Ako ste mislili da znate sve o bivšem fudbaleru Dejvidu Bekamu, prevarili ste se. Slavni Britanac zvezda je nove Netfliksove dokumentarne serije u kojoj je otkrio da se godinama bori s opsesivno-kompulsivnim poremećajem.
Da se celog života bori s opsesivno-kompulsivnim poremećajem, retko ko je znao, ali zahvaljujući novoj dokumentarnoj seriji o Dejvidu Bekamu otkriveni su neki nepoznati detalji iz privatnog života proslavljenog fudbalera.
Tako je otkrio da zbog tog poremećaja, koji mu zagoračava život, provodi sate i sate čisteći noću porodični dom Bekamovih, piše Blic Žena.
Dejvid Bekam koji je već otkrio da kod njega u ormarima sve mora da bude sortirano po bojama, linijama i parovima, ostaje budan satima nakon što njegova porodica ode na spavanje.
Često kritikuje suprugu Viktoriju kada ne očisti za sobom.
– Tako dobro čistim ali nisam siguran da to moja žena toliko ceni – priznao je pred kamerama Bekam i nastavio:
– Kada svi legnu u krevet, ja tada hodam okolo, čistim, nameštam svetla, pazim da je sve uredno. Mrzim kad siđem ujutru a tamo još uvek stoje šolje, tanjiri… Sređujem i otopljeni vosak na svećama, čistim staklo oko nje. Znam, čudno zvuči.
Bekamovi žive u vili vrednoj 25 miliona funti u londonskom Holland Parku, koju su kupili 2013. godine, a koja ima osam kupatila, sedam spavaćih soba, teretanu i spa.
Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) spada u grupu anksioznih poremećaja, a karakterističan je po pojavi opsesivnih misli i kompulsivnih radnji, tj. radnji koje se ponavljaju ritualno.
Ljudi koji pate od OKP-a svesni su da su njihovi postupci iracionalni, zbog čega ih i doživljavaju neprijatnim, ali ne mogu da ih spreče.
Uzrok opsesivno-kompulsivnog poremećaja
Prema mišljenjima psihoanalitičara, tokom života, kada treba realizivati seksualne nagone, osoba sa problemima u psihofizičkom razvoju i fiksacijama iz analno-sadističkog stepena, zapada u konfliktne situacije iz kojih se rađa strah.
Da bi neutralisala takav strah, osoba počinje s regresivnim ponašanjem. Strah se konačno, psihičkim mehanizmima pretvara u prisilne simptome.
Većina ljudi je doživela iskustvo kada zna da je nešto napravila – zaključala vrata od kuće, zatvorila plin-ali ipak posle toga nastaje dilema da li su to zaista uradili.
Nekada, može biti potrebno da se iznova proveri ono za šta znate da ste uradili, da bi ste mogli dalje nastaviti dan i početi misliti o nečem drugom.
Kad se zna koliko često osobe s poremećajem teskobe i depresije gube kontrolu nad svojim negativnim mislima- nije toliko čudo da mogu postojati stanja kad se gubi kontrola nad nekim drugim misaonim sadržajima.
Mnogi od nas imaju svoje male rituale, često s razlogom da rutina pomogne u sprečavanju zaboravnosti. Ali ponekad poprime svoj poseban tok- uvek zaključavanje vrata na poseban način, ili serviranje hrane na poseban način.
Za neke ljude, ovakvi rituali mogu izmaći kontroli i njihovim životima ovlada stalna briga o malim stvarima i potreba za izvođenjem beskrajnih ritualnih radnji, piše “Stetoskop”.
Dodaj komentar