Privatni javni izvršitelji u naš pravni sistem uvedeni su Zakonom o izvršenju i obezbeđenju pre ravno 10 godina, kako bi se sudovi rasteretili, a od tada do danas teško je pobrojati sve žalbe i kontraverzne slučajeve u kojima su čitave porodice ostavljene na milost i nemilost interesima moćnih pojedinaca koji odlučuju o njihovim sudbinama.
Princip jednakosti pred zakonom postoji upravo zbog zaštite običnih građana od samovolje uticajnih i moćnih, međutim u praksi smo često svedoci da se zakon tumači na način koji nema mnogo veze sa pravdom i jednakošću.
Organizacije poput „Združena akcija krov nad glavom“ godinama se bore protiv koruptivne i selektivne primene zakona i sudskih presuda koje služe za pravno pokrivanje oduzimanja imovine. Građani Srbije izbacuju se na ulicu, a mnogi članovi „Krova“, prema sopstvenom priznanju, svakodnevno se susreću sa problemom koji stvaraju javni izvršitelji svojim aktivnostima sa one strane zakona, manipulišući sudskim odlukama kako bi sebi ili nekoj interesnoj grupi pribavili određenu materijalnu korist.
Mnogi iz neznanja, straha ili nedostatka novčanih sredstava ni ne ulaze u borbu za svoja prava i zaštitu od samovolje izvršitelja. I pored toga što postoje određeni pravni lekovi mnogi građani za njih kasno saznaju ili ih prekasno pokrenu.
Ispostavilo se da je u pojedinim situacijama jedina mogućnost za odbranu sopstvenih prava postala krivična prijava koja se podnosi direktno protiv izvršitelja.
Slučaj koji je postao simbol svojevrsnog bahatog postupanja izvršitelja tiče se porodice Vuksanović koju privatna javna izvršiteljka Mirjana Dimitrijević već godinama pokušava da izbaci na ulicu oduzimanjem porodične kuće kraj Auto-komande, na opštini Savski venac.
Čitav slučaj zanimljiv je zbog činjenice da izvršiteljka godinama na silu pokušava da iseli Vuksanoviće iz kuće koja zapravo više i ne postoji.
Naime, sudska presuda prema kojoj se porodica Vukasnović mora iseliti iz kuće u kojoj decenijama žive se odnosi na kuću koja se nekada nalazila na istoj adresi, na mestu na kojem je sada potpuno drugi i veći objekat, tako da zapravo predmet iseljenja koji se spominje u presudi, u realnom, materijalnom i nama vidljivom svetu, ne postoji.
Izvršiteljka je ponovo zakazala iseljenje Vuksanovića iz porodičnog doma, a čitav slučaj naročito je zanimljiv zbog činjenice da kuća koja se nalazi u sudskoj presudi nije predmet iseljenja koji sprovodi privatni javni izvršitelj Mirjana Dimitrijević.
Novo je zakazano za četvrtak 23. jun i ovim povodom smo razgovarali sa Vojislavom Vuksanovićem kojeg sa porodicom iseljavaju iz porodične kuće.
Ukratko i najjednostanije, za čitaoce Luftike i javnost koja bi morala biti zainteresovana za problem javnih izvršitelja, kako je i zbog čega došlo do toga da neko pokušava da Vašoj porodici oduzme porodičnu kuću uz asistenciju policije?
Kuća koja danas postoji na adresi je predmet spora pred Višim sudom. Taj spor je pokrenula moja majka da bi se utvrdili vlasnički odnosi novoizgrađenog objekta. Međutim, isti ti ljudi sa kojima se sudimo pokušavaju na osnovu presude za kuću koja je pre sada 22 godine tu postojala, oduzmu ovu novu. Tako da se nalazimo u potpuno besmislenoj situaciji gde oni sa izvršiteljkom tvrde kako je to sve vreme ista kuća, a na sudu dokazuju da smo mi izgradili novu gde treba da se raspodele vlasnički odnosi, nadoknada za uloženo ili šta već sud odredi.
Na nedavno održanom suđenju povodom vlasničkih odnosa na adresi gde se nalazi i Vaša kuća, ostali poverioci izjasnili su se da oni nisu vlasnici objekta, Vaše porodične kuće koja je predmet izvršenja. Kako to utiče i menja stvari u celom slučaju i povećava li to šanse Vaše porodice da i u četvrtak odbranite svoj dom?
