Goran Stevanović je jedan od lekara koji su od proglašenja epidemije koronavirus redovan na konferencijama za novinare, a mnogi su se zapitali ko je čovek koji nosi nadimak „srpski doktor Haus“?
Ovaj uvaženi lekar srpski je pandan doktoru (u seriji ga glumi Hju Lori) koji uspostavlja dijagnoze kada niko drugi ne može, rešava nerešiva medicinska stanja i spasava pacijente od kojih su drugi digli ruke.
Naravno, kao i uz Hausa, i uz našeg doktora je tim izuzetno stručnih i posvećenih kolega.
Visoka temperatura
Dr Goran Stevanović, načelnik Klinike za tropske i infektivne bolesti, karijeru je posvetio potrazi za pravom dijagnozom u slučajevima kada ju je veoma teško postaviti.
Njemu, na primer, dovode pacijente koji po nekoliko nedelja imaju visoku teperaturu, a da se uzrok ne zna ni nakon opsežnih analiza. To su takozvana nejasna febrilna stanja, piše Blic.
– Jedna mlada Beograđaka stigla je kod nas nakon što ju je mesec dana mučila povišena temperatura, a lekari nisu znali šta joj je. Počeli smo od analize na bakterijske i gljivične izazivače i dobili negativne rezultate. Zatim smo izvršili pretragu imunoloških, pa malignih bolesti, ali rezultati nam nisu dali odgovor. Posle dva meseca svih raspoloživih testova, došli smo do poslednje opcije koju Klinički centar može da ponudi – pozitronske emisione tomografije, metode kojom se snima celo telo i pokazuje gde se nešto dešava i odakle dalje da krenete – priča doktor Stevanović.
Kako kaže, u tom slučaju, to je pomoglo.
– Pokazalo se da su u pitanju pluća. Otkrili smo sarkoidozu, iako su raniji testovi na tu bolest bili negativni. Nakon toga nije bilo teško naći terapiju – objašnjava dr Stevanović.
U KC Srbije njemu i njegovom timu svakodnevno dolaze pacijenti u čijim se telima kriju različite misterije. Neke dijagnostikuju brzo i lako, dok pojedine sve njihovo znanje i iskustvo stave pred veoma teške ispite.
– Uspevali smo da pronađemo i neka neverovatna stanja, toliko retka da smo slučajeve objavljivali u stranim časopisima. Pre nekoliko godina pacijentkinji smo pronašli limfom sa jedinom lokalizacijom u koži, što se skoro nikad ne viđa u svetu. Srećemo i infekcije koje veoma kasno probude simptome, te pacijent i zaboravi da napomene kako je pre 10 godina boravio u tropskim predelima i tamo zaradio, na primer, lamblije, parazite koji mogu da u telu žive decenijama i ne prave nikakve probleme.
Večita borba
Od infekcija iz centralne Afrike, do boljki koje su u svesti laika istorijska kategorija, nema stanja na koje lekari Infektivne klinike smeju da zaborave.
– Između nas i mikroorganizama vodi se borba bez prestanka. Mi hoćemo da ih se rešimo, oni hoće da prežive. Ne postoje iskorenjene bolesti, izuzev velikih boginja. Sredinom devedesetih na Infektivnoj se pojavio pacijent oboleo od lepre ili gube, koju mnogi vide kao biblijsku pošast, a ona se stalno javlja i u zemljama veoma visokog standarda.
Oblast nejasnih febrilnih stanja je stoga vrlo neizvesna, izazovna i interesantna, kaže naš sagovornik.
– Neki slučajevi iziskuju komplikovanu dijagnostiku, koja svuda u svetu traje veoma dugo – što zbog ograničenih resursa, što zbog toga što ne možete ni sve sprovesti u tri dana, to niko živ ne bi izdržao. Prvo se traže najteže bolesti koje mogu da ugroze pacijenta za kratko vreme. Čak i kad su nalazi negativni, uvek u njima nađete nešto što će vas uputiti u kom pravcu da idete dalje. Najbitnije je da infektolozi imaju mnogo strpljenja, da se pridržavaju protokola i nikad ne zavedu idejom da negde uštedimo.
Dodatni izazov je to što njegovi pacijenti traže ne samo lek već i odgovor, i što im neznanje često teže pada nego sami simptomi.
– Zato je najvažnije biti potpuno iskren i prema pacijentu i prema porodici – čvrsto je pravilo ovog doktora.
Na 15% slučajeva niko nema odgovor
Čak i u najboljim svetskim centrima, od 15 do 30 odsto bolesnika sa nejasnim febrilnim stanjem na kraju ostane bez dijagnoze.
Iza najvećeg broja nejasnih febrilnih stanja koji zbrinjava naša klinika skrivaju se, nažalost, maligniteti, sistemske bolesti vezivnog tkiva ili hronične infekcije, kao što je tuberkuloza.
Dodaj komentar