Dorćolci i stanovnici Dušanove ulice od građevinskog materijala koji se koristi za rekonstrukciju ovog dela Beograda napravili su plažu i tropski bar, kako bi na dovitljiv način skrenuli pažnju javnosti da je obnova njihove ulice ušla u neverovatnu treću godinu.
Građani su na pesak koji je ostavljen na trotoaru postavili dve ležaljke, suncobran i dečije igračke za plažu, a nastao je i bar „737“ koji je ime dobio po broju dana od kada su radovi zvanično započeti.
Rekonstrukcija ulica Džordža Vašingtona i Cara Dušana započeta je 15. juna 2019, a gradski čelnici tada su obećali da će svi radovi biti finalizirani najkasnije do 20. decembra iste godine.
Rokovi su više puta pomerani, navodno zbog neucrtanih podzemnih instalacija.
Građani ovog dela Beograda već više od dve pune godine žive na gradilištu, a problem je što se i dalje ne nazire kraj radova. Saobraćajnice su otvarane sukcesivno, kako je koja deonica završavana, međutim svakodnevno se na internetu mogu naći fotografije kako se rekonstruisani delovi raspadaju pred očima očajnih Dorćolaca.
Ovaj performans pozdravile su komšije burnim aplauzom, a pitanje je hoće li njihov kreativan protest uroditi plodom i naterati Vesića i ekipu da radove konačno privedu kraju.
Mnogo puta slušali smo vesti iz sveta u kojima smo svedočili strašnim tajfunima, uraganima i drugim vremenskim nemanima koji uništavaju čitave kvartove. Sam sam prisustvovao najsnažnijem tajfunu u poslednjih dvedesetak godina koji je zahvatio jugoistočnu Aziju, samim tim i južnu Kinu, ali organizacija vlasti prilikom obnove ugroženih područja bila je za čisto divljenje.
Kao nekome ko dolazi sa prostora Balkana, iz Srbije i Beograda, ovakve scene sanacije bile su životno iskustvo. Srbija na sreću nema tajfune i uragane, ali zato ima strašnije nemani čije posledice se ne mogu nikada sanirati.
Goran Vesić i drugi „kompletni idioti“ nisu uništili samo ovaj kvart, već su svoj zlokobni pečat ostavili na čitav Beograd koji se nikada oporaviti neće. Za manje od deset godina promenili su identitet grada, njegov duh, kao i navike njegovih stanovnika.
Iako kao što vidimo iz ovog primera postoje i dalje svetli primeri kreativnog bunta i nepristajanja na vladavinu prevaranata, većina je ipak utonula u duboki san života od dana do dana.
Intervju Zorana Radmilovića iz 1965. je definicija duhovitosti i kreativnosti
Dodaj komentar