Ovo je jedna potpuno nova situacija jer oni i izvršiteljka tvrde da mogu da izvršavaju, čak su organizovali i suđenje u dvorištu gde je izvršiteljka izvodila dokaze sa veštacima da je u pitanju objekat iz presude, dok mi već sedam godina dokazujemo da nije. E onda u utorak 14.06. ta stvar se prvi put potegla na suđenju. Ljudi koji su i angažovali izvršiteljku su izjavili u zapisnik da je stara kuća srušena i danas postoji daleko veća od one iz presude. Čak je i moj advokat konstatovao u zapisnik da oni suprotno tvrde u izvršnom postupku. Zapisnik je naravno poslat izvršiteljki i traženo je da se konstatuje da je izvršenje nemoguće jer ne postoji predmet izvršenja iz sudske presude, što mi tvrdimo godinama, a sada su to priznali i ljudi koji su je angažovali. A sad kako će da utiče ne znam, o tome odlučuje izvršitelj.
U uvodu teksta koji je izašao u Novoj ekonomiji je pomenuto da nakon isteka roka za žalbe u trajanju od 8 dana, građanima Srbije ostaje samo mogućnost pokretanja krivične prijave protiv izvršitelja. Navedeni članak upravo govori o krivičnim prijavama kao pravnom leku. Prilično paradoksalno, ali istina je da Vaš slučaj nije unikatan po ovom pitanju. Možete li nam pojasniti o čemu se tačno radi i da li je to zaista jedini mehanizam na koji se građani u ovakvim situacijama mogu pozivati u cilju zaštite svojih prava?
To je nešto što se ispostavilo u praksi, jer postoji jedna siva zona koja nije dovoljno regulisana. Izvršitelj je taj koji je dužan da identifikuje predmet izvršenja iz presude. Međutim, niko ne kontroliše šta je izvršitelj procenio. Imamo presudu za kuću od 66 kvadrata i izvršitelj napiše u zaključku da uzima kuću od 66 kvadrata, a u praksi uzme od 150 na primer. Kada se žalite Komori i Ministarstvu, oni kažu sud određuje predmet presude, a kada se žalite sudu on samo gleda papire izvršitelja. Tako da ako je napisao da uzima ono iz presude, a u praksi uzima nešto drugo, onda vam samo ostaje da podnesete krivičnu prijavu i da dokazujete tužilaštvu šta vam je uzeto. Imamo nekoliko ovakvih primera.
Pre dve godine izvršiteljka Mirjana Dimitrijević u dvorištu Vaše kuće iscenirala je svojevrsno suđenje i donošenje presude, a taj video objavljen je na društvenim mrežama. Šta se tog dana događalo?
Po mom mišljenju se desio jedan težak propust, koji sigurno ne bi opet uradila da može da vrati vreme, jer je tada izazvala ogroman gnev pravosudne javnosti. Taj video, što uživo, što kasnije isečak, pogledalo je preko milion ljudi, neki mediji ga sada koriste kada prave emisije o izvršenjima.
Izvršitelj nema pravo da izvodi dokaze, niti da menja izreku sudske presude. Tokom tog „suđenja“ veštaci koje je dovela, su pokušali da dokažu da je to ta kuća na osnovu pozicije objekta, međutim pozicija objekta se ne pominje u presudi ni na jednom mestu. Takođe su napisali da su angažovani da veštače izreku sudske preude, a u svom nalazu nisu naveli ni kako ta izreka glasi, što je i logično jer izreka nema uopšte elemente na osnovu kojih se može bilo šta veštačiti. Upravo u tom suđenju u dvorištu ima najviše dokaza koje sam predao Tužilaštvu u prijavi i protiv nje i veštaka i poverilaca koji su je angažovali.
Iseljenje Vam je zakazano i u toku vanrednog stanja izazvanog pandemijom koronavirusa, ali je izvršiteljka u predmetu otkazala izvršenje. Ovo je sada prvo zakazano iseljenje nakon dve godine, a ukoliko se ne varam u toku su i dalje paralelni sudski procesi u vezi istog slučaja. O čemu se tu radi?
Jako mi je zanimljivo da je ovo neko primetio. Radi se o klasičnom korišćenju izvršenja kao poluge da se izvrši pritisak na nas. Kako im u suđenju nešto ne odgovara, oni tako krenu da pritiskaju izvršiteljku da zakazuje iseljenje. To su čak otvoreno i rekli nakon ročišta pre par meseci. Majka je svedočila, njima se nije svidelo šta je rekla, pa su je napali nakon ročišta sa rečenicom: „E, sada mora izvršenje“. Naravno potpuna je slučajnost da se sledeće ročište održalo pre iseljenja, gde je moj advokat ispitivao njih pa su izjavili da kuća koja postoji danas nije njihova, sada ćemo da vidimo kako će sami protiv sebe.
Vaša porodica, nažalost, ima prilično bogato iskustvo iščekivanja izvršitelja i njihove policijske pratnje i do sada ste uz pomoć podrške solidarnih građana i Vaših advokata uspevali da istrajete u svojoj borbi. Možete li nam objasniti kakav je to osećaj kada danima pre zakazanog iseljenja iščekujete da neko dođe i iseli vas iz porodičnog doma?
Užasno je bilo do sada jer nemaš nikakvu zaštitu od bahatosti i samovolje koju štiti 100 policajaca koji ti okupiraju ulicu, o tome mogu da pričam satima. Sada je mnogo lakše, jer su ovi ljudi podneli dokaze sami protiv sebe. Zanimljivo je što sam ja prijavu predao u utorak u 9h, kada je bilo zakazano i ročište, tim povodom sam i otišao do Palate pravde, popričao sa majkom i advokatom, a onda me oni zovu opet oko 11h i kažu šta je izjavljeno i ušlo zapisnik. Bukvalno potvrđeno sve na šta ukazujemo godinama, a što stoji i u prijavi sa dokazima.
Imate li utisak da Vas sopstvena država tretira kao kriminalca ili da ste jednostavno ostavljeni na milost i nemilost privatniku kojem se delatnost sastoji iz toga da građanima otuđuje privatnu imovinu beskompromisno ih izbacujući na ulicu?
Pa to je potpuno tačno, sa tim što ovo nije samo naš slučaj. Ja trenutno znam za pet primera koji se dešavaju ili su se desila drugim ljudima. Ovo uputstvo za pokretanje krivičnog gonjenja koje je izdalo Apelaciono javno tužilaštvo protiv izvršiteljke je upravo na osnovu prijave čoveka kome se dešava identična stvar. Jedan izvršitelj je konstatovao da ne postoji predmet izvršenja iz presude, onda je slučaj preuzela Mirjana Dimitrijević i njemu nije ostalo ništa drugo nego da pronađe osnov za krivičnu prijavu i tako pokuša da se zaštiti. Ovo je sistemski problem, zato je “Krov nad glavom” podneo i inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o izvršenju.
Ukoliko građani čija je imovina predmet izvršenja dobiju sudski spor i izvršenje se ukine, prouzrokovanu štetu i materijalnu odštetu plaćaju svi poreski obveznici. Na taj način se čini da su izvršitelji u potpunosti zaštićeni od bilo kakvih posledica ukoliko samostalno i proizvoljno tumače i sprovode zakone i sudske presude?
Teško je o ovome pričati, ja nisam pravnik po struci, ali sve što sam do sada govorio je na osnovu papira i dokaza koje imam kod sebe i iz mog i iz drugih slučajeva. Koliko znam izvršitelj ima neku vrstu materijalne odgovornosti, ali bukvalno ne znam nijedan primer iz prakse da je izvršitelj odgovarao za bilo šta, osim nekih sitnih novčanih kazni. U zakonu stoji da se izvršitelj može udaljiti sa dužnosti ukoliko se protiv njega pokrene krivični postupak. Protiv izvršiteljke koja mene iseljava je tužilaštvo do sada pokrenulo dva postupka u dva različita slučaja, međutim ona neometano radi.
I pored toga što je Vaš slučaj dobio izvesnu medijsku pažnju, čini se da naši sugrađani malo znaju o ovoj problematici, a da se preciznije informišu tek kada dođu u problem sa privatnim izvršiteljima. Tada obično bude i prekasno, a nažalost malo ko danas se uzda u društvenu solidarnost kao front protiv trulog sistema. Kakvo je Vaše iskustvo sa prve linije tog mučnog fronta, mogu li građani sopstvenom organizacijom i entuzijazmom da utiču da se problem sa izvršiteljima reši na obostranu korist naroda i države?
Izvodljivo je, ali je potrebna ogromna energija, upornost i da se slože kockice. Imali smo dosta ljudi koji prosto odustanu, iscrpe se. Svakako ne postoji neka formula, morate se truditi i sami, moraju mediji da prepoznaju problem, ljudi da se zainteresuju. Ovde kod nas je svakako lakše što živimo ovde 100 godina, bukvalno svi prijatelji i komšije znaju da ovo što pokušava da izvede izvršiteljka sa poveriocima nema veze sa istinom. Organizovanje je svakako preko potrebno i moj bi savet uvek bio idite u tom pravcu, samo putem institucija se još uvek ništa ne može rešiti.
Izvršitelji došli da joj popisuju stvari zbog 14 dinara duga EPS-u
Dodaj komentar