Na društvenim mrežama protekle nedelje eksplodirala je objava jedne profesorke koja je mnogima održala životnu lekciju. Dragana Možek, razredni starešina III 1 u Desetoj beogradskoj gimnaziji „Mihajlo Pupin“, na svom profilu na Fejsbuku objavila je neobičan poziv.
Njeni učenici ponudili su da rade različite poslove kako bi zaradili za matursku ekskurziju drugara čiji roditelji taj put ne mogu da plate. Dostava hrane, selidbe, čuvanje dece ili pomoć pri učenju osnovcima, samo su neke od usluga koje plemeniti gimnazijalci nude po simboličnim cenama, piše Sputnik.
Rad, rad i samo rad
Iva Marinković, Hana Ećo i Jelica Levajac prihvatile su neobičan posao u kojem će, kažu, uživati. Spremaju se da po pozivu jedne gospođe iz komšiluka popišu njenu biblioteku u kojoj je više od hiljadu i po knjiga.
Razredna-zmaj, kako je deca zovu, još odgovara na 2.700 propuštenih poziva onih koji žele usluge gimnazijalaca. Predaje nemački jezik, a radi i kao prevodilac za Turističku organizaciju Nemačke u Beogradu.
Iako je veoma mlada, već ima devet godina iskustva u radu u prosveti, a vredni trećaci su joj druga generacija koju vodi kao razredni starešina. Na pitanje kako je došla na ideju da se deca angažuju i radom plate ekskurziju odgovara kratko — zato što drugog načina nema, ne samo sada, već i kasnije u životu.
„Šta god da budu želeli sebi da priušte, ako izlazi iz okvira onoga što im je dostupno, moraju samo jače da se potrude. Oni uče, ali to nije njihov jedini zadatak, verovatno moraju da pomažu i u kući, da nešto rade. A mislim da je zgodno da i malo svog slobodnog vremena žrtvuju kako bi pomogli jedni drugima, sami sebi ili olakšali roditeljima koji imaju izdatke za njih“, kaže Možekova.
Deca su prezaštićena
Pošto će očigledno posla biti preko glave, pa i viška novca, sve što preostane ići će u humanitarne svrhe. To neće biti prvi put, jer u ovoj školi postoji nekoliko akcija kojima se pomažu deca koja nemaju. Neguje se, ističe naša sagovornica, kultura pomaganja drugima.
„Nije se dogodilo ništa neobično, samo su nam deca prezaštićena“, objašnjava ona.
„Iznenađena sam koliko se naša akcija doživljava kao senzacija. Većina njih je već bila angažovana tokom leta, radili su, pakovali lekove, imali smo jednog šankera, barmene, konobarice, radili su na promocijama. Floskule su da današnja deca ništa ne rade. Sve rečenice koje počinju sa ’današnja omladina‘ uglavnom potiču od ljudi koji nemaju baš mnogo dodirnih tačaka sa današnjom omladinom. Oni su vredni, zato sam začuđena količinom oduševljenja u društvu nečim što je zapravo prirodno i normalno“, kaže razredna za Sputnjik.
Ona dodaje da se materijalno u njenom odeljenju ne stavlja u prvi plan, ni na jednom detetu se ne vidi u kakvom su materijalnom statusu njegovi roditelji. Deca ne znaju ni čiji roditelji ne mogu da plate ekskurziju. Na pitanje da li misli da su njene godine presudne za to što ima sjajnu komunikaciju sa decom, odgovara odrečno.
Ključ u pravom pristupu
Emilija Anđelković i Anja Janković pristale su da rade, čuvaju decu, mese kiflice, jer maturska ekskurzija je nešto što se pamti celog života, ne postoji razlog da neko dete to propusti.
„Ovaj posao do nekog nivoa održava ljude mladima celog života, jedino je bitno da ne budu rigidni, nego da im se približe, koliki god da je generacijski otklon. Neki ljudi koji su mlađi ponekad ne mogu da ih razumeju, a nađe se i neko od 60 ili više godina ko ume sa decom. Jedino je važno da budemo otvorenog uma i pristupimo deci na način koji im je blizak. Ovo je vreme društvenih mreža, telefona, ja ih ne zovem, imamo vocap grupu, tu se dopisujemo i šalimo. Mislim da je ključ u pristupu, jer oni su savršena glina koja se lepo oblikuje“, objašnjava Možekova.
Naslove koji kažu da je njeno odeljenje vratilo veru u ljude naziva neprimerenim, jer misli da je to stavljanje u prvi plan nečega što je potpuno normalno. U svim razvijenim zemljama tinejdžeri rade, a radile su i generacije u našoj zemlji.
„Nisu raznosili novine i pice, ali su radili letnje poslove“, podseća ona.
„Samo kod nas ispada da deca treba da sede u kući i uče dok ne završe fakultet. Mnogi ljudi i završe studije, počnu da rade, na kraju imaju i dovoljno novca da se odsele, ali svejedno, opet ostanu kod mame, jer ne nauče ni da srede kuću, operu sebi veš, skuvaju nešto. U decu treba ulagati da budu osposobljena za život, ne samo za učenje, da vode računa o sebi“, kaže ’razredna-zmaj‘ u razgovoru za Sputnjik.
Ona dodaje da su njena dva đaka iz prethodne generacije koji su bili najgori po učenju i vladanju, drugi je čak i bežao od kuće, dokazala da je ovakvo ulaganje u decu najbolje. Jedan je danas najbolji student Ekonomskog fakulteta, a drugi uspešan preduzetnik.
Dodaj komentar