Svaka pesma Đorđa Balaševića je jedna velika priča, priča o njemu, o svetu, o ljudima, o neljudima i iza baš svake stoji jedna džinovska emocija i čovek koji je odbio da odraste i postane lik s krvatom.
Olivera Balašević, Đoletova udovica, po prvi put je nakon njegove smrti, govorila u javnosti o nekim dedatiljima iz njihovog života, a podelila je priču o nastanku pesme „Rongišpil“.
Kako je objasnila, 1995. godine, kada se rodilo treće dete u porodici Balašević, sin Aleksa, morali su da menjaju krov na porodičnoj kući. U junu te godine, kad su počeli sa radovima, Olivera kaže da je njihova kuća izgledala kao kabriolet, a da im vreme nije bilo naklonjeno i da su kiše bile nikad obilnije.
– Sa plafona se pojavi prvo jedan veliki „stomak“ koji samo pukne i krene voda po celoj kući. Tad sam bila jako zabrinuta, ali Đole me je smirivao rečima da ne treba da se nerviram. Ujutru kad sam ustala da spremim devojčicama doručak, prepovijajući Aleksu, primetila sam ogromnu žutu fleku i rascepljen plafon. Kako sam se približila da vidim malo bolje, videla sam da su oko rupe markerom napisani stihovi „Curi od jutros, od četiri, pet rešilo nebo da potopi svet“ – ispričala je Olivera.
Kako objašnjava, Đorđe Balašević je kroz život koračao zadržavajući detinji pristup ozbiljnim situacijama.
– Zajedno smo imali takav pristup životu, da budemo članovi orkestra koji je svirao dok je Titanik tonuo – rekla je Olivera za beogradske medije, a prenosi Direktno.
Kako i sama Olivera Balašević priznaje, neke priče sa Đoletom će ostati zauvek neispričane jer ih je nemoguće prepričati i staviti na papir.
Đorđe Balašević je preminuo 19. februara 2021, a sahranjen je dva dana kasnije u Novom Sadu, koji je tada proglasio Dan žalosti zbog njegove smrti. Širom bivše Jugoslavije ljudi su se opraštali od Balaševića, svako na svoj način i sa jednakom setom za nekim sjajnim tranucima i sa večitom zahvalnošću čoveku čije će reči pamtiti generacije.
Balašević u udžbeniku za osnovce, Drvena pesma za neke nove klince
Dodaj komentar