Dva dana uoči izbora u Srbiji dogodila se tragedija u rudniku „Soko“ kod Sokobanje, kada je osam rudara izgubilo živote nakon što je u oknu došlo do proboja enormne količine metana. Preživele kolege javno su govorile u danima nakon nesreće da su životi rudara mogli biti sačuvani da su nadređeni reagovali na vreme i poslušali svoje zaposlene koji su desetak dana ranije upozoravali na prisutnost opasnog gasa dimetil sulfida.
U toku jučerašnjeg dana izašla je informacija iz Ministarstva rudarstva da istraga i dalje traje, te da će javnost biti upoznata sa više detalja kada se ista kompletira.
Mnogima je zasmetalo kako se država ponela prema porodicama nastradalih. Ona je obećala ukupnu pomoć od osam miliona dinara, što u deviznom obračunu iznosi oko 8.500 evra po jednom izgubljenom životu diskretnih heroja. Rasprodaja života u Srbiji odavno traje.
Na internetu se pojavio crtež deteta čiji otac radi ovaj rudarski, jedan od najtežih mogućih poslova. Inteligencija, ljubav, nepravda i saosećajnost samo su neke od emocija koje se na prvi pogled uočavaju u radu nepoznatog mališana.
Inteligencija da shvati kako njegov otac, od teškog i mukotrpnog rada hrani svoju skromnu porodicu, kako iz mraka i opasnosti osvetljava i čuva svoje najmilije. Ljubav koja tu porodicu čuva na okupu, saosećajnost sa ocem i njegovom sudbinom, kao i nepravda jer iznova shvatamo da su njihovi životi jeftiniji od prosečne torbice koja se može videti na našoj estradi i ružičastim emisijama po srećnim televizijama.
Naši životi samim tim vrede još manje, jer se nestanak anonimusa sa ove planete ne bi ni u kom slučaju odrazio na politički marketing „najvažnijih“ članova naše tužne zajednice. Zato čuvajte svoje živote, oni vrede samo vama i onima koji vas još uvek vole.
Iako se ova, kao i svaka prethodna vlast, najsrčanije poziva na ozbiljnost, odgovornost, poštenje i predanost radu, u njihovim primitivnim dušama sve se svodi na porazni marketing. Tako će se uvek slikati sa poznatim ličnostima ka kojima su punim sjajem okrenuta sva svetla reflektora, hvaliće se njihovom podrškom, lažnim osmesima i tuđim uspehom.
Nagrada fudbalskim reprezentativcima nakon pobede nad Portugalom i odlaska na šampionat sveta bila je basnoslovna u poređenju sa onime što prosečan rudar može da zaradi za života. Rudar pogine na poslu, porodica ponese crninu i deca ostanu bez oslonca, a neki ljudi iz ministarstva na svu tu muku još utisnu i cenu.
Nekako smo već pristali, prihvatili kao normalno i navikli se na SMS prikupljanje pomoći za bolesnu decu. Humanitarna organizacija 28. jun sada je na sličan način započela akciju prikupljanja pomoći za porodice rudara shvatajući da od ove države ne možeš da očekuješ podršku, već nažalost, samo i jedino poniženje.
View this post on Instagram
Ovaj dečiji crtež obuhvata svaki aspekt ove priče. Svako onaj kome je preostalo iole ljudskosti u istrošenom rezervoaru ne može da ne oseti svu težinu i iskrenost ovog malog umetničkog dela. Pitanje je da li ti donosioci odluka, takozvana odgovorna lica, imaju bilo kakvu ljudsku reakciju kada vide nešto ovako.
Kako to da trčanje za loptom, za dres, ponos i na kraju ličnu afirmaciju u tom sportskom svetu, može da vredi više od danonoćnog kopanja desetinama metara pod zemljom?
Sve to nam govori o pravoj slici sveta kojem pripadamo. Sve je laž i foliranje, sve je marketing, popularnost i „zabava“ za raju i sirotinju koja na svojim plećima iznosi bahaćenje odabrane ekipe iz „elitnog“ dela našeg društva.
Prave vrednosti imaju sve manju cenu. Prošli su izbori, slavilo se i pevalo i više niko nesrećne rudare nije spomenuo. Idemo dalje sa našim bednim životima dok se nekom detetu ovo svetlo sa crteža zauvek ugasilo. Sada je ono iznad zemlje, ali u mraku koji je sve nas odavno nadvio.
Dodaj komentar