Magazin Svet

Austrija uvela godišnju kartu za javni prevoz, za 3 € dnevno se voziš koliko hoćeš

vozovi
Foto: Alberto Paredes/Alamy

Da li možete da zamislite da imate godišnju kartu koja košta 1000 evra sa kojom možete putovati čitavom Srbjom? Da ta karta važi u svakom gradskom i međugradskom autobusu i u svim vozovima koji saobraćaju unutar zemlje? Osim što je takva karta za standard u Srbiji preskupa, železnice nikakve, ovako nešto je kod nas zaista nezamislivo.

Uprkos tome što u Srbiji ovako nešto zvuči kao naučna fantastika u Austriji postoji, od oktobra ove godine.

Od Insbruka u Alpima preko pitomog univerzitetskog gradića Graca do prestonice Beča: Austrijanci su u prilici da tri udaljene destinacije obiđu u toku dvadeset četiri sata u međuvremenu uživajući u pogledu na prirodne lepote svoje zemlje iz modernih vozova. Ključ je ekonomično raspolaganje vremenom. Ekonomično raspolaganje novcem obezbedila im je sama vlada.

Od oktobra ove godine u Austriji se koriste klimatske karte koje na godišnjem nivou koštaju 1095 evra, bez obzira na to da li je reč o gradskim, međugradskim, regionalnim, međuregionalnim ili nacionalnim putovanjima. Kada se cena preračuna na dnevni nivo građani Austrije mogu koristiti usluge javnog transporta po ceni od 3 evra dnevno. Stanovnici tako, po ceni jednog kapućina, mogu da putuju gde god žele u okviru nacionalnih granica.

Klimatske karte važe za sve oblike javnog prevoza: vozove, autobuse, tramvaje i metro. Uz priuštivu cenu od 3 evra po danu dolazi i lakoća upotrebe s obzirom na to da nema potrebe za kupovinom različitih karata za različite vidove transporta na različitim biletarnicama.

Pored toga što znače manje izdatke za građane, klimatske karte su istovremeno i slabiji udarac na klimu i jedno od ključnih sredstava za implementaciju odredbi Pariskog sporazuma u Austriji.

Javni prevoz predstavlja manje zagađujuću alternativu pojedinačnim putovanjima motornim automobilima s obzirom na to da se emisije „dele” među putnicima. Što više Austrijanaca bude saobraćalo na ovaj način, to će podvig uvođenja klimatskih karata imati pozitivniji odjek na životnu sredinu.

Zahvaljujući pouzdanim i integrisanim uslugama visokog kvaliteta, pristupačnoj ceni karata i jednostavnosti kupovine, javni prevoz je već popularan u ovoj centralnoevropskoj zemlji, kako među onima koji putuju zbog posla tako i među turistima. Ipak, uprkos tome što Austrijanci u toku godine pređu više kilometara vozom nego bilo koja druga evropska nacija, osim Švajcaraca, udeo javnog prevoza u rutama tokom 2018. godine iznosio je, prema zvaničnim podacima, samo 16%.

Austrijske vlasti se nadaju povećanju interesovanja za korišćenje javnog prevoza među stanovništvom i to na 23% u rutama do 2040. godine. Već su zabeleženi pozitivni signali: sajt https://www.klimaticket.at/ pao je čim su otvorene prijave za ranu kupovinu karata sa popustom.

Klimatske karte su tek jedan od načina na koji će vlada promovisati održivu mobilnost. Austrijancima predstoji inovacija i digitalizacija u sektoru saobraćaja, unapređenje i proširenje mreže puteva i pruga, kao i modernizacija vozila i podsticanje drugih, po klimu (ali i ljude) zdravijih, aktivnih modela kretanja kao što je vožnja bicikla i hodanje.

Federalne vlasti Austrije će, u svrhu podrške novoj inicijativi, iz budžeta izdvojiti najmanje 240 miliona evra, dok se očekivani godišnji troškovi, koji će se pokrivati kroz poreze, procenjuju na 150 miliona evra. Klimatske karte predstavljaju središte austrijskih ambicija da do 2040. godine dostignu klimatsku neutralnost koje istovremeno ide u prilog Evropskom zelenom dogovoru za post-pandemijski oporavak privrede.

Ideja o uvođenju klimatskih karata u Austriji rodila se još pre 15 godina, a prethodne dve godine bila je u žiži političkih rasprava. Protivljenje i kritike na račun ove inicijative dolazili su najčešće od predstavnika ruralnih oblasti gde su upotreba i razgranatost javnog prevoza niski.

Urbani sistemi transporta i mreža pruga u Austriji veoma su razvijeni u okolini velikih gradskih jezgara poput Salcburga. Slika je nešto sumornija na periferiji zemlje. Mali gradići su, usled višedecenijskog zatvaranja železničkih stanica u ruralnim oblastima, ostali odsečeni. Postoji vrlo malo volje da se infrastruktura na sekundarnim linijama poboljša, kao i da vozovi saobraćaju češće i da se zagađujući dizel vozovi zamene električnim vozovima ili vozovima na baterije ili vodonik.

Opozicionarske stranke su, s druge strane, podržale inicijativu, ali uz određeni otklon: klimatske karte su tek prvi korak ka ostvarivanju ciljeva na polju klimatske akcije, istakle su.

