Neprežaljeni „Panonski mornar“ napustio nas je 19. februara pre tačno dve godine. Đorđe Balašević ostavio je neizbrisivi muzički trag, a otišao je tiho… Vest o njegovoj preranoj smrti rasplakala je bivšu Jugoslaviju, koja je u njegovim stihovima ostala ujedinjena.
Tih dana mnogo se pisalo o njegovom privatnom životu, o odnosu sa publikom i koncertima koje je znao da rasproda u rekordnom roku, a onda se pojavila vest o oproštajnom pismu koje je Balašević napisao svojoj porodici.
Naime, supruga kantautora, Olivera Balašević i njegova deca Aleksa i Jelena, otkrili su sve Tanji Peternek Aleksić u emisiji „TV lica kao sav normalan svet“.
‒ To je naša stvar o kojoj smo izabrali da ne govorimo, ali mislim da je dobar trenutak da ispričam. Pošto je tata na život gledao s tako puno humora, gde te u jednoj rečenici rasplače, a u drugoj te nasmeje isto do suza, on je pretprošlog novembra, koga smo se svi strašno bojali zbog „Drvene pesme“ („snio sam sanduk, crni, srebrom okovan, novembar, izmaglica i kvartet dragih lica, maleni čun nasred luke pokisle da me u večnost otisne…“), napisao jedno pismo, mejl, svima nama. Bez obzira na to što smo se viđali svaki dan, družili i čuli telefonom, mislim da je pretpostavljao da je ovo nešto bolje što treba da nam ostavi zapisano. I strašno me je nerviralo kad je to napisao, jer je zvučalo kao nešto šta bi svi mi trebalo da radimo kad on više ne bude tu.
Beba je ocu odgovorila da ne želi da čita pomenuto pismo. Ali, Đole ju je odmah smirio: „Ne, ne, ne mislim ja još nigde da idem, nego da imate vi to…“
‒ To nije bio spisak zahteva, jer on nije bio čovek koji je bilo šta zahtevao, to je nešto kao Kiplingova pesma „Ako“ ‒ objasnila je Beba.
‒ Nije pisano u stihu, ali je za mene sigurno jedna od najlepših stvari koje je ikad napisao i koja nikada neće biti objavljena, jer je to između njega i nas. On je u tom pismu, pored svih ostalih stvari na koje nas upućuje, rekao kako da se odnosimo prema njegovom autorstvu, prema onom što će nas dočekati kad izmile miševi iz boce, kad se pojave badavani da mudruju, a i prema ovome što se baš ovih dana dešava ‒ plotun bljuvotina na porodicu. I na to nas je pripremio. Neću citirati nijednu njegovu rečenicu, ali i to je rekao. Mi samo sprovodimo ono što je želeo čovek koji je nama u životu ispunio sve želje, mi njemu sad ispunjavamo, kao što smo i dok je bio tu.
Balašević je rođen 11. maja 1953. godine u Novom Sadu. Bio je član grupa „Žetva“ i „Rani mraz“, a 1982. je započeo solo karijeru tokom koje je postao jedan od najvoljenijih pesnika i kantautora u zemjlama bivše Jugoslavije.
Preminuo je na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu u svojoj 67. godini života.
Izvor: Hello
Dodaj komentar