Ne postoji čovek koji nije osetio strah. Naime, u prvoj sekundi našeg života, kada prvi put udahnemo vazduh, prva stvar čime se suočimo je strah – strah od nepoznatog. Tokom života plašili smo se da ne dobijemo batine, bojali smo se strogog profesora, brinuli smo da nećemo studirati o trošku države. Sve su to normalni strahovi koji kako dođu, tako i prođu. Međutim, danas je sve više onih kojima u zdravstvenom kartonu piše: „hronično bolestan od straha“.
Strah se razvija iz emocionalnog pamćenja u međumozgu. S toga, nije ni čudo što nam se odmah sloši kada osetimo „miris zubne ambulante“. On nas odmah asocira na bol i patnju koju preživljavamo u „stolici za mučenje“. Ili pak posle preživljene saobraćajne nezgode neke osobe ne mogu ni da kroče u atomobil, a kamoli da se njime voze. I na taj način se neretko razvijaju fobije.
Nekima je i dalje čudno kada čuju da se neko boji paukova. Međutim, na svetu postoji mnogo čudnijih strahova. Na primer fobija od dugmeta, strah od ćelavih ljudi, velike nužde, cveća, flaute i… podugačka lista se nastavlja. Nama koji ne patimo od tih fobija se to može učiniti smešnim, međutim, ljudi koji imaju probleme sa strahom mogu da dobiju i vrlo opasne napade opasane. Simptomi kao što su nedostatak vazduha, nesvetica, znojenje, gušenje, lupanje srca, bol u grudima su samo neki od pokazatelja da je reč o paničnom napadu.
Koje su to greške koje nam iscrpljuju energiju
U današnje vreme se sve više ljudi javlja lekaru, psiholterapeutu sa tim simptomima. Mnogi ne znajući pravi razlog i izvor takvog stanja. U lekarskim krugovima se ta pojava naziva anksioznost – stanje u kojem se osoba oseća uznemirenom, uplašenom i misli da će joj se nešto loše dogoditi. To je osoba koja živi u stalnoj pripravnosti i veruje da je život sam po sebi opasan i zbog toga se u njoj stavara nagon da se zaštiti od neke opasnosti.
Osoba koja boluje od neke fobije u ekstremnim slučajevim dobija i terapiju u vidu pilula. Lekovi treba da budu samo prelazno rešenje, ali nekada su antioksitici jedino rešenje – makar u početku. Najbolji lek je zapravo osoba koja mora sama sebi da pomogne. Jedan od vidova terapije jeste da se pacijent korak po korak izlaže situaciji koje se plaši. Uči se kako i na koji način da kontroliše reakcije straha i zamišlja te situacije. Kada se vidi napredak on prestaje da stavara sliku u glavi i suočava se sa pravim, realnim situacijama koje se plaši.
Više o blistavom osmehu
Te promene se neće desiti preko noći. Biće potrebno mnogo truda i volje, ali i hrabrosti kako bi se čovek izlečio od hronične bolesti zvane strah.
Dodaj komentar