Zeleni su predložili da se vremenom cena karata između regiona spusti na 2 evra, a u okvirima regiona na svega 1 evro. Puno ime inicijative stoga glasi 1-2-3, ali ostaje da se vidi da li će se koraci „1” i „2” takođe realizovati.

Plan vlade Austrije, koji se tiče mobilnosti, teži ka tome da se udeo kilometraže pređene u privatnim vozilima u ukupnoj kilometraži smanji sa 70% na 54% do 2040. godine, tako što će građani više koristiti javni prevoz (povećanje sa 27% na 40%) i voziti bickl i hodati (povećanje sa 3% na 6%).

Istu razdaljinu voz će preći trošeći 45% energije manje u odnosu na električni automobil sa baterijama, stoji u austrijskom planu. Imajući to u vidu, čak i procentualno mali zaokret ka održivoj mobilnosti može da rezultuje ogromnim rezovima na polju emitovanja ugljen-dioksida u atmosferu.

Nemački ekvivalent klimatskim kartama, Bahncard 100, gotovo je 4 puta skuplji i košta 4 hiljade evra godišnje. Iako ulogu u ceni igra i značajno veća površina teritorije, za skupoću je odgovorna i tamošnja snažna i uticajna auto-industrija koja se kroz istoriju trudila da umanji entuzijazam donosilaca odluka prema javnom prevozu. U svetlu skorašnjih događaja u Austriji, aktivisti za zaštitu životne sredine pozivaju vlasti Nemačke da krenu stopama suseda. Da li će političari pokleknuti pred pritiscima iz zelenog ili zagađujućeg tabora, saznaćemo u budućnosti.

U Švajcarskoj i Holandiji su takođe pokrenute diskusije s fokusom na ozelenjavanje transporta, te je jasno da bi radikalna politika u Austriji mogla bi da bude prva u nizu sličnih na frontu sa klimatskim promenama. Oči javnosti sada su uprte u ovu zemlju i prate se implikacije inicijative na navike stanovnika kada je reč o prelasku na održivu mobilnost, ali i emisije ugljen-dioksida u sektoru saobraćaja.

Mnoge zemlje i gradovi, pored Austrije, već sprovode raznovrsne projekte u svrhu promocije održive mobilnosti.

Evropska unija je tako tokom oktobra delila čak 60 hiljada besplatnih Interrail propusnica za vozove mladima uzrasta od 18 do 20 godina. Namera akcije je i da podstakne solidarnost i socijalizaciju među omladinom koje su se našle na udaru pandemije koronavirusa.

Američki grad Bejkersfild takođe želi da pomoću zelenih vidova transporta poveže mlađu populaciju – ukupno 100 stanovnika dobilo je besplatan pristup javnom prevozu i električnim trotinetima i biciklima kako bi se istražilo da li će ovo uticati na izgradnju odnosa među mladima koji od 2019. godine nemaju prilike za druženjem u školama i teže pronalaze poslove. Petsto građana Ouklenda dobiće debitne kartice u iznosu od 300 američkih dolara za upotrebu javnog prevoza i deljenih vožnji, dok će Pitsburg testirati takvu praksu na 50 lokalaca.

U eri borbe sa globalnim zagrevanjem, smanjenje štetnih emisija je posebno osetno ako se vozom putuje na dužim relacijama na kojima bi uobičajeni izbor bio avion, za šta se zalažu zagovornici pokreta flygskam.

Pripadnici pokreta nastalog 2017. godine u Švedskoj pozivaju pojedince da preuzmu odgovornost za sopstvene ugljenične otiske i da ih posledično smanje kroz putovanje vozom umesto avionom. Jedan let proizvodi oko 3 tone ugljen-dioksida po putniku, a cifra dramatično skače u slučaju da je letelica gotovo prazna. Tranzicija sa aviona na vozove je posebno važna ako uzmemo u obzir da su istraživači sa Univerziteta u Oksfordu nedavno objavili svoja saznanja da je letenje dvostruko štetnije po klimu nego što smo do sada verovali.

Međutim, šta ako je karta za voz skuplja od avionske?

U ovakvoj paradoksalnoj situaciji našli su se pojedini učesnici dvadeset šeste Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama koji su iz Londona putovali do Glazgova i nazad. Iako se ova dva grada nalaze u istoj zemlji, u određenim trenucima karte za voz su skuplje od avionskih, te tako povratnu avionsku kartu za period od 2. do 6. decembra putnici trenutno mogu kupiti za svega 50 evra, dok bi putovanje vozom u istom periodu moglo da ih košta i do 190 evra. Da li tada prioritet ima ugljenični otisak ili novčanik?

Ukoliko klimatske karte u Austriji urode plodom brzo i efikasno kao što veruju njihove pristalice, i druge zemlje i gradovi širom sveta osetili bi pritisak za realizaciju sličnih projekata koji će podstaći građane da zamene automobile i avione za javni prevoz i vozove kao isplativije i čistije opcije, te tada neće biti potrebe da birate: i smanjeni ugljenični otisak i pogodnost po vaš budžet ići će ruku pod ruku.

Izvor: Klima101

Rio Tinto vedri i oblači Srbijom i zbog litijuma menja trasu pruge Valjevo Loznica

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

PARTNERI SAJTA


1.4K Shares
1.4K Shares
Share via
Copy link