Priča o malom Zuhdiji Aliću (13) iz sela Brlošci u Bosni i Hercegovini obišla je čitav region, a sada njegova pretužna priča daleko pozitivniji epilog.
Podsetimo, ovaj 13-godišnjak prodavao je divlje kupine pored magistralnog puta Tuzla-Sarajevo, kako bi pomogao socijalno ugroženim roditeljima, no voće su mu ukrala dvojica huligana. Priča je ubrzo dospela u sve regionalne medije, rastuživši javnost, ali i zainteresovavši je za težak život ovog tinejdžere i njegove porodice.
„Još me je strah, kada god vidim kombi prođu me trnci. Ipak prodajem i dalje, ali sada sam malo oprezniji. Kada sam im istresao kupine u kesu koju su izvadili iz kombija video sam da ne vade novac da mi plate, povukao sam se nekoliko koraka unatrag, uplašio sam se da će me zgrabiti i ubaciti u kombi, da više neću videti majku, oca, moje sestre i brata. Podrugljivo su se nasmejali, seli u kombi i otišli u smeru Tuzle. Od straha nisam zapamtio registraciju, znam da je bila iz BiH, niti da li na kombiju nešto piše, samo znam da je bio žute boje“, priča Zuhdija, dok gleda u mobilni telefon koji je pre nekoliko dana dobio od jednog čoveka.
„To mi je prvi telefon u životu, voleo bih kao i sva druga deca da imam i laptop, koji bi mi dobro došao u pohađanju škole na daljinu“, kaže Zule, kako ga porodica od milja zove.
Vikendom i dok traje školski raspust, Zuhdijin dan započinje tako što ujutru sa starijom sestrom odlazi u šumu kako bi ubrali divlje kupine. Vraćaju se kući pre vrućina.
„Ranije sam to radio sa svojim bratom, ali on sada ima druge poslove. Imamo nedaleko jednu svoju njivu i oko nje ima puno kupina, tamo najviše uberemo“, kaže Zuhdija koji se nasmejao na primjedbu kako on ima svoj vlastiti kupinjak.
Nakon prebiranja kupina, pakira ih u posude od jednog kilograma, najčešće mu posluže plastične boce od soka i odlazi stotinjak metara od kuće uz put. „Sednem na zaštitnu ogradu, čujem kada nailazi automobil, podignem u vazduh ruku u kojoj je posuda s kupinama. Većina vozača prođe, neki zatrube, mahnu rukom u znak pozdrava. Uzvratim pozdrav onima koje poznajem. Imam utisak da me sada puno ljudi zna“, priča ovaj dečak.
Na početku, dok je još pekao zanat prodavača šumskih plodova, njegova majka Senada (42) kaže da puno ljudi na tom putu prodaje šumske plodove, jer se od nečega mora živeti, nije sve išlo glatko. „Rugala su mi se druga deca, govorili su mi da prodajem kupine, jer nemam šta da jedem. Očevi nekih od njih radili u Sloveniji, ali došao je dan kada su i oni počeli da prodaju kupine. Nikada ih nisam smatrao konkurencijom, jer ja imam svoje prodajno mesto“, rekao je Zuhdija i dodao kako je prodaja bolja vikendom nego radnim danom.
„Kupuju više ljudi koji se vraćaju s vikenda provedenog u Sarajevu i okolini. Kada je lepo vreme sednem pored puta i prodajem, a kada pada kiša odem do reklamnog panoa svog suseda i tamo se sakrijem od kiše. Ništa me ne može sprečiti u želji da prodam kupine, jer znam da će taj novac dobro doći mojoj porodici“, govori dečak i iz vlastitog iskustva kaže da ljudi vole šumske plodove, divlje jagode, zatim pečurke, a nakon njih kupine, koje ipak idu najbolje.
„Moji kupci prvo pomirišu kupine i onda ih probaju, mislim da ih miris obuzme, plate mi, pomaze me po kosi i odu. Nažalost, nađu i se i ovakvi koji mi otmu ubrano voće. Nisam plakao zbog toga, već zato što sam se uplašio da mi nešto ne učine, da me ne otmu“, plačljivim glasom rekao je Zuhdija.
Majka Senada još je uplakana i u strahu, ali je s druge strane srećna i zahvalna što se javilo mnogo dobrih ljudi voljnih da pomognu.
„Hvala svim dobrim ljudima koji su nam se javili, svima koji su nam poslali pomoć za decu, vratili su mi veru u ljude. Poslali su nam pakete u kojima je pribor za školu, Zuhdiji su poslali odeću i obuću. Ni ovima koji su pokrali moga sina ne zameram, volela bih da mi se jave, četiri puta sam ih pozvala da dođu kod nas kući, skuvala bih im kavu i rekla da to nije lepo što su uradili, ne samo mome sinu, već bilo kome. Čak bih im dala i ubranih kupina, bez da mi daju i jednu marku. Moje dete nije moglo spavati, jako se uplašio“, priča Senada.
Ubrzo je Zuhdija dobio i željeni laptop, kako bi lakše savladao nastavu na daljinu.
„Od svih predmeta u školi najviše volim biologiju, volim i informatiku, u školi imamo kompjutere, nažalost do sada kod kuće nisam imao kompjuter pa nisam mogao da vežbam ono što smo učili u školi. Sada ću moći i to“, nije krio sreću marljivi dečak, piše „24sata.hr„.
Uprkos teškom životu u kući u kojoj živi dečak sa svoje dve sestre, bratom, majkom i ocem, vlada savršen red i sve blista od čistoće. Majka Senada koja je pre nekoliko godina bila teško bolesna kaže da od najranijih dana uči svoju decu da moraju raditi.
„Ne činim to da bi oni meni pomagali, već da bi im kasnije u životu bilo lakše, jer nećemo mi večno živjeti. U kući je dogovor, svi znaju šta treba da rade, svako u skladu sa svojim mogućnostima. Suprug Fikret je najčešće u šumi gde seče drva, sin, koji se školovao za frizera je na drugim poslovima, jedna ćerka ide u drugi razred srednje škole i biće frizerka, a najmlađa ćerka je predškolskog uzrasta. Zuhdija će sada u sedmi razred. Mogu se pohvaliti da moja najmlađa ćerka koja nema još sedam godina zna da spremi pitu. Moja srednjoškolka je s 13 godina znala pripremiti kompletan ručak koji nas je čekao dok se ne vratimo iz šume, te radne navike u životu im mogu pomoći, a nikako odmoći“, zaključila je Senada Alić.
Dodaj komentar