depresija
Magazin

Ponedeljak je… I ne moraš da budeš dobro

Ponedeljak je, svi belosvetski lajf koučovi bi rekli, dan za odluke i vreme da se setimo svih onih floskula iliti motivacionih poruka koje će nam pomoći da isti preguramo. Ponedeljkom se kafa na poslu pije duže, klijenti i saradnici zovu kasnije u toku dana i svi teraju sebe da budu „Lepi, sami sebi bitni i čarobni u svojoj nesavršenosti“.

Ipak, poklonik sam onoga da svoj ponedeljak praznujete ili odbolujete baš onako kako osećate.

Otvorila sam oči i odmah zažalila već spremna da svoje nedovršene poslove od petka pomerim za utorak jer pomerio se sat, zagađen je vazduh više nego inače (pisale su i novine) i već od utorka nam stiže zahlađenje kod žena poznatije kao „Ja nemam šta da obučem, šta sam nosila prošle godine?“.

Ovaj dan ima sve predispozicije da ga otaljam i ispratim kao neželjenog gosta koji je došao dok mi je stan u haosu i nemam baš ništa u frižideru za ponuditi ga. Ulazim na društvene mreže ne bi li našla sapatnika koji će me razumeti, ali nema.

Sve poruke, dakako motivacione, kažu da treba da smo srećni, zdravi smo, deca su nam dobro, a prijatelji tu da im zakukamo i da nam kažu da preterujemo jer nam je problem smešan.

Ne znam za vas, ali još od ere Ruške Jakić ozbiljno me nerviraju samonaređivačke rečenice tipa: „Dobro jutro, lepotice“.

Ne zbog toga što Ruška već odavno nije lepotica, već zato što se očekuje od nas da budemo ono što nismo.

Nisam danas lepa! Nije mi dobro jutro!

Da, zdrava sam, ali zdrava je i ona žena na prekookeanskom brodu koja čeka da joj donesu koktel i nema plan jer joj je na tom mestu sve rešeno bez da ona sama mora da se angažuje.

Neću da lažem sebe u ogledalu i slušam tuđe (očito u euforiji napisane) motivacione poruke koje me uopšte ne motivišu.

Da li moramo danas, u ponedeljak, da upijemo sunce jer će sutra biti oskudno, samo zato što se od nas to očekuje?

Da li moramo da glumimo veselu budalu koja je donela odluku da će ovaj dan biti lep bez obzira šta se u njemu desi, samo zato što ima onih kojima je gore nego nama?

A postoje, tu do nas, i oni kojima je bolje. Oni koji ne razmišljaju o tome da ima još par dana do plate, koji ne odlažu kupovinu i ne čekaju sniženje.

Oni koji su se skoro zaljubili i lepa im je i košava makar ih odnela sve do Oza kada zaduva.

Oni koji se stvarno dobro osećaju i ne teraju se na to tuđim dobrim osećajem. 

Da li nam je dozvoljeno da budemo danas loše u moru svih tih dobrih stvari koje nam se pominju.

Moraš voleti sebe.  Moraš danas biti srećan zbog sunca.

Moraš o sebi misliti da si lepa jer će se to preneti na druge…Moraš…Moraš…A ne moraš.

Imaš prava da ovog ponedeljka, iako će verovatno već utorak biti bolji, budeš katastrofa. Može da te nervira ćerka koja zdrava i prava čeka da ti pogledaš na vajberu šta je za domaći, iako je ona bila u školi, a ne ti.

Može da te nervira i muž jer je zaboravio da obuče sinu jaknu, a on slinavi već dva dana i nije mu toplo kao odraslom muškarcu.

Može da te nervira red kod notara zbog toga što službenica ima predugačke nokte i sporo kuca. Može da te nervira šef koji očekuje da mu platiš što radiš za njega jer ima i gorih i neki ljudi nose pelene na poslu.

 Jer dan je tvoj i možeš sve što ti se hoće ili neće. 

Ne moraš da budeš dobro ako nisi. Ne moraš da se smeješ suncu ako ti se ne smeje.

Ne moraš da se ponašaš kao ljudi pod terapijom koji sve mogu da nose na svojim plećima. Imaš prava i da plačeš jer je tvoje breme i tebi je teško. Iako ima onih kojima je teže.

Imaš prava da se žališ i na ono što neko drugi smatra sebičnošći i problemom čije je rešenje samo na korak od motivacione poruke.

Imaš pravo jer tvoj je ponedeljak da se ne osećaš krivim što nisi kao ostali danas. I da dramiš za glupost kao pubertetlija koji misli da je keca dobio zato što ga ne voli nastavnik. 

Sutra je već novi dan. Sutra ti možda, ni pored najavljenog zahlađenja, neće trebati motivaciona poruka.

Osećaćeš se lepo i reći sebi: „Dobro jutro, lepotice“ i bez Ruške Jakić i njenih motivacionih naslednika. ALI DANAS?

Danas se osećaš bezveze i želiš sam da rešiš stvari svojim tempom.

Dozvolite ljudima da se osećaju kako žele. Njihov je dan. Dobar ili loš. Budite tu za njih kako god da im je. Ili nemojte.

Ali ne nagovarajte ih na sreću jer sreća se ne nagovara. Ona se doživi ili ne. Ponedeljkom, utorkom ili sredom.

Odluka je SAMO njihova.

„Srećne žene ne sede na bedemu, već se vozaju na skupocenim jahtama“

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku