Đukanović odlazi u istoriju? 6 najvećih dilema posle istorijskih izbora u Crnoj Gori!

U Crnoj Gori su juče održani parlamentarni izbori posle kojih je opozicija proglasila pobedu i formiranje nove vlade u kojoj prvi put posle 30 godina neće biti DPS-a Mila Đukanovića.

Međutim, možda je Milo Đukanović i izgubio jučerašnje izbore u Crnoj Gori, ali još nije “pao”. Trenutna razlika je samo jedan mandat, vremena su varljiva, a ljudi u politici uvek prevrtljivi.

Nova Vlada bez uticaja Đukanovića nije baš ni iza ćoška, ni jednostavan posao. Pogotovo ako imamo u vidu da će ostati predsednik Crne Gore još dve i po godine, piše Blic.

Krenimo redom.

Organizacija CeMI je sinoć objavila projekcije rezultata parlamentarnih izbora.

Prve projekcije mandata na 95 odsto obrađenog uzorka pokazuju da DPS ima 30 mandata, koalicija „Za budućnost Crne Gore“ 27, „Mir je naša nacija“ 10 mandata, „Crno na bijelo“ četiri. Po tri mandata bi imali Socijaldemokrate i Bošnjačka stranka, dva SDP, i po jedan Albanska lista i AK Jednoglasno.

Računica je jasna:

Opozicija ima 41 mandat, sadašnja vlast 38, a još se ne zna kom će se carstvu privoleti SDP sa dva mandata.

Za formiranje Vlade je dovoljno 41 mandat koje opozicija već ima. Ali ni to ništa ne garantuje.

Evo koje su ključne teme jutro posle istorijskih izbora u Crnoj Gori:

1) Kako će glasove prebrojati Državna komisija

CeMI tvrdi da opozicija neće izgubiti većinski broj mandata, ali CeMI je CeMI, a država je država. Da li se može dogoditi da u državnom brojanju glasova Đukanović u zaustavnom vremenu preokrene rezultat u 41:40 u svoju korist?

Danas se očekuju zvanični rezultati.

2) Šta ako bude lokalnog ponavljanja izbora

Pravnom timu CeMI-ja pristiglo je više od 660 prijava nepravilnosti na jučerašnjim izborima. A jasno je da samo jedan mandat gore-dole u slučaju ponovljenih izbora na određenim biračkim mestima teoretski može da promeni redosled snaga naglavačke.

Ipak, sudeći po zreloj političkoj atmosferi u Crnoj Gori sinoć i odmerenim izjavama Mila Đukanovića i predstavnika opozicije, ovaj scenario se čini malo verovatnim.

Doduše, simptizeri jesu sinoć dočekali Đukanovića pokličima “ne damo državu”…

3) Može li Đukanović u šoping

O ovome se sinoć razmišljalo i dok je opozicija vodila 42:39 u mandatima. A sada, kada je samo 41:40, matematika je jasna: jedan poslanik je upola jeftiniji od dvojice.

Nisu bili retki slučajevi u prošlosti da na lokalu opozicija pobedi DPS, a onda proradi politička mašinerija i taj jedan ili dva odbornika sruši većinu i vrate DPS na vlast. Vremena jesu varljiva, a političari oduvek prevrtljivi…

4) Faktor Dritan

Sinoćna izjava Dritana Abazovića je potvrdila da nema saradnje sa DPS, ali ljudi, poučeni iskustvom višepartijske prakse postkomunističke Jugoslavije i dalje – sumnjaju.

Nosilac liste koalicije „Crno na bijelo“, koja je prema 95 odsto obrađenog uzorka osvojila 4 mandata, poručio je da će biti formirana ekspertska vlada.

Abazović bi mogao najviše da dobije doslednim odbijanjem saradnje sa Đukanovićem, pre svega preuzimanjem dela glasača DPS, SD i SDP u slučaju da Đukanović zaista padne.

S druge strane, “izdajom” bi mogao najviše da izgubi, jer teško da bi u budućnosti mogao da računa na neki novi izborni uspeh.

Ali viđali smo i veća iznenađenja.

5) Kohabitacija sa Đukanovićem

Milo Đukanović će kao predsednik države morati da obavi konsultacije sa strankama koje budu davale mandatara.

Moguće je i da će pokušati da aministrativnim birokratskim začkoljicama da odugovlači i traži slabu kariku u opoziciji.

Kako li će se tek ponašati kao predsednik Crne Gore sa nekom njemu nelojalnom vladom moglo bi da bude jedna od najvećih političkih dilema koje očekuju Crnu Goru.

6) Manjine

Opozicija je politički promućurno uputila ruku saradnje manjinskim strankama koje su dobile 7 mandata. Ako bi manjine to i prihvatile, bila bi to mnogo stabilnija vlada od one koja bi zavisila od samo jednog mandata većine.

Izgleda logično, ali Đukanović je čovek ogromnog političkog iskustva i dosad neprevaziđene političke gravitacione sile. I dalje je snažan, i dalje je predsednik.

A ne škodi i da treći put ponovimo – vremena su varljiva, a ljudi u politici oduvek prevrtljivi.