Snežana Čongradin jedna je od istaknutijih novinara dnevnog lista Danas koja godinama hrabro iznosi svoje stavove o ratnim dešavanjima tokom devedesetih godina, a neretko se zbog slobodnog izražavanja suočava sa pretnjama neistomišljenika koji bez srama i stida pozivaju na njen linč pa čak i likvidaciju.
Nakon što se prethodnih godina nekoliko puta našla pred naletom prostačkih uvreda Vojislava Šešelja, nekada ratnohuškačkog zločinca, a sada režimskog cirkuzanta, Snežana osim konstantnih vređanja po društvenim mrežama sada ima posla sa novim manijakalnim psihološkim profilom koji je igrom slučaja ili, što je izvesnije, korisnih konekcija zaposlen u Fudbalskom Savezu Srbije.
Ko iole prati medije u Srbiji zna koje teme obrađuje i čime se bavi Snežana Čongradin. Teme za koje ona misli da su od suštinske važnosti za naše društvo tiču se, pre svega, stravičnih ratnih zločina počinjenih tokom poslednjih sukoba u Jugoslaviji, kao i suočavanja sa zločinačkom prošlošću kako bi jednoga dana možda i moglo doći do zaista iskrenog pomirenja među narodima koji su se iz srca kleli u ‘bratstvo i jedinstvo’.
Stavovi koje Snežana iznosi, o Srebrenici i celoj Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, o zločinima na Kosovu, Hrvatskoj ili makar o aktuelnom režimu zadojenog na šešeljevskoj mržnji prema svemu što nije srpsko, sasvim sigurno nisu popularni i ne gledaju se sa odobravanjem u zemlji gde je reč tolerancija jeres, a dobronamerna kritika na račun sopstvenog društva predstavlja nacionalnu izdaju zbog koje neki polulobotomirani pojedinac, procesuiranjem sa tim svojim moždanim ostacima, može nepromišljeno obistiniti pretnju kroz svirep napad.
Zbog njenih stavova i jasne odrednice da je Vojislav Šešelj ratni zločinac koji ne bi smeo biti deo javnog života, on je jednom prilikom izgovorio najbednije uvrede na njen račun.
– Ta Snežana Čongradin, liči na mungosa. A ja bih svakog ovakvog novinara, koji ovo napiše poslao na 20 godina robije, pa nek od njega grade opozicionog lidera, neka grade mučenika – kazao je Šešelj pre dve godine, reagujući na njen tekst i kritiku da Srbija mora da prizna i suoči se sa činjenicom da je u Srebrenici počinjen genocid.
Ovoga puta, novinarka Danasa dobila je uznemirujuće pretnje putem svog Fejsbuk profila od čoveka sa inicijalima M. Č. koji radi na poziciji tim menadžera jedne od mlađih selekcija FSS-a. On je Snežani Čongradin poslao niz pretećih poruka nakon njenog gostovanja u emisiji „Kvaka 23“.
Isprovociran njenim nastupom i stavovima vezanim za nastanak Republike Srpske, ispisao je niz konfuznih rečenica iz kojih zabrinjava deo „Snežo Snežana, brigo naša jedina“ i „moja si briga, zapamti to Snežana“.
Osim niza pisanih pretnji, Čolić je Snežani poslao i više audio i video snimaka na kojima se čuje i vidi kako uvredljivo komentariše izjavu Snežane Čongradin, pljujući televizor na kome je izjava puštena. Na snimku se takođe vidi kako agresivno zamahuje ka ekranu na kojem je emitovana izjava Snežane Čongradin, preneo je Danas.
Zbog ovih poruka reagovalo je Nezavisno udruženje novinara Srbije koje je podnelo krivičnu prijavu za ugrožavanje sigurnosti Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.
Osim ovog reagovala su i druga udruženja civilnog društva, pokreta i organizacija, ali je ovim povodom zvaničan stav morao da zauzme i Fudbalski Savez Srbije. Iako šturo, iz ove organizacije su saopštenjem naveli da osuđuju pretnje novinarki u slučaju da je M.Č. uputio pretnje.
– Fudbalski savez Srbije se kao sportska organizacija ne bavi političkim pitanjima, niti privatnim nalozima i privatnim izjavama zaposlenih u FSS. FSS se izričito ograđuje od svega što je izrekao zaposleni M. Č. i sve što je izrekao putem društvenih mreža i foruma ne predstavlja zvanični stav FSS-a, niti poslovnu politiku FSS-a. U slučaju da je M. Č. bilo kome od vaših zaposlenih uputio pretnje, FSS osuđuje takvo ponašanje kao neprihvatljivo. Ako se na osnovu dostupnih dokaza ispostavi da postoji osnov za disciplinsku odgovornost zaposlenog M. Č, FSS će pokrenuti odgovarajući disciplinski postupak pred nadležnim organima FSS-a – stoji u odgovoru listu Danas.
Ono što radi Snežana Čongradin je čista i luda hrabrost bez obzira da li se ja lično ili bilo koji drugi pojedinac u potpunosti slaže sa njenim nedvosmislenim stavovima. Pravo da misli, govori ili piše slobodno u svojoj zemlji mora biti omogućeno apsolutno svima koji na taj način ne predstavljaju opasnost za određenu osobu ili grupu građana.
Iako se nekada ne mogu u celosti složiti sa njenim tvrdim stavovima, Snežana je jedna od osoba prema kojoj gajim najdivnija osećanja i najdublje poštovanje. Retko imate priliku da sretnete osobu, a naročito još i ženskog roda, koja ima herca da se uhvati u otvoreni koštac sa vladajućim polusvetom i čvrsto brani ono za šta veruje da je ispravno.
