„Čarobni nastavnik“: Njegovi đaci ne prepisuju i jedva čekaju kontrolni

Njega zna cela Srbija: Na časovima maštovitog nastavnika biologije iz Beograda prepisivanje je – nemoguće.

Nastavnik biologije, i u učionici i na televiziji, jedan od omiljenih TV predavača i zvanično najbolji edukator u 2020. godini, prof. Dejan Bošković, koji već 20 godina radi u Osnovnoj školi „Ivo Andrić“ na Kanarevom brdu, izabran je među 15 najistaknutijih pojedinaca na konkursu “Oni su heroji” u organizaciji Delegacije Evropske unije u Srbiji. I Udruženje za podsticanje preduzetništva “Živojin Mišić” ga je proglasilo najboljim edukatorom u 2020. godini.

Ovaj supernastavnik vodi i blog “Božanstvena biologija“, radio je svojevremeno i kao pomoćnik direktora u svojoj školi i spoljni je saradnik Ministarstva prosvete i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Za sebe kaže da je štreber i osoba koja konstantno radi na sebi.

– Volim da učim jer na taj način zaista napredujem i trudim se da svako novo znanje ugradim ili u nastavu ili u svakodnevni život. Pokušavam da tu ljubav prema učenju prenesem i na svoje đake i uspeh je delimičan, ali ne odustajem. Studirao sam dvosmerovsku grupu na Hemijskom fakultetu, koja je uključivala ravnopravno i biologiju i hemiju. U međuvremenu sam specijalizirao ekološko pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu, a u nastavi sam stekao najpre zvanje pedagoškog savetnika, a onda i samostalnog pedagoškog savetnika.

Ipak, svaka od tih visokih škola se isplatila. Radio sam poslove i mimo škole, u okviru zavoda koji su uključivali sve to. Sve i da nisam, pobornik sam celoživotnog učenja, i to ne samo iz oblasti struke kojom se čovek bavi. Verujem da nam široko obrazovanje pomaže u svakom poslu. Recimo, nastavniku biologije znanje iz hemije uvek dobro dođe, ali i poznavanje gramatike, jer je veoma važno i kako ćemo deci prenositi znanje. Zanimljivosti iz biologije često pronađem na engleskom jeziku, pa i znanje tog jezika svakako pomaže – kaže „čarobni nastavnik“.

Već pri kraju osnovne škole je znao da iz školske klupe neće izaći tako lako.

– Bilo mi je jasno još u osmom razredu osnovne da će to biti moj poziv, pa sam zato upisao srednju učiteljsku. Tada sam imao motiv da budem pametan makar za nekog, a danas, kao mnogo stariji, bolje sam artikulisao svoj motiv. Raditi kao nastavnik znači raditi za budućnost, jer deca to jesu. Uz to, to je zanimanje prepuno izazova, mogućnosti za kreativnost, kao i da na pozitivan način utičete na stvaranje znanja, umeća i stavova. Zato takvom poslu i pristupam sa mnogo truda.

Uvek iznalazim nove načine da doprem do svojih đaka, da ih zainteresujem i pokrenem. Ne znam da li to iskače iz šablona, ali ako šablon i postoji, sigurno treba izaći iz njega. Nastava treba da bude raznovrsna, maštovita i izazovna – ističe naš sagovornik koji je, inače, u školi na Kanarevom brdu i poznat po drugačijem pristupu predavanjima i proveri znanja učenika.

Inspiraciju, kaže, pronalazi u filmovima, slikama, istražuje po internetu, a koristi u svrhu rada sa decom i naučno-popularne tekstove.

– Jednom sam petacima dao domaći zadatak da nacrtaju biljku iz mašte. Ta biljka je kao i svaka druga, ali oblik cveta, njegova boja, kao i oblici i boje ostalih biljnih organa bili su prepušteni mašti malih autora. Te crteže su doneli na čas i ja sam ih sakupio. Onda sam im ih ponovo podelio, ali tako da svako dobije tuđi crtež.

Tada je usledio zadatak da se užive u ulogu botaničara koji je pronašao novu vrstu, a biljka na crtežu to sigurno jeste, i da je opišu onako kako smo o biljnim organima učili na času. Takav test je nemoguće prepisati, jer svako ima drugačiju biljku, iako zadatak jeste isti. Na tom času sam zaista i mogao da izađem iz učionice jer prepisivanja ne bi bilo.

Bošković objašnjava da je đacima ovakav vid testa vrlo uzbudljiv, a da je od pojedinih kolega čuo da deca obožavaju njegove kontrolne zadatke.

– Pod utiskom su od prvog trenutka kako počnem da delim radove, jer se onda hvale jedni drugima ko je čiji rad dobio. Tada moram i da ih smirim i da ih usmerim na zadatak koji, objektivno, nije lagan jer zahteva primenu znanja. Zanimljivo je bilo i kada sam im zadao da naprave strip o jednoćelijskim protistima, a teme su bile „Ameba u porodilištu“ ili „Euglena i paramecijum na romantičnoj večeri“.

Obično se smeju kada čuju teme, ali prave izuzetno maštovite i visprene stripove i, biološki gledano, korektne, jer prikazuju životni proces o kojem smo učili, ali na nešto drugačiji način – objasnio nam je ovaj “supernastavnik”.

Njegovi nesvakidašnji metodi rada i ocenjivanja “kupili” su i roditelje, koji su mogli da ga vide i čuju tokom časova na RTS-u, jer je od marta do septembra snimio čak 80 časova, što je i svojevrsni rekord kada je reč o nastavi na daljinu.

– Svi stariji razredi osnovne škole su bili na meni i radio sam mnogo sati dnevno da sve to pripremim, pa onda i snimim. Najveći deo posla obavljali smo u vreme kada je pandemija tek počela, mnogo toga nam je bilo nepoznato o samoj bolesti i vladao je policijski čas. Škola u centru grada je bila pretvorena u studio, zapravo više njih, jer su se snimanja dešavala u više učionica simultano. Imali smo rasporede časova i morali smo sve nekako da uklopimo da možemo da se dovezemo i odvezemo. I vreme za predavanje je bilo ograničeno, tako da nije tu bilo prostora za mnogo grešaka. Bilo je to dragoceno iskustvo – kaže kroz osmeh naš sagovornik.

Ni tehnoogija i rad putem interneta mu nisu strani, pa tako rado koristi i Google učionicu, razgovara sa đacima putem “Google Meet-a”, istražuje kako na zanimljiv način da dopre do klinaca baš putem pametnih telefona i računara.

– Trenutno sam u fazi kada istražujem kako da ih aktiviram još više i imam neke ideje, jer tehnologija pruža velike mogućnosti. Recimo, pojedini veb-alati su sjajni za izradu mapa uma koje volim da koristim, ali je nastavnik taj koji joj daje svrhu – ističe Bošković, koji je upravo zbog svojih inovativnih metoda i pristupa deci osvojio više nagrada.

Naglašava da mu je to upravo potvrda, nakon 20 godina, da dobro radi. A ne osvaja samo on priznanja, već i njegovi učenici.

– Moji đaci su osvojili mnoge nagrade na lokalnim, ali i međunarodnim takmičenjima, pa je tako na konkursu iz oblasti marinske biologije, koji je organizovala fondacija „Stellwagen Bank National Marine Sanctuary“ iz američke države Masačusets, moj učenik osvojio drugo mesto.

Ipak, nekako mi je najdraže kada su đaci na međunarodnom festivalu ekološkog filma „Green Screen Fest“ bili najbolji u kategoriji do 18 godina i kada su imali najbolju kompjutersku prezentaciju na konkursu kompanije “Simens”, na temu „Otkrića koja su promenila svet“. Uz prvo mesto škola je dobila 1.200 evra koje smo utrošili da kupimo pametnu tablu, što je u ono vreme bio pravi hit – ponosan je naš sagovornik.

Novih ideja za rad ima, ali čeka da ova situacija prođe.

– Zaista se nadam da će to biti što pre i da ćemo imati normalnu i lepu školu– optimističan je ovaj vredni predavač.

Izvor: 24 sedam