Magazin

Čeda Jovanović se na trenutak vratio na fabrička podešavanja: Milošević bio naoružan, ali ne i lud!

cedomir-jovanovic
Foto: PrintScreen

Čedomir Jovanović, vođa studentskih protesta iz 90-ih godina i jedan od istaknutih lidera DOS-a, je čovek koji je sate proveo u pregovorima sa Slobodanom Miloševićem u Vili Mir, čovek koji je “uhapsio” bivšeg predsednika Srbije.

“Razgovarali smo o njegovoj sudbini, o mojoj, o društvu za koje smo bili odgovorni, tim ljudima oko nas u kući. Nažalost, to je jedan krug ljudi u kojem se mogao naći posle svega što je uradio kao političar i lider našeg naroda”, rekao je Jovanović gostujući na RTS-u i dodao:

“Sećam se da sam mu rekao da je paradoks u tome što će se pamtiti po onome što tek treba da uradi u onoj noći koja je bila pred nama. Ako me pitate čime je Milošević zadužio Srbiju, onda je to način na koji je praktično iskoračio iz svog političkog života i otišao u Centralni zatvor, pa onda u Hag. Nije dozvolio da dođe do krvoprolića i pomogao mi je u tome da nađem izlaz iz tog haosa.”

Tačno 20 godina nakon hapšenja Slobodana Miloševića, jedan od ključnih aktera tog događaja, lider LDP-a Čedomir Jovanović kaže za RTS da Milošević tada nije dozvolio da dođe do krvoprolića i da je pomogao da se nađe izlaz iz haosa.

Jovanović kaže da pamti svaki detalj od pre 20 godina i da je sa Slobodanom Miloševićem razgovarao mnogo više od 10 sati.

“Razgovarali smo o njegovoj sudbini, o mojoj, o društvu za koje smo jednako odgovorni, o tim ljudima oko nas u toj kući. On nije pripadao tom svetu koji ga je okruživao, ali, nažalost, to je jedini krug ljudi u kojem se mogao naći posle svega što je uradio kao političar i kao lider našeg naroda”, smatra Jovanović.

Kaže da tu ne misli na nekoliko partijskih prijatelja koji su došli da bi mu pomogli da iz svega toga izađu bez tereta za naredne generacije, prenosi 021.

“Sećam se da sam mu rekao da je paradoks što će se pamtiti po onome što tek treba da uradi u toj noći koja je bila pred nama i ako me pitate šta je ono čime je Milošević zadužio Srbiju, onda je to način na koji je iskoračio iz političkog života i otišao u Centralni zatvor, a potom u Haški tribunal”, naglašava Jovanović.

Ističe da je od Miloševića zavisilo da li će se vila “Mir” pretvoriti u pećki kafić “Panda” u kojem je ubijeno šest srpskih mladića.

“Milošević nije dozvolio da dođe do krvoprolića, puno mi je pomogao u tome da nađem izlaz iz tog haosa koji nije bio ni prvi ni poslednji i pristao je kroz mene na jedan čudan odnos sa Zoranom Đinđićem”, ističe Jovanović.

“Sin i otac pucali jedan na drugoga”

Jovanović kaže da je u petak 30. marta otišao kod Branislava Ivkovića kući, a pre toga u Institut za bezbednost kod Dušana Mihajlovića.

“On je sedeo sam i vodio beleške o tome šta se dešava. Dobijao je informacije šta ko priča i nemo sa mnom gledao taj cirkus pred kućom i te jadne policajce u onim nesrećnim uniformama i sa šlemovima na glavi i te zveri koje su bile unutra”, seča se Jovanović.

Kaže da je u jednom trenutku bilo naređeno Jedinici za specijalne operacije da preuzme kapiju.

“Bilo nam je jasno šta se dešava kada su iz kombija izleteli neki ljudi sa čarapama na glavama, u farmerkama i trenerkama. To je bio kombi koji je ukraden američkoj ambasadi godinu dana pre toga. To je sve bila provokacija, dok istovremeno socijalisti i radikali puštaju priču o ljudima koji su došli da kidnapuju Miloševića zbog para. Tada dolazi i do puškaranja”, navodi Jovanović.

Kaže da je do Baneta Ivkovića otišao pošto je dobio informaciju da je jedan novinar ranjen i da su sin i otac pucali jedan na drugoga ispred kuće u Užičkoj.

“Mislim da se Drakulović ili Drakulić prezivaju. On je stvarno voleo Miloševića. Crnogorac iz Lovćenca, svoj život bi u svakoj sekundi dao za njega. On nije znao da mu je sin na kapiji, a sin nije znao da mu je otac unutra”, priča Jovanović.

 “Uvek ću poštovati Branislava Ivkovića”

Jovanović se seća da mu je Zoran Đinđić pred odlazak kod Miloševića rekao da ide u zverinjak.

“Nikakav kontakt nisam imao sa Miloševićem i jedini način da stupim je bio da pozovem šefa poslaničke grupe SPS-a čiji broj nisam imao. Telefonski broj Branislava Ivkovića dao mi je Dragan Bujošević. Ja sam ga pozvao, pitao gde je, a on je bio kod kuće na Vračaru”, priseća se Jovanović.

Kaže da je oko pola 12 ušao kod Ivkovića u stan u kojem su bili njegova žena i četvoro dece i rekao da hoće da razgovara sa Miloševićem.

“On mi je samo rekao da će učiniti sve. Rekao sam mu da mi to ne možemo da kontrolišemo i da je jedino sigurno da nećemo odustati i otići kući. On se spakovao i otišao u tu kuću. Pozvao me je posle sat vremena, rekao da dođem, ja sam seo u auto i otišao”, navodi Jovanović.

Ističe da će uvek poštovati Branislava Ivkovića zbog toga što je tada uradio, bez obzira na njegovu politiku.

“Branislav Ivković i Slavica Đukić Dejanović, to su ljudi kojima Srbija večno duguje. Ja to osećam tako. Daleko od toga da je on tu tražio neku šansu za sebe. Kad je počelo da fijuče po toj kući, svako je mogao da strada”, ističe Jovanović.

Jovanović kaže da ceni ljude koji su napravili seriju Porodica, ali da mu je teško da je gleda.

“Gledao sam 20 minuta druge epizode i tada sam odgovorio na pozive producenta koji me je uporno pozivao da odgledam čitavu seriju. Osetio sam potrebu da nazovem i kažem: ‘Slušaj, ne znam kako će se serija završiti, ali Milošević nije bio tamo neki ludak, a Mira je ledi Magbet, a ne neka tamo babetina koja cvili po kući i valja se po kauču'”, naglašava Jovanović.

Ističe da beskrajno poštuje Uliksa Fehmijua i njegovu porodicu, ali da je teško igrati Zorana Đinđića.

“Ne treba tu ocenjivati ko je koliko uspeo. Nešto drugo je važno. Napravili smo seriju o Miloševiću i njegovoj porodici koja je snimljena u ovoj zemlji i emituje se na nacionalnoj televiziji. Do pre dve ili tri godine niste imali film o Čerčilu, Amerikanicu su Kenedija snimili 40 godina posle Dalasa, u Hrvatskoj se niko ni ne usuđuje da napravi kratku seriju o ulozi Franje Tuđmana. Ova naša nesrećna Srbija ima snage da to uradi”, ističe Jovanović.

Kaže da mnogo voli Milana Marića koji ga glumi u seriji.

“To je jedan divan čovek i sjajan umetnik. Voleo bih da što više ljudi vidi šta je uradio. Znam da se tome posvetio maksimalno. Mi smo jako bliski”, kaže Jovanović.

Ističe i da Vladimir Beba Popović nije bio huškač, histerik ili neko ko kontroliše i teroriše medije.

“Beskrajno je voleo Zorana i nikada ga nije zanimala politička karijera. Došao je u DOS u avgustu 2000. godine da radi kampanju kada niko drugi to nije smeo da radi. On je na svoj način žrtva tog vremena. Nosi svoj krst”, kaže Jovanović.

Serija koja je prikovala Srbiju za TV: Porodica – poslednjih 48 sati pred hapšenje Slobe Miloševića

Avatar

Luftika

komentar

Klikni da objaviš komentar

  • Kakav intervju…Ispade da su svi na neki način pozitivni, čak i glavni negativac i on je na kraju zadužio Srbiju jer, eto, nije dozvolio da iko strada taj dan dok je tonuo u slobodnom padu sa Olimpa ka zemlji (pre toga je itekako dozvolio da strada na stotine hiljada ljudi bivše SFRJ, sa milion i više raseljenih… pobeglih od ludila… Ali, taj dan pa i kasnije, evo ih, svi živi i zdravi, svi preživeli, svaka fukara i kriminalac te nastavili tamo gde su načas zastali sa posrnulim Slobom. Pa, neće biti da je tako preplašeni Čedo, neće biti da je iko od njih pozitivan. Neopisiva samovolja, sarkazam i prezir prema običnom Srbinu, Mirin dnevnik u Dugi, Groteskna primirja sa Tuđmanom, pomahnitale paravojske, prazni rafovi prodavnica, Kipar i hiperinflacija, Zajam za preporod Srbije, pola tone droge u trezoru, politička ubistva, Šešeljizacija, Arkanizacija, TurboFolk i TurboRat, BlicKrig, Bombardovanje i ..da ne zaboravim veliku pobedu nad NATO paktom i čuveno “srećan nam mir građani Srbije”. Izborne krađe, nepreplakana Milica Rakić… saldo minulog rada: izgubljena 4 rata, stotinehiljada mrtvih milion raseljennih i pobeglih, 40 milijardi direktne ratne štete bombardovanja i stotine milijardi štete u desetogodišnjim divljanjima i 10 milijardi pokradenih obrtnih sredstava, a sve to jer “nije moglo biti po mome a ja sam samo branio Srbe – po mome”. Nazdravlje!…Danas nam ti isti kriminalni protagonisti režiraju život, a sve je započeo i trasirao činovnik Svetske banke i veliki Srpaski patrijota…

89 Shares
Share via
Copy link