Čvrsto verujem da je na nama da se borimo i dokažemo da Srbija nije zemlja mrzitelja, da ćemo svi ako treba i životom braniti svačije pravo da slobodno govori, što je naročito problematično u ovom tužnom veku.
Sa druge strane, kakva je pozadina ovog momka koji joj je pretio jer se posvađao sa televizorom takođe je pod znakom pitanja. Trudim se da razumem i nerazumljivo, da istolerišem ispade jer svako od nas ima određena uverenja i tačku pucanja nakon koje iz njega kulja kao iz emocionalne bušotine.
Ali ne mogu i neću da razumem kako jedna osoba ljudskog oblika i konstitucije, koja sebe karakteriše polnom odrednicom muškarac, može sebi da dozvoli ovakav nivo sramote i vređanja upućen pre svega jednoj ženi?
Ovaj incident i ispad sportskog radnika novi je neoboriv dokaz da živimo u agresivnom društvu koje baštini pravo i silu jačeg u vaspitavanju, iako se mora reći da kao i svuda postoje i svetli primeri.
Teza o društvu agresivaca najbolje se uviđa kada malo promenite okruženje, izađete iz obora i okova Srbije i Balkana, kada raširite vidike i vidite da ljudi u nekim zemljama život provode najčešće sa osmehom na licu, neopterećeni svakodnevnim lažnim državnim udarima, atentatima, jedinicama ROSU ili Vulinovim iskakanjima iz šina u crnoj košulji. Žive ljudi opuštenije, iako im materijalna situacija ne daje nikakvog povoda za to.
Ta kaubojština koja je narasla devedesetih po ulicama srpskih gradova, nastavljena je i danas, a čitave generacije odrastale su uz edukativni dečiji program Kristijana Golubovića, u pauzama kada nije na stručnom usavršavanju u Požarevcu, ili pak na video klipovima Vojislava Šešelja iz Haške sudnice. Dodajte na to svu nemaštinu, sankcije, Pinkovu kulturnu trovačnicu i šizofreniju vlastodržaca, dobijate molotovljev koktel užarenih glava koje u najbezbolnijim slučajevima pucaju nenajvaljeno i nenavođeno po nečijim Fejsbuk inboksima.
Koliko juče sam pisao kratak tekst o poslednjoj emisiji Duška Radovića “Beograde, dobro jutro”, emitovanoj 1983. godine, nakon koje je stiglo naređenje, ‘odozgo, o skidanju Duška sa programa radija Studija B.
Jedna od rečenica koja je povredila krhka osećanja partijskih gubavaca bila je i ova:
Trenutno najveći problem planete i nekih “normalnih” zemalja nisu zagađenja, globalna zagrevanja niti održivi izvori energije. Problem ovih društava, koji zahteva najhitnije rešavanje, je momentalni prestanak neobičnih tendencija zbog kojih njihove države sve više liče na naše, srpsko rasulo. Sloboda govora, sloboda mišljenja i borba za te vrednosti, bez selektivne primene i licemernih hodajućih panoa koji štampaju reč sloboda na čelu, mora biti neprestana i iznova se osvajati i potvrđivati.
U Srbiji je za prethodnih trideset godina stradao veliki broj uglednih novinara, stradao je jedan premijer, bivši predsednik i opozicioni političar. U ovoj lepoj zemlji svako malo padne taj “demokratski mrak” koji proguta jedan život i jedno društvo zadrži u večnoj tami otrova, parastosa, sujeta i pretnji.
Snežana ima pravo da potraži svetlost na način za koji ona smatra da će ovom društvu osvetleti obraz. Ima pravo da ide mimo prihvatljivih društvenih staza, van svih mogućih linija manjeg otpora, sa verom da njena misija jeste bolja Srbija. Pretnje ovoj devojci su nedopustive, neobjašnjive i ne smeju se zataškati. To je sramota za sve nas muškarce, za društvo u celini. Ne postoji razmena argumenata, a nezadovoljstvo građana se gomila bez jasnog kanalisanja besa, mržnje i netolerancije i onda su ovakvi sramotni ispadi sasvim očekivani.
Snežana Čongradin jedna je od osoba koja je na mene ostavila najsnažniji utisak tokom mog prvog novinarskog iskustva, upravo u listu Danas. Ona mi je ulila onu neophodnu dozu samopouzdanja i sigurnosti da to kako ja radim ovaj posao ima iole nekakvog smisla. Ona je podržala moju nameru da se po prvi put kurčevito i iskreno obratim uredniku Nedeljnika, ona je uvek nalazila vremena za moje početničke nedoumice i hiljade glupih pitanja.
Stravično cenim njen karakter, njenu ubeđenost i istrajnost. Ostani prirodna. Ostani svoja.
23 godine od otmice novinara kod Orahovca, kolege kažu sistem krije počinioce
to je ona koja se zdušno zalaže za nezavisno kosovo? i pruža podršku milu đukanoviću? borite se da dokažete da srbija nije zemlja mrzitelja tako što mrzite srbiju i sve što ima bilo kakve veze sa srbijom? ni najveći neprijatelji srbije nisu pisali takve pamflete protiv ove zemlje kao dotična i boli me uvo kakva je bila prema tebi, nekad, negde… kod nje su primetni ozbiljni kompleksi iz detinjstva, neka gadna trauma. teška priča….