentar