Desetogodišnji dečak Pavle Nasković koji beleži izvanredne uspehe u školi živeći u stanu bez struje sa majkom Draganom, konačno ima razloga za sreću. Nakon pisanja medija o sudbini ovog dečaka, javio se veliki broj ljudi i pomogao Dragani da otplati dug za struju!
Majka Dragana Petronijević kaže za Večernje Novosti da je ceo dug plaćen i da su sada u pretplati.
– Trčala sam do svoje zgrade kad sam u hodniku videla montere da nas priključuju, a onda sam trčala na četvrti sprat do stana. Uključila sam bojler! Bio je to prvi prekidač koji mi je bio pod rukom. Linule si mi suze kad sam videla da svetli. Rekla sam da ću, zato, da uzmem Mitrovdan da mi bude slava jer Bog nas je tog dana pogledao! Vi ste učinili čudo!
Niz lice Dragane Petronijević, samohrane majke desetogodišnjeg Pavla, čiji je dom, više od mesec dana, bio bez struje, ponovo teku suze.
Pavle je učenik četvrtog razreda, među najboljim matematičarima je u opštini. Čitav mesec zadatke je radio uz sveću.
– A onda smo moj sin i ja, ne verujući, počeli da palimo prekidače – jedan, drugi, treći…
– Da, jeste došla struja – uzvikivao je Pavle, dok je skakao od sreće.
– Ovu plinsku bocu, na kojoj sam kuvala i grejala vodu, čuvaću kao relikviju. Da nikad više ne dozvolim da dođem u ovakvu situaciju. Struja nam je uključena u ponedeljak, oko 11 sati, a vaša reportaža je objavljena u petak. Od tada, telefon mi neprekidno zvoni. Toliko je mnogo dobrih ljudi kontaktiralo sa mnom i nudilo pomoć, više od 150 njih sigurno. Uplate su na račun EPS-a stizale za vikend. Sve mi je ovo kao san. Gledam u sijalicu i svetlo i ne verujem da mi se najveća želja ispunila – kaže Dragana.
Dug za električnu energiju nije bio dramatično veliki – oko 50.000 dinara. Ali, za Draganu – koja izdržava sina sa volonterskom naknadom od 9.000 dinara i dečjim dodatkom – astronomski.
Dok pričamo sa majkom, oko nas obigrava Pavle. Beskrajna radost izbija iz očiju mališana.
Sija skoro jače od sijalice u skromnom stanu. Opravdava tvrdnju da struju ne primećujemo kad je ima, a užasno je kad je nema.
Pokazuje nam udžbenik i svesku iz matematike i, pada obećanje: potrudiće se, osvojiće ove godine prvo mesto na opštinskom takmičenju.
Prošle godine je, zbog male greščice, bio drugi, ali, ubuduće, prvo mesto mu neće izmaći.
A Dragana, sa deset godina radnog staža, nastavlja u Paraćinu svoju potragu za stalnim poslom. Na drugo mesto ne može jer tu ima krov nad glavom i dete ide u školu.
Ako je Bog pogledao za struju, nada se da će je pogledati i neki poslodavac.
– Mnogo ljudi nam je ponudilo i garderobu za dete, pakete, slatkiše i grickalice za Novu godinu… Za Pavla imaju i radni stočić, još ponešto što nam fali od nameštaja. Hvala svima, to nam je sve potrebno. Ali ostati bez struje… Ne ponovilo nam se nikad i ne doživeo niko – to je sve što se usuđujem da kažem – kaže Dragana i dodaje:
– Sad, ne znam odakle da počnem da ribam i sređujem. Najpre frižider, koji je bio isključen, pa pranje veša i kupatila koje nam je u očajnom stanju.
TA peć bi bila spas
Mada struje sad ima, u sobi je hladno jer se Dragana prosto ne usuđuje da uključi grejalicu, a drugu alternativu za grejanje nema. Plaši se da zimus opet ne dobije račun koji ne može da plati.
Jedina prihvatljiva opcija za njih je termoakumulaciona peć koju bi uključivali samo noću, po jeftinijoj tarifi.
Ostaje nada da će neko od dobrih ljudi ovo pročitati i TA peć donirati.
Da li ima neki tekući račun na koji može da se uplati novac za dečaka Pavla Naskovića.Hvala,Pozdrav