Krajem 1805. godine, na Skupštini ustaničkih starešina u Smederevu, odlučeno je i obznanjeno da se ustanak proširi na sve susedne turske oblasti i da se među ustanike primaju izