Magazin Svet

Krvava istorija Dana zahvalnosti zbog koje se mnogi pitaju treba li ga uopšte slaviti

dan zahvalnosti
Foto: Tanjug / AP

Dan zahvalnosti, koji se u SAD-u obeležava uz parade, putovanja, mnoštvo ukusne hrane i neizostavnom ćurkom na trpezama, praznik je iza kojeg se krije tajna toliko mračna da se neki pitaju da li bi ga uopšte trebalo slaviti.

Američki školarci su uglavnom učeni da tradicija datira još od hodočasnika, engleskih verskih neistomišljenika koji su pomogli u uspostavljanju kolonije Plimut u današnjem Masačusetsu 1620. godine, piše Telegraf.

Kako priča teče, prijateljski nastrojeni starosedeoci učili su koloniste kako da prežive u tom novom svetu. Tada su se svi okupili da proslave uz gozbu 1621. Tome je prisustvovalo najmanje 90 muškaraca iz plemena Vampanoag i oko 50 preživelih putnika broda Mejlflauer.

Gozba je trajala tri dana i u jelovniku su se našli jeleni, živina i kukuruz.

Nekoliko verzija o poreklu Dana zahvalnosti

Mnogi smatraju da to nije prva proslava Dana zahvalnosti, već da istorija datira do 1619. godine kada su doseljenici u Birkeli Handredu u Virdžiniji odlučili da proslave svoj dolazak te godine. Isto to činili su i španski doseljenici 1565. godine.

Ima onih koji smatraju da pravo poreklo praznika seže u 1637. godinu, zbog činjenice da je guverner Masačusetsa Džon Vintrop proglasio Dan zahvalnosti kako bi se proslavili kolonijalni vojnici koji su ubili 700 pripadnika plemena Pekvoti u današnjem Mistiku u Konektikatu.

Ipak, kada je reč o prvom Danu zahvalnosti uglavnom se pomisli na događaj iz 1621. godine.

dan zahvalnosti 1
Foto: Prvi Dan zahvalnosti 1621, na slici Jeana Leona Geromea 1932 / Printscreen

Tenzije između plemena i engleskih doseljenika

Vrhovni šef plemena Vampanoag pokazao se ključnim saveznikom engleskih doseljenika u godinama nakon uspostavljanja Plimuta. On je sa pridošlicama uspostavio trgovinski pakt, udružio se sa njima protiv Francuza i drugih lokalnih plemena.

Međutim, savez se vremenom zategao.

Hiljade kolonista izlilo se u region tokom 17. veka, a prema tvrdnjama istoričara, vlasti u Plimutu su počele da uspostavljaju kontrolu „nad većinom aspekata života Vampanoaga“.

Institut za američku istoriju „Gilder Lerman“ procenio je da je populacija starosedelaca u Novoj Engleskoj opala za čak 90 pdsto od 1616. do 1619. godine, a da su starosedioci počeli da umiru od onoga što su kolonisti nazivali „indijanska groznica“.

U godinama koje su usledile odnosi su potpuno narušeni, a Konfederacija kolonija Nova Engleska objavila je rat 1675. godine.

Taj rat je bio krvav i poražavajući

Springfild u Masačusetsu je izgoreo do temelja, a pripadnici Vampanoaga su otimali koloniste za otkupninu.

Ubijeno je oko 600 pripadnika plemena Naraganset. Kolonisti iz udaljenih naselja preselili su se u utvrđenija područja, a pripadnici plemena Vampanoag i savezničkih plemena bili su prinuđeni da beže iz svojih sela. Kolonisti su se na kraju udružili sa nekoliko plemena poput Pekvota.

Da je rat bio brutalan govori i činjenica da je sin čoveka koji je slavio sa kolonijom Plimut bio raskomadan, te da su i njegovi saveznici bili ubijeni ili prodani u ropstvo. Kako se navodi, kolonisti su mu nabili glavu na štap i prikazivali je u Plimutu narednih 25 godina.

U članku objavljenom u Istorijskom časopisu iz Masečusetsa profesor Robert E. Krej kaže da je broj poginulih u ratu čak 30 odsto engleske populacije i polovina američkih domorodaca u Novoj Engleskoj.

Ovaj rat bio je samo jedan u nizu brutalnih, ali slabo zapamćenih, ranih kolonijalnih ratova između domorodaca i koloninista u Novoj Engleskoj, Njujorku i Virdžiniji.

Ukidanje proslava

Profesori, nastavnici i potomci američkih starolsedelaca ispričai su za „New York Times“ kako oni posmatraju te proslave, te traže da se govori o pravoj istoriji iza Dana zahvalnosti i da se razmisli o njegovom značenju.

Ujedinjeni američki Indijanci iz Nove Engleske na Dan zahvalnosti od 1970. godine tuguju. Tog dana oni se okupljanju u Plimutu.

Izvor: Telegraf

Ko je bila Sačin Malo Pero, ponosna Indijanka kojoj je Akademija rekla „Izvini“?

Ekipa Luftike

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

7 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap