Imati kvalitetne radnike, a ujedno dobre i poštene ljude koji će biti zadovoljni i inspirisani da rade za ponuđene uslove prilično je zahtevan zadatak za svakog poslodavca. Zbog toga je i njima neophodno usavršavanje, pre svega na psihološkom pristupu u rešavanju potencijalnih problema sa zaposlenima, a tu u ovom modernom dobu važnu ulogu mogu odigrati stručni saradnici.
Među tu vrstu spoljnih saradnika spadaju svakako i takozvani konsultanti za liderstvo, odnosno ljudi koji proučavaju i primenjuju psihologiju i psihološke mere na radnom mestu kako bi uskladili odnose među zaposlenima i od njih napravili produktivan i funkcionalan kolektiv.
Više od 30 godina je Stefan Folk u ovoj oblasti psihologije, a time je po sopstvenom priznanju pomogao hiljadama pojedinaca da se snađu i prebrode teške okolnosti i međuljudske odnose.
Ovo je njegov autorski tekst o tome koji tip osoba on smatra za vrlo teške ljude i kako se sa njima nositi.
“Otkrio sam da su jedan od najtežih tipova ličnosti veoma nesigurni ljudi. To su ljudi koji pronalaze udobnost i komfor u stabilnom i predvidljivom okruženju. Oni preferiraju sigurnost i preziru promene. Međutim, bez promena i izlaženja iz zone komfora nema ni uspeha.
Nažalost, video sam kako mnogi timovi i organizacije propadaju i nestaju zbog veoma nesigurne osobe koja celom kolektivu stoji na putu. Prvi korak da sprečite da se stvari pogoršaju jeste da znate kako da identifikujete nesigurnu osobu.
Da li imate posla sa veoma nesigurnom osobom?
Evo sedam stvari koje nesigurni ljudi najčešće izgovoraju kada osete da dolazi do promena:
1. „Nemam vremena za ovo. Moji drugi prioriteti su važniji.”
Obično se ne radi o tome da ovakve osobe nemaju dovoljno vremena, već one ne znaju kako da njime efikasno upravljaju. Retko imaju bilo kakve namerne ili svesne strategije o tome kako da naprave prioritete.
2. „Već sam probao to isto ili nešto vrlo slično, ali nije uspelo.“
Ovakve tvrdnje su često ništa drugo do potpuna laž. Nesigurni ljudi ne pokušavaju nove stvari. Uglavnom samo govore o isprobavanju novih stvari u najboljem slučaju.
3. „Ovo je samo još jedan način da menadžment smanjuje obim posla i otpusti radnike.”
Veoma nesigurni ljudi koji ne veruju da su potvrđeni i cenjeni na poslu mogu postati paranoični. Oni mogu posumnjati da ih neko, najčešće oni koji su u rukovodstvu, žele „uhvatiti“.
4. „Ovo je glupa ideja. Sve funkcioniše kako treba.”
Kada izrazito nesigurna osoba ima odbojnu reakciju na neku novu inicijativu, to može biti jasan znak da shvata kako će morati da uloži više truda u svoj posao, zbog čega se može osećati ugroženo.
5. „Ovo bi moglo funkcionisati za druge ljude, ali nije za mene.“
Nesigurni ljudi su majstori u preuveličavanju koliko su jedinstveni i koliko su im neophodni posebni uslovi kako bi uspešno obavljali posao.
6. „Zar ne možemo da smislimo nešto drugo? Ne osećam ovo.”
Ovo je obično pokušaj da se izbegne bilo kakva stvarna promena ili unapređivanje. Alternativni način, koji nesigurna osoba predlaže, obično se svodi na očuvanje kontinuiteta i nastavak istog ponašanja.
7. „Očigledno je da ko god da je došao na ovu ideju nema pojma o složenosti mog posla.“
Ako osoba tvrdi da je ono što radi preteško i da ga neko drugi ne može shvatiti, to samo znači da zapravo i ne razume u potpunosti šta radi. Sa druge strane, postoji mogućnost da možda izbegava da bude transparentan jer ima šta da sakrije.
Kako postupati sa veoma nesigurnom osobom
Najvažnija stvar koju možete da uradite je da razvijete osećaj saosećanja za svoje nesigurne kolege. Negativne i mračne misli o njima vas neće nikuda odvesti.
Pronađite zdravu ravnotežu između pružanja podrške i ispoljavanja teške ljubavi. Održavajte osećaj pozitivnosti i smirenosti, ali nemojte pokazivati da vam ih je žao. Nesigurni ljudi često reaguju bez dubljeg razmišljanja ili razumevanja na šta reaguju.
Ako od vas dobiju samo utešan odgovor, to bi ih moglo navesti da poveruju da su u pravu što se plaše ili negativno reaguju, a ne da se pitaju zašto je to tako.
I ne prihvatajte izgovore. To će im samo olakšati da ostanu zaglavljeni na svom putu. Umesto toga, sledite ovu mantru: „Izgovor je tvrdnja, a tvrdnja se mora dokazati kao istinita.”
Postavljajte pitanja da biste napravili rupe u njihovim argumentima i naveli ih da sami identifikuju šta je zapravo istina u ovom trenutku. Ovaj metod im može pomoći da uvide da njihovi izgovori možda stoje na putu onome što mogu da postignu ako se suoče sa svojim strahovima.”
Izvor: CNBC
Dodaj komentar