Priča o 10-godišnjoj Kristini potresla je Srbiju, a sada je dobila najlepši mogući epilog

Priča o desetogodišnjoj devojčici Kristini Knežević koja ređa petice uprkos tome što uči uz sveću i živi u neljudskim uslovima, duboko je potresla našu javnost, a juče je dobila najlepši mogući epilog.

Pametna, vredna devojčica i njena majka Vukosava, zahvaljujući ljudima velikog srca, upravo su se uselile u svoj novi dom u Zmajevu, renoviran, čist i svetao.

Violeta i Mina, humane umetnice

Dvosobnu kuću, koju su im pre nekoliko meseci poklonile, novosadske umetnice vajarka Violeta Mitrušić Labat i njena sestra, kompozitorka Mina Mitrušić, nasledile su od svog oca, pokojnog Bore Mitrušića, legendarnog profesora biologije u zmajavačkoj osnovnoj školi.

– Nismo nameravale tu da stanujemo a nismo razmišljale ni o prodaji. Šteta bi bilo da taj prostor stoji neiskorišćen i da propada. Gledale smo emisiju o Kristini i odlučile smo da joj poklonimo kuću, pa smo odmah potražile žabaljskog humanitarca Mileta Jovanovića, osnivača Udruženja građana “Put, istina i život” koji je u medijima pokrenuo priču o teškom životu majke i kćerke.

Bile smo dirnute njihovom reakcijom, obe su plakale, prosto ne verujući da konačno imaju dom – kažu sestre, koje su uz pomoć advokata i notara (za sprovođenje procedure nisu naplatili ni dinara), prenele vlasništvo na malu Kristinu, dok je mami Vuki pripalo plodouživanje.

Dostojno čoveka

Mile Jovanović, koji Kristinu i Vuku zna godinama, i pomagao im je koliko god je mogao, neizmerno je srećan što su se majka i kćerka konačno izbavile iz velike bede. A stanovale su i živele u najvećoj bedi, najpre na salašu odakle ih je gazda iselio kada je glava kuće, Đorđe, izgubio bitku s opakom bolešću.

Nastanile su se u trošnoj kućici u Gospođincima, bez prozora, bez struje i vode, ukratko, bez uslova za normalan život, koju su jedva plaćale od socijalne pomoći i nadnice u koju je bolesna žena svakodnevno odlazila.

Sada je sve to iza njih: Kristina i Vuka najzad su dobile prostor u kojem će živeti život dostojan čoveka.

Plemeniti ljudi

Nakon sređivanja dokumentacije, započela je akcija renoviranja kuće, u kojoj je učestvovao veliki broj humanih ljudi. Među prvima, pomoć je ponudio Slobodan Jovičić, naš čovek iz Švajcarske, koji je obezbedio sredstva za sve zidarske radove – sređivanje krova, gletovanje, instalacije.

Miroljub Trifunović, vlasnik firme “Mirex”, obezbedio je svu stolariju, staklo, brave, profile, dok je “Star gips” izveo sve gipsarske radove – obložio zidove, spustio plafone.

Sanitarije za kupatilo obezbedila je firma “Akva Purić”, dok je instalacije postavio “Vodokrotitelj” Igora Rakovića.

Kućica kao bombonica

Na malom slavlju upriličenom povodom useljenja, bilo je veselo i dirljivo. Razdragana Kristina pokazivala je svoju sobu, okrečenu u ružičasto, s pisaćim stolom, policom s mnoštvom lutaka, velikim regalom, ugaonom garniturom…

Pametna, draga devojčica do sada je samo mogla da mašta o tome. Dobri ljudi snabdeli su ih i kuhinjskim nameštajem, i uređajima, trpezarijskom garniturom. Kućica kao bombonica.

Kako bog zapoveda

Događaju koji je označio prekretnicu u životu majke i kćerke prisustvovali su brojni mediji, a podeljene su i zahvalnice svima koji su im pomogli. Mnogi gosti došli su s poklonima, dok su se Mile Jovanović i njegovo udruženje pobrinuli da sve bude domaćinski i “kako bog zapoveda” – doneli su tortu i sokove da se svi lepo zaslade.

Kristina, koja je razred, naravno, završila s prosekom 5,00, davala je izjave “kao velika”. Da, biće odličan đak i ubuduće, jer želi da upiše vojnu školu, volela bi da postane pilot.

Mama Vuka se sprema za nadnicu

Vukosava razmišlja o tome kako će dopuniti prihode, jer socijalna pomoć od 10.000 mesečno ni izbliza ne pokriva njihove potrebe.

Namerava da ide u nadnicu kao i do sada, može i da sprema, nijedan posao, kaže, neće odbiti. Samo da njena Kristina ima što bezbrižnije detinjstvo.

Ne sumnjamo da će im, kao i do sada, u pomoć priskakati plemeniti i skromni Mile Jovanović, bez kojeg srećnog epiloga, izvesno, ne bi bilo.