Kada zamišljamo savršenu internet fotografiju, mesta velikih stradanja i ljudskih katastrofa svakako ne bi trebalo da nam budu prvi izbor.
Ipak, tako ne misle svi…
Ne mali broj onih koji od nedavno na Instagramu dele fotografije iz Černobila, u raznim, mnogi će reći neprikladnim pozama, izazivaju vrlo oprečna mišljenja na internetu.
Interesovanje za posetu Černobilju, mestu nuklearne katastrofe iz 1986. godine, naglo je poraslo nakon velikog uspeha HBO serije „Černobilj“, režisera Krega Mazina. On je na svom Tviter profilu osudio ovakve fotografije i pozvao na poštovanje svih koji su izgubili živote u ovoj tragediji, piše portal Talas.
Slučaj fotografija iz Černobilja nije prvi put da javnost kritikuje influensere. Ove fotografije zapravo savršeno oslikavaju Instagram kulturu, ali i duboku, često neopravdanu, antipatiju koju veliki broj ljudi oseća prema zvezdama ove društvene mreže.
Da li su svi koji imaju selfi iz Černobilja bezobzirni influenseri?
Tvit koji je pokrenuo čitav niz kritika na račun selfija iz Černobilja je uključivao 4 fotografije, a na jednoj se čak nalazila polugola devojka. Fotografije su podeljene uz opis „ U međuvremenu u Černobilju: Instagram influenseri trče na mesto katastrofe“, a tvit je ubrzo postao viralan.
Meanwhile in Chernobyl: Instagram influencers flocking to the site of the disaster. pic.twitter.com/LnRukoLirQ
— Bruno Zupan (@komacore) June 9, 2019
Popularnost tvita je lako razumljiva. Umišljenost, robovanje estetici i spremnost da se gotovo sve uradi za lajkove je ono što ljude uglavnom iritira kod svih koji se predstavljaju ili koje opisuju kao „Instagram influenser“.
Međutim, kako je otkila novinarka časopisa Atlantic od 4 fotografije u pitanju samo jedna predstavlja fotografiju osobe sa velikim brojem pratilaca na ovoj mreži. Osoba koja se fotografisala gotovo naga ima samo 1500 pratilaca. Devojka sa druge fotografije je u opisu svoje fotografije (koji se ne vidi u originalnom tvitu) napisala da Černobilj predstavlja „večni spomenik okrutnosti sovjetskog režima“.
Julia Baesler, jedina infuenserka sa fotografija, uz nju je podelila i opis u kom ističe da nikada neće moći da zaboravi posetu Černobilju, koji za nju predstavlja jedno od najužasnijih mesta na planeti.
Takođe, tvrdnja da se influenseri utrkuju da odlaze u Černobilj je netačna, ukoliko pogledate tagovanu lokaciju na Instagramu. U većini slučajeva to su fotografije običnih ljudi koji žele da zabeleže da su bili na ovom monumentalnom mestu.
Iako to nekim ljudima deluje groteskno, poenta fotografisanja nisu više samo lepe fotografije, već i želja da zabeležimo detalje iz svog života, kako bismo ih se kasnije prisećali, čak i ako su oni na neočekivanim lokacijama. Problem nastaje kada se fotografije dele na Instagramu čisto kako bismo poručili drugima da smo posetili određeno mesto, a ne da bismo sačuvali uspomenu za sebe.
Kako tačno treba da se fotografišete u Aušvicu?
Černobilj nije jedino mesto tragedije gde su ljudi odlučili da se fotografišu.
Muzej u Aušvicu je početkom godine zamolio posetioce da se ne fotografišu kako balansiraju tokom hodanja železničkom prugom kojom su hiljade Jevreja deportovani u ovaj koncentracioni logor.
Tinejdžerka iz Alabame nedavno je bila kritikovana zbog toga što je objavila selfi iz ovog koncentracionog logora, nakon čega je primila preko 6 hiljada negativnih komentara i poruka.
When you come to @AuschwitzMuseum remember you are at the site where over 1 million people were killed. Respect their memory. There are better places to learn how to walk on a balance beam than the site which symbolizes deportation of hundreds of thousands to their deaths. pic.twitter.com/TxJk9FgxWl
— Auschwitz Memorial (@AuschwitzMuseum) March 20, 2019
Kompilacija fotografija koju je napravio Šahak Šapira, jevrejski satiričar je možda i najbolje pokazala problematičnost fotografija u Memorijalnom Holokaust spomeniku u centru Berlina. On je u pozadini fotografija dodao tela Jevreja koji su poginula tokom Drugog svetskog rata, a fotografije su postale viralne pre dve godine.
On je sada ugasio internet stranicu na kojoj je podelio ove fotografije, tako što je napisao da je dobio poruku od dečka koji se nalazio na fotografiji zbog koje je pokrenuo čitav projekat, i koji mu se iskreno izvinio zbog nepoštovanja koje je pokazao tada.
If words still fail to explain how you should behave at a Holocaust memorial.. this powerful photo project will #Yolocaust @ShahakShapira pic.twitter.com/oT7he0cpJP
— Janice Li (@janicecyli) January 24, 2017
Da Instagram može biti i mesto za podizanje svesti o značaju Holokausta svedoči i projekat „Evina priča“, koji zamišlja kako bi izgledao Instagram jevrejske devojčice tokom ovog užasnog perioda. Fenomenalna mlada glumica Mia Kvini tumači Evu, a projekat su javno podržali Bendžamin Netanjahu, izraelski premijer, i glumica Gal Gadot. Neki su kritikovali ideju „Evine priče“, ističući da to trivijalizuje tragediju Jevreja, ali je ovaj Instagram profil uspeo da za kratko veme prikupi velii broj pratiaca, što pokazuje da interesovanje za priče o Holokaustu definitivno postoji.
Selfiji su postali deo ljudskog iskustva
Važno je da razumemo pobude pre nego što kritkujemo bilo koga zbog fotografije sa nekog čudnog mesta. Retko kada se ovo radi kako bi se ismejala tragedija i ponizile žrtve. U većini slučajeva ljudi samo prate impuls koji većina nas ima – kada se nešto bitno događa potrebno je to zabeležiti jednom fotografijom. Iako je to u nekim slučajevima jako neukusno i neopravdano (kao što je slučaj sa Holokaustom), selfiji su postali naš način da se prisećamo stvari iz svoje prošlosti, što nije deo zle namere unižavanja tragedije.
Instagram, kao i druge društvene mreže, mogu da služe za podsticanje rasprave i podizanje svesti, kao u slučaju „Evine priče“, o bitnom problemu i prošloj tragediji. Važno je da se kultura fotografisanja i deljenja fotografija posmatra iz više uglova, kao i da se izbegne jednostrana osuda nečega što je možda potpuno bezazleno.
Društvene mreže su i dalje relativno nova pojava, a bonton i društveno dopuštena pravila ponašanja na njima još nisu postala svima jasna. Fotografije iz Černobilja upadaju u sivu zonu dopuštenog, ali ono što je sigurno jeste da ljudska potreba za fotografisanjem neće prestati još neko vreme.
Snimio je najjezivije prizore Černobilja i umro posle dva meseca (VIDEO)
Dodaj komentar