Čini se da je ovaj Crni petak bio svetski. Sve smo imali kao na onim snimcima iz Amerike što kruže netom pa se svi zgražavamo nad „debilnim Amerima“ što se tuku oko jednog plazma TV-a. Ne znam da li se u petak neko potukao (ili to ostavljamo za piliće u Lidlu), ali znam da je grad bio praktično paralisan.
Slične gužve možemo da vidimo oko Nove godine kada se svi ponašaju kao da će od prvog janura sve prodavnice ikad prestati zauvek da rade.
Ne možeš umaći Crnom petku
Ovaj put videla sam Crni petak iliti Black Friday u svom punom sjaju, punoj potrošačkoj snazi i zapitala se kako je moguće da se ljudi toliko “prime” na priču i svesno razbacaju svoje vreme i pare po tržnim centrima?
Toliko da će se izložiti gužvama, nervozi, redovima, čekanjima, zarad nekog popusta za koji nikad zapravo neće ni izračunati koliko im je spasio kućni budžet.
U dva posle podne svi smo mogli da vidimo fotke reda iz Promenade koji ide u beskonačnost. Stoje ljudi u Zari čekaju da plate.
Ko su svi ti ljudi koji mogu da skoknu sa posla u šoping od dva tri sata, ne znam. Možda je negde bilo i skraćeno radno vreme, možda nam je to sad i novi državni praznik sve je moguće.
Crni petak morao vas je pogoditi čak i da niste hteli da idete u šoping. Gužve po gradu, beskrajne kolone vozila svuda i naravno taksi koji sam više platila jer nam je trebalo duplo više vremena da stignemo na odredište.
Međutim, jedino što mene zanima je šta smo mi to tačno dobili nakon ove potrošake histerije? Koliko su to dragi naši potrošači uspeli da uštede i gde će sa tim silnim ušteđenim novcem, možda na neko kvalitetno zimovanje?
Ili će ipak i letovanje da ide na čekove.
Šta ste tačno izlečili Crnim Petkom?
Volela bih da znam da li bilo ko u taj Petak ide planski sa nekim spiskom neophodnih stvari? Pa kad se sve zavšri sedne i podvuče crtu koliko je tačno uštedeo tom kupovinom.
Jer to bi trebalo da bude poenta tih vanvremenskih popusta.
Ali, čini se da nakon Crnog Petka jedino trgovci podvlače crtu. Kojom su itekako zadovljni. I treba da budu, svi ti ljudi su dobrovoljno bili u tim redovima.
Ali, čini se da u te redove nikad zapravo i nisu stigli sa mišlju da nešto uštede. Većina je pre stigla iz straha nego sa ciljem.
Straha da ne propuste nešto. Straha da nisu deo nekog velikog Praznika u kojem svi učestvuju pa moraju i oni.
Straha da ne ispadnu nevešti i nesnađeni ako propuste tako izuzetnu priliku kao što su popusti od 10% do 20% za Crni Petak.
A onda nakon straha dolazi i ta naša fantazija o magičnim dejstvima kupovine.
Šta će sve za nas uraditi novi par čizama i koliko će nam slobodno vreme biti kvalitetnije kada ga budemo provodili uz televizor od XY inča.
Sada, kada se histerija od petka završila i kada smo isprobali pred ogledalom sve što smo kupili, koji nam je konačni bilans?
Hoće li muž prestati da te vara zbog novog para čizama za koje si mu na kraju i slagala koliko zapravo koštaju? Hoće li te kolega na poslu više poštovati sad kad imaš novi telefon, koji ti realno i ne treba, ali ima šta da se stavi na sto?
Kada ste ispraznili sve brendirane kese, koliko ste vi zapravo bili ispunjeni? Koliko je život ovog ponedeljka lepši i ispunjeniji sada kada imate sve te, na popustu kupljene, stvari?
Kakav je osećaj sad kad je prošlo anestetičko dejstvo mahnite kupovine? Jesi li pronašla samopuzdanje koje nikad nisi izgradila sa tim novim sakoom za koji znaš da si ga i na popustu preplatila?
Jesu li nam deca srećnija sa novim igračkama u rukama koje će se za koji dan pridružiti ostalim igračkama u ćošku?
Jesmo li sebe ubedili da smo ipak deo sveta sa šljaštećim tržnim centrom i redovima na kasi? Eto, isto kao da smo u Americi. Sve je to isto, samo malo manje?
Imamo nekoliko kesa u rukama i trčkamo bulevarom. Holivudska scena koju mi zaslužujemo! S tim što je baš kao i Holivud i Crni Petak šarena laža.
Ako bismo sebi dozvolili taj čin podvlačenja crte, verovatno bismo vrlo brzo shvatili da uštedeli zapravo nismo ništa.
Morali bismo da se suočimo sa činjenicom da smo kupili i ono što nismo planirali, a da neke od tih stvari zapravo nikad nećemo ni nositi bez obizra što su bile jeftine.
Morali bismo sebi da priznamo da zapravo ne samo da nismo uštedeli, već smo sebe bacili u nepotreban trošak.
Ali kada bismo to sebi priznali onda ne bi bilo više Crnog Petka sledeće godine. Ne bi bilo naše mini anestezije pre najveće anestezije svih vremena – novogodišnje kupovine.
Oduzeli bismo sebi racionalni razlog da učestvujemo u najvećem cirkusu na globalnom nivou.
Ali kako da nešto prođe bez nas?
Makar to bio i cirkus – učestvovaću u njemu!
Ovako, pokazaćemo koleginicama šta smo mi to pametno pokupovali, a ona će nam reći: “Ženo, pa to ti je džab džaba.”
Iako zna da ta suknja nema neku primenu, ali će prećutati jer zna da ni njoj baš neće trebati torba za trening od 3.000 dinara.
Ostaćemo da se gušimo u svim tim stvarima koje nam ne trebaju i čekamo sledeću veliku potrošačku histeriju.
Sledeći veliki popust koji ne smemo propustiti, a koji će nam bukvalno pokloniti stvari i spasiti kućni budžet.
Sledeći set stvari koje će nam dati novi život. I sledeći osećaj praznine kad posle dva dana još jednom shvatimo da nam stvari sa popusta nisu napravile život boljim.
Tačno tako! Bravo za tekst! Na sreću moju, ne odoh u petak u kupovinu i tako uštedeh priličnu sumu novca koju bih bacila na ko zna šta. Od gomile obuće i garderobe, nosim samo jedne stare patike, izlizane farmerke i olinjali džemper…i pitam se …čemu sve to, kada ionako materijalno nema nikakvog smisla i svrhe ( osim neophodnog) , misleći na ISUSA IZ NAZARETA koji je hodao samo u jednoj haljini i blještao dobrotom i ljubavlju. A koliko sam ja postigla u vrlinama ( jer se samo to i traži od nas)? Zagledah se u nove čizmice koje sam “ ganjala“ danima, jer su jako lepe i osetih se kao tatalni stranac u svojoj koži. Jer… znam da smisao života nije u materijalnom, već u duhovnom bogatstvu…
Zakočih u petak taj besmisao…