Fotografija “Život sa druge strane” teško se zaboravlja – sa jedne strane izloga proslava dečjeg rođendana i doterana devojčica koja bezbrižno pije sok, sa druge strane tog valjevskog – ona druga slika sveta. Tužne oči i čežnjivi osmeh devojčice koja nikoga nije ostavila ravnodušnim. Fotografija zabeležena objektivom valjevskog fotografa Đorđa Đokovića i danas se gleda sa knedlom u grlu.
Zahvaljujući njoj Đorđe je osvojio prvu nagradu na konkursu “Nacionalne geografije” na temu “Ljudi”.
– Bio sam angažovan na fotografisanju dečjeg rođendana. Sve se to ovde dešavalo i u jednom trenutku sam video na izlogu scenu gde dve devojčice stoje jedna naspram druge i gledaju se. Hteo sam to da fotografišem i dok sam prilazio, jedna devojčica koja je stajala unutra se pomerila i nastala je ta fotografija. Uhvaćen je taj momenat gde devojčica koja stoji napolju naslonjena na izlog, gleda u nju, prisetio se Đorđe, piše Blic.
Fotografiju je, kaže, video odmah, ali tek kasnije je shvatio šta se zapravo na njoj dešava.
– Fotografiju sam video odmah, kada sam je prebacio sa aparata na telefon, da je uhvaćen dobar kadar, dobar momenat, ima priču, ali posle kad sam pogledao na kompjuteru, video sam da u devojčicinom oku ima suza i osmeh na licu… Ja je nisam video od aprila ove godine, od kada je nastala fotografija. Ono što sam dobio od informacija jeste da je iz Lajkovca pored Valjeva, ispričao je Đoković.
Od Valjeva, preko Lajkovca do Obrenovca, ekipa emisije “Eksploziv” uspela je da pronađe devojčicu. Zove se Zorica. Ima pet godina i sva teskoba sveta koja je stala u Đorđevu fotografiju, zapravo je Zoričina stvarnost, koju živi svaki dan – u trošnoj kući sa bakom i dekom koji vode računa o njoj.
– Isključena je struja sa bandere, vodu smo imali doskora, isključili su mi je jer je bila “na divlje” priključena. Kad sam ušao ovde bila je voda, sad nemam ni vodu ni struju. Gospodin Janković me je zvao i rekao: “Dođi do mene, da vidiš je l’ to tvoja mala”. Kad sam otišao i video je, zaprepastio sam se, kaže Zoričin deka Veljko Marinković.
Veljko vodu sada “pozajmljuje” od komšije, kako bi Zorica uvek bila čista i uredna, o čemu ponajviše baka vodi računa.
– Bila je kako ne treba, sad sam je ja ošišala, doterala, perem joj kosu, sve… Živimo od moje penzije, imam penziju 20.000, dodaje baka Dušica Marinković.
Od televizijske ekipe koja joj je došla u posetu, Zorica je dobila poklone, tortu i druženje sa klovnom, kako bi se makar na jedan dan osetila kao princeza. Iako ne progovara, devojčica se sve vreme smeška i oduševljava poklonima koje je dobila, stidljivo uzima jednu po jednu stvar i samo zadovoljno klima glavom.
Onda je stigao i poklon najveći od svih.
– Centar dečjih letovališta Beograda je društveno odgovorna kompanija, zaista brinemo o ljudima koji su socijalno ugroženi i ovom prilikom smo došli da maloj Zorici omogućimo boravak na Tari sa svojom porodicom, gde će biti sedam dana i uživati, ispričao je pred kamerama direktor Ivan Jergović.
Na kraju posete, deka nije krio oduševljenje pažnjom koju je njegova unuka dobila.
– Kako mi nije drago, meni je sad puno srce. Evo, plačem! Ja bih bio zahvalan da mi pomogne malo opština, malo ja, malo građanstvo da tu vodu isplatim i da vidimo struju da obezbedimo. Ja odavde neću da idem, nemam drugi dom, zaključuje kroz suze deka Veljko.
Izvor: Blic
Fotograf iz Valjeva osvojio prvu nagradu na konkursu Nacionalne geografije
Dodaj komentar