Zoran Kostić Cane se na protestu „Ekološki ustanak“ koji je održan juče, ispred Skupštine Srbije poručio okupljenima a i svim građanima Srbije da ne smemo da dozvolimo da nam se deca rađaju bolesna.
– Došao sam da pružim podršku svemu ovome. Moja savest i ljubav prema ovoj zemlji me tera da kažem da smo u veikom bedaku svi,da zbog neke provizije zbog neke vizije i svega mi postajemo građani drugoga reda.
– Bez vode nema slobode a ona se truje non stop. Bez zemlje nema hrane, bez vazduha nema života.
– Nisam vam otkrio toplu vodu ali hoću da vas podsetim da to sve odlazi od nas zbog nekog profita, zbog neke nesvesnosti seče se grana na kojoj sedimo. Ovo nema veze sa politikom ili sa bilo čime, ovo ima veze sa opstankom čoveka na ovim prostorima, sa ovim generacijama koje trebaju da dođu posle nas, da se ne stide.
Cane je poručio da su ljudi uplašeni i da veruju da neko o nama odlučuje a da to nije istina i da mi samoi odlučujemo o ovoj zemlji.
– Mi drugu zemlju nemamo. Mi smo odavde. Ovo je naša dimenzija i ti ljudi koji to rade, grade gumare na najdragocenijoj zemlji, na zemlji koja može da prehranjuje ljude..
Cane se osvrnuo i na Rio Tinto i kako će njihovo poslovanje degradirati reku Drinu.
– Ljudi , svim srcem sam sa vama i treba da izdržimo bilo kako. Mi drugu zemlju nemamo i to mora svakom da je jasno. Nemojmo da dozvolimo da nam se deca rađaju bolesna. Nemojmo da dozvolimo da budemo građani drugoga reda.
– Ovo je naša zemlja, jedina koju imamo.
Izvor: NovaS
Ekološki ustanak je počeo: Građanima prekipelo, žele zdravu životnu sredinu
Ej, Cane, Cane. Da je još takvih pa da odbranimo sve što nam pripada, kao što si pomogao da se razreši kumovsko postavljanje splava restorana na veštačkom jezeru u centru Zrenjanina (istina, gradonačelnik je avanzovao u neko ministarstvo, ali je splav uklonjen). Sada moramo naterati mafijaše da puste u pogon gotovu Fabriku vode čiju će izgradnju platiti građani kroz višu cenu vode. Kroz azbestne cevi još uvek teče nekakva žuta tvar puna arsena, teških metala, humusa… Takva voda nije ni za zalivanje bašte i pranje automobila, a kamoli za piće, kuvanje, kupanje dece, pranje zuba… E onda nam sledi borba za čisti vazduh. Izborismo se sa Matijevićevom kafilerijom koja je pored komunalne policije trovala i danju, a naročito noću. Na par kilometara od grada i zaštićenog rezervata Carska bara niče najveća fabrika automobilskih guma u Evropi, pa najveća Tenisova svinjarska farma na najboljoj crnici… Muka je do grla, pa Cane naš – pomagaj brate, a i ti Julija.