Veliki broj građana Srbije ovih dana muči isto pitanje – zbog čega će nam od 1. oktobra na vrata dolaziti popisivači, kada uz pomoć novih tehnologija popis stanovništva može da se odradi i online? Stručnjaci, sa druge strane, uveravaju da nema razloga za strah i objašnjavaju zašto popis ne može biti onlajn, piše K1 info.
Jedna od najčešćih briga je i koliko su naši lični podaci sigurni u rukama popisivača, ali i kako da budemo sigurni da nam je na vrata pokucao baš ovlašćeni popisivač.
U praksi je, kažu ljudi iz struke, dokazano da onlajn popunjavanje upitnika ne funkcioniše najbolje, pa su se i ove godine odlučili za tradicionalni metod – od vrata do vrata.
Ipak, novine koje su uvedene donose još veću bezbednost podataka, a napominju i da se veoma lako može proveriti identitet popisivača.
Načelnica Odeljenja za popis stanovništva pri Republičkom zavodu za statistiku, Ljiljana Đorđević, objasnila je zbog čega popis nije moguće uraditi onlajn.
– Mi smo 2019. kada je bio probni popis stanovništva testirali mogućnost onlajn popisa, ali rezultati nisu bili zadovoljavajući. Svega oko pet odsto stanovnika popunilo je upitnike, a u nekim mestima u Srbiji taj procenat je išao i ispod jedan odsto. Shvatili smo da čak i uz dobru kampanju taj metod ne bi doneo rezultate – rekla je ona i pojasnila:
– Recimo, dešavalo se da građani navedu da u domaćinstvu ima četiri člana, a onda upitnik popune samo za jednog i prestanu da popunjavaju upitnik. U tim situacijama popisivač bi morao da ode na adresu i popuni podatke za preostala tri člana domaćinstva. Tako bi popis mnogo više koštao, a i kvalitet podataka bio je diskutabilan, jer je bilo slučajeva da se preskaču pitanja. Prosto, ljudima dosadi da popunjavaju upitnik i izađu iz njega na pola odrađenog posla.
Ipak, napominje naša sagovornica, uvedene su određene novine koje su donele i bolju zaštitu podataka.
– Od ove godine imamo elektronski upitnik, popunjava se u aplikaciji. To znači da popisivači više neće nositi papire sa popunjenim upitnicima po gradu ili selu, u druge stanove i kuće, pa će samim tim i podaci biti daleko bezbedniji. Takođe, na ovaj način brže se i popunjava upitnik, jer ako je u pitanju dete aplikacija sama od sebe preskače sva pitanja koja nisu namenjena najmlađim stanovnicima. Čim se upitnik popuni podaci se šalju u našu bazu, pa će i obrada biti daleko brža – kaže Đorđevićeva.
Rigorozna provera popisivača
Ona je objasnila i da su popisivači prošli rigoroznu kontrolu pre nego što su poslati na teren.
– Popisivači su se prijavljivali na javni popis, ali su svi morali da dostave potvrde iz MUP-a da se protiv njih ne vodi nikakav postupak, niti da su osuđivani za neko krivično delo. Prošli su i stroge obuke tokom kojih su mentori posmatrali kako se ponašaju. Tako da ne očekujemo nikakve probleme. Pored svega, postoje i kazne za popisivače koji rade mimo zakona i propisa – kaže ona.
Kazne za te prekršaje su od 30.000 do 50.000 dinara i momentalni raskid ugovora, bez isplaćivanja zarade.
Ako, pak, građani imaju bilo kakvu sumnju da osoba koja im je došla na adresu nije popisivač to vrlo lako mogu da provere.
– Svi popisivači sa sobom nose identifikacione kartice sa oznakama popisa, imenom i prezimenom, brojem lične karte, fotografijom, ID brojem popisivača, a na poleđini iste se nalazi i ovlašćenje za rad. Ipak, ako građani imaju bilo kakvu sumnju mogu da traže da pogledaju karticu, a pozivom na besplatan kol centar 0800 444 005 mogu preko ID broja popisivača da provere da li je to zaista on – objasnila je Đorđevićeva.
Podaci su bezbedni
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović, napominje da nema razloga za strah.
– U ovom trenutku smatram da ne treba da postoji strah kod građana da će njihovi podaci uzeti tokom popisa na bilo koji način biti zloupotrebljeni. Međutim, ukoliko bilo ko sumnja da je do toga došlo ima pravo i treba da se obrati Zavodu za statistiku i od njih traži objašnjenje kako su i za šta njegovi podaci korišćeni. Ukoliko ne dobije odgovor može da podnese pritužak i obrati se nama – napominje Marinović.
Prema njegovim rečima, mere koje su preduzete za zaštitu podataka su veoma dobre.
– Kada je urađen Nacrt o popisu stanovništa tražili smo da ga dopune upravo zbog zaštite podataka i sada je to veoma kvalitetno odrađeno. RZZS jedini rukovodi podacima i ne može ih obrađivati u druge svrhe ili prenositi dalje. Takođe, popisivači su prošli obuku, ali potpisali izjavu o tajnosti prema kojoj im je zabranjeno da o podacima razgovaraju sa bilo kome i da ih prenose. Tako da su građani i njihovi podaci zaštićeni – objasnio je Marinović.
Izvor: K1 info
Pazite kako odgovarate na pitanje o primanjima tokom popisa, čeka nas podmetačina
Dodaj komentar