Taj divni Crni petak. Vreme godine u kojem ljudi hrle u tržne centre kako bi, po pompezno najavljivanim popustimam, pribavili za sebe još neku stvar koja im verovatno ni ne treba.
Srbi su s ushićenjem dočekali taj kupoholičarski “praznik”, iako je mnogima, kako kažu na društvenim mrežama, stanje na računima još crnje.
Crni petak, a plata već potrošena, stanje na računi još crnje, a sa svih strana „vrište“ specijalni popusti i akcije.
Stavili "Crni petak"na kraj meseca kada sam platu potrošio.😂
— Srki Baća (@BacaSrki) November 26, 2021
Ipak, neki Tviteraši objasniće im da zapravo ništa ne propuštaju.
Bilo je onih koji su unapred osmislili „sačekušu“ – proverili cene određenih proizvoda i čekali da vide kako će biti promenjene u sklopu Black Friday akcije, kad im je nalepljena etiketa koja upućuje na veliki popust koji ne treba propustiti, piše portal Nova.rs.
– Samo želim da kažem da sam gledao nekih godinu dana SSD da kupim koji je koštao 18999 i onda sam odlučio da sačekam crni petak da bi ga za crni petak stavili na popust od 40% i cena mu opet 18999 – podelio je jedan Tviteraš.
sestra našla neki tv u gigatronu, fotkala cenu 18. oktobra i čekala danas da vidi koliko će biti snižen
pre crnog petka vs na crni petak
ja sam mislio da za crni petak padaju cene pic.twitter.com/72O08xK4ln— umetničko ime (@NaopakSasvim) November 26, 2021
Crni petak u Srbiji je kad oglase popust od 50% na artikal koji nemaju da bi ostali samo ovi sa popustom od 20% na cene koje su izmislili pa precrtali da bi cena bila 20% niža od one po kojoj se nikad nije prodavali u stvari ista ko ranije. Crni petak indeed.
— Hillbilly (@tatanadete) November 22, 2021
Crni petak u Srbiji : to je ono kad podignete cene za 30% nekoliko dana pre, a onda objavite popust od 20 – 30 % za određene artikle .
Crni petak je dan za popuste od 70 do 90 % na sve da bi se rasprodalo .— Jekapenzionerka (@jekapenzionerka) November 24, 2021
PAŽNJA!
Black Friday može biti neviđena navlakuša. Na mom omiljenom sajtu odabrala sam neke stvari i čekala "Crni petak" da ih poručim. A oni ih, u odnosu na pre samo tri dana, juče duplo poskupili, pa ih danas snizili 80%. E, hvala im do neba za toliku darežljivost!— Vera Marjan😍vić (@VeraMarjanovic) November 26, 2021
Ispostavilo se da su neke cene na Crni petak osvanule i više nego nekoliko dana ranije.
Ta „prevara“ ne važi naravno za sve akcije, ali treba biti oprezan.
Najvažnije je da ne gledamo procenat sniženja i da nam to ne bude prva linija odabira za kupovinu tokom sezonskih rasprodaja, to više nije bitno kod nas. To je i dalje bitno u zemljama gde se poštuju određena pravila i gde se poštuju potrošači, rekao je za Infobiz Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.„Kada pogledamo sve te cene
– Nevazano za poskovid eru i eventualnu nadoknadu gubitaka trgovaca, najvažnije je da ne gledamo da li je nešto sniženo 50 ili 70 odsto, već isključivo koliko to sada košta, koliko košta u trenutku kupovine i da li nam je to baš neophodno – savetuje Nikolić.
Šta je Crni petak?
Američka istorija je ta koja je zaslužna za ovaj izraz koji danas koristimo, jer je upravo tamo nastao. Dok postoji nekoliko varijanti šta je zapravo u prošlosti označavao, jedno je sigurno – sve one i te kako opravdavaju epitet “crni”.
Jedna od najrasprostranjenija priča koja se vezuje za Crni petak kaže da zvanična upotreba termina datira još iz 1869. godine i da nema nikakve veze sa kupovinom, jer je taj dan poznat po velikom padu cene zlata što je stvaralo potrese na tržištu plemenitih metala od kojih se američka privreda oporavljala godinama.
Tačnije, dva poznata čoveka sa Vol strita – Džej Gould i Džim Fisk pokušala su da monopolizuju celokupno tržište zlata SAD.
Oni su mesecima unazad otkupljivali od manjih deoničara ogromne količine zlata, gomilali ga i tako planirali da utiču na formiranje cene ovog plemenitog metala.
Kako bi se dodatno osigurali u zaveru su uvukli i političara Bosa Tvida čiji posao je bio da potkupljuje činovnike na visokim položajima, pa i same sudije.
Bio je petak, 24. septembar 1869. kada je zavera konačno otkrivena. Predsednik Grant je saznao za ovu manipulaciju i naredio Trezoru SAD da u opticaj pusti ogromne zalihe zlata izazvavši tako da cene padnu.
Bogatstva su stvorena i izgubljena u tom jednom, jedinom danu, bankrotirao je čak i Grantov zet, ali cilj je postignut – tročlani tandem je finansijski upropašćen, a država je nastavila da kontroliše cenu zlata, dok je i sam termin “crni petak” opstao do današnjih dana.
Međutim, pored ove, postoji i druga, svakako jezivija varijanta. I ona dolazi zajedno sa američkom burnom prošlošću i istorijom i vezana je za tešku sudbinu robova koji su radili na plantažama zemljoposednika u Sjedinjenim Američkim Državama.
Prema njoj, Crni petak je dobio ime jer su tog dana u prošlosti vlasnici plantaža sa juga Amerike prodavali robove po sniženoj ceni kako bi ih se otarasili pred nadolazeću zimu. Ova priča nema istorijska utemeljenja i verovatno je reč samo o mitu.
Bilo kako bilo, iako je nekada ovaj termin nosio veću težinu i mračniju priču, danas je situacija promenjena, i dosta svetlija, pa posebno pripadnice lepšeg pola svake godine obraduje nadolazeći, sada već praznik “Crni petak” koji predstavlja kupovinu garderobe sa što manje novca, dok su i sami prodavci srećni kako se taj dan bliži, jer su prodavnice tokom trajanja istog nikad punije, a zarada nikad veća.
Prošao je Crni Petak, osvanuo još crnji ponedeljak
Dodaj komentar