Magazin

Danci imaju 8 zlatnih pravila za vaspitavanje dece, Srbima je ovo neprihvatljivo

Danski model vaspitanja
Foto: Hemis / Profimedia

U Danskoj se deca igraju na otvorenom tokom cele godine, bebe dremaju napolju na niskim temperaturama i mališani koji se penju na visoko drveće. U Danskoj je to najnormalnija pojava.

Ako mislite da su ljudi u ovoj zemlji, koja je proglašena za jednu od najsrećnijih zemalja na svetu, na nečemu, treba da zavirite u njihove metode vaspitavanja – možda se tu krije tajna.

Pustite dete da se igra

Jedna od glavnih stvari koje rade danski roditelji je da puštaju svoju decu da se igraju slobodno. Umesto aktivnosti koje vode roditelji, pustite ih da sami uživaju u igri.

Pokušajte da ih izvedete napolje u prirodu sa grupom dece različitog uzrasta. Igra koju vode deca razvijaju samopouzdanje, plus oni mnogo uče jedni od drugih. Svoje mališane možete da odvedete i na plažu i tako ih jednostavno pustite da istražuju da vide šta im dolazi prirodno.

Ohrabrite ih da se više igraju napolju (npr. skaču u barice, pronalaze kišne gliste, beru cveće, idu na igralište, prave sneška belića, pomažu u bašti).

Budite iskreni prema svojoj deci

Kako smo mi odrasli, a oni mali, vrlo je lako našoj deci ulepšati neke stvari. Biti iskren prema deci znači reći im šta zaista mislite — dobro ili loše. Na primer, ako vam dete predstavi neki crtež, umesto da ga preterano hvalite govoreći: „Ti si tako neverovatan umetnik“, možete da nastavite dalju diskusiju pitajući zašto je odabralo te određene boje.

Roditelji često imaju poteškoće da se nose sa svojim detetom kada je ljuto, agresivno ili uznemireno, ali ovo će im pomoći da nauče nešto novo o svojim emocijama, te ćete tako promovisati iskren razgovor sa decom.

Bez ultimatuma

Dok vikanje, pretnje ili fizičko kažnjavanje mogu izgledati kao očigledan odgovor na slom, dansko roditeljstvo ima diplomatski pristup: ne postavljajte ultimatume.

Ultimatumi podstiču borbu za moć i stvaraju situaciju pobede/gubljenja između vas i vašeg deteta. Oni takođe prekidaju vezu sa vašim detetom, što je ono što ih motiviše da slušaju. Ukratko, radi se o zameni straha (pretnje i ultimatuma) poverenjem i bliskošću. Ako se dete oseća poštovano i shvaćeno i ako mu se pomogne da razume i poštuje pravila, ono će na kraju odrasti u srećnije dete.

Shvatite da su testiranja i pomeranja granica prirodan deo razvoja zdravog deteta. Pokušajte da pomognete i uputite, a ne da grdite. Izbegavajte pristup „dok si pod mojih krovom” i „zato što sam ja tako rekla”. Recite ne, ali uvek budite mirni – su neki od primera.

Zajedništvo

Zajedništvo je takođe poznato kao hygge. Hygge je suštinski deo danskog roditeljstva. Učeći kako da se ‘higiraju’ i provode kvalitetno vreme kao porodica ili sa prijateljima, deca dobijaju snažan osećaj zajednice, opuštenosti i na kraju sreće.

Tako da, kada sledeći put budete provodili vreme sa porodicom – isključite telefone i odvojite posebno vreme za njih. Organizujte sastanke za igranjac i pomozite deci da se okupe. Spakujte ćebence, spremite malu korpu za piknik i pustite ih napolje u dvorište ili vi odvojeno sedite sa ostalim roditeljima.

Vežbajte empatiju

Svi želimo da odgajamo decu koja pokazuju saosećanje prema sebi i drugima. U danskom roditeljstvu se radi o učenju dece da poštuju i pokušaju da zaista razumeju ljude. Dobar način vežbanja empatije je razgovor o izrazima lica. Pokažite im različite slike nekoga ko je tužan, ljut, srećan, nervozan i stidljiv i pitajte svoje dete zašto misli da se ta osoba tako oseća.

Neka to sami reše

Često roditelji pokušavaju da se umešaju kada se njihovo dete igra sa drugim detetom na igralištu koje im se možda ne sviđa, možda je igra malo grublja ili dete trči ne obraćajući mnogo pažnje kuda ide. Umesto da vičete „stani“, „pazi“ i „polako“ ili kad osetite da ste spremni da se umešate, udahnite i odmaknite se. Deca uče veštine pregovaranja i kako da se bolje nose sa drugima, ali i sa mogućim padom ili blagom povredom.

Danski roditelji odvajaju vreme za sebe

Danci prave pauze bez osećaja krivice od svoje dece, verujući da srećnija mama ili tata čini srećnije dete. To je nešto što bi mnogi srpski roditelji možda voleli da mogu da urade, ali se bore sa tim da zaista postignu. To ne mora da bude ceo vikend odmaranja, nego jednostavno sat vremena za sebe tu i tamo znači mnogo.

Beba u kolicima ispred prodavnice

Otmice su izuzetno retke u Danskoj — tipa tri u poslednjih 30 godina (i čini se da su dve bile iskrene greške potencijalnih lopova koji su samo hteli da ukradu bicikl, a ne bicikl i bebu).

Mnogi turisti se čude kada vide bebe u kolicima ispred prodavnice ili kafića, ali većina danskih roditelja opremi svoja kolica visokotehnološkim monitorima za bebe i nikada nisu tako daleko. Roditelji su obično jako blizu, blizu prozora. Oni se ne plaše da ostave klince da dremaju napolju u svojim kolicima dok kupuju ili piju brzinsku kafu. To je uobičajena praksa.

Prošetajte Kopenhagenom svakog dana i naići ćete na desetine kolica na trotoarima… i uglavnom će u njima biti beba ili dete koje drema.

Izvor: Zadovoljna.rs

Psiholog objašnjava zašto je tetka važan faktor u odrastanju deteta

400 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap