Rad iz ljubavi ne može se porediti sa onim koji se obavlja isključivo zbog materijalne dobiti. Emocija koja se unosi u bilo koju aktivnost mora se osetiti u nekom trenutku i kad tad izbija na površinu, često ne očekujući nikakvu potvrdu iz spoljne sredine.
Ipak, svakako je divno kada neko prepozna rad, talentat i uloženu emociju i ta pohvala može značiti podsticaj za dalji rad i neke buduće uspehe.
Sjajno priznanje za fantastičnu fotografiju osvojio je naš sunarodnik iz Valjeva.
Fotograf Đorđe Đoković osvojio je prvu nagradu na konkursu Nacionalne geografije na temu “Ljudi”.
Njegova fotografija “Život sa druge strane” pokazuje trenutak kada devojčica Romkinja stoji ispred izloga restorana, u kome je organizovana proslava dečjeg rođendana, i setno posmatra vršnjakinju koja ispija sok.
Stručni žiri koji su činili eksperti u oblasti fotografije Haime Roho, Marko Risović, Predrag Kostin i Milana Petrović, glavna i odgovorna urednica svih National Geographic izdanja, među 3.448 pristiglih fotografija od 2.396 učesnika u konkursu, odabrao je četiri prvoplasirana i četiri drugoplasirana rada u svakoj od pet kategorija – “Život”, “Ljudi”, “Životinje”, “Pejzaži” i “Odozgo”.
– Ja sam jedan od dva Đorđa Đokovića koji sticajem nekih čudih okolnosti žive i rade u Valjevu, i bave se fotografijom – započeo je svvoj razgovor za portal Kolubarske.rs.
Rođen je 1983. godine. Oženjen je, otac jedne Marije i jednog Sergeja. Fotografijom se bavi “okruglo dese godina”, a ćerka Marija je bila “okidač” koji ga je pokrenuo i zainteresovao za fotografiju. Kaže da je zbog nje kupio prvi foto aparat.
– Cilj je bio da ispratim njeno odrastanje. Tako da smo zajedno odrastali, pogotovu ja kao fotograf. Ona je bila najčešće ispred mog objektiva. Pored toga sam se zainteresovao generalno za portretnu fotografiju, fotografisanje venčanja, krštenja, raznih događaja, noćnog života, i po malo prirode kada se nađem van grada. Za mene je fotografija jedini način da zabeležim neke trenutke koji nemaju reprizu, da ih sačuvam od zaborava, tako da mogu za sebe da kažem da sam na neki način i dokumentarni fotograf. Ljudi i dešavanja mi najviše okupiraju pažnju kao fotografu. Emocije koje nastaju na raznim slavljima, od plakanja do smeha, preko raznoraznih momenata između, dodira, pogleda… – priča Đoković.
Prema njegovim rečima fotografija treba da izazove neku emociju kod posmatrača, pored svih onih pravila koje postoje u fotografisanju.
– Ja se samo trudim da ispoštujem osnovna fotografska pravila i da na svakoj fotki dam neki svoj pečat, jer to je ono po čemu se razlikujemo u ovom poslu. Prepoznati momenat i zabeležiti ga na najbolji mogući način – kaže nagrađeni fotograf.
Tvrdi da svet može biti lepši kada se gleda kroz objektiv, jer kao fotograf uvek se trudi da istakne ono najbolje, ali, dodaje, objektiv zna da zabeleži i jako surovu stvarnost.
– Baš iz takve stvarnosti je i nastala fotografija koja je dobila prvo mestu u kategoriji “Ljudi” na konkursu Nacionalne geografije. Nastala je tokom fotografisanja proslave prvog rođendana na kom sam bio angažovan. Volim da kažem da pravi fotograf mora biti prisutan svuda i uvek, jer samo tako se mogu zabeležiti neverovatni trenuci. Baš kao što je bio i ovaj. Jer pored svega onog osnovnog što se može beležiti na svim proslavama koje fotografišem, uvek pored toga nešto zna da privuče pažnju. Ova fotka i taj momenat su baš to. Trenutak u kom mlada Romkinja posmatra kroz izlog lokala jednu malu zadovoljnu devojčicu koja pije svoj sokić – kaže Đorđe Đoković i zaključuje:
– Ovih deset godina, koliko se bavim fotografijom, stalo je u ovu jednu jer me najbolje opisuje kao fotografa.
Proveo sam 8 meseci sa narkomanima i doneo 26 fotografija koje lede krv u žilama
Dodaj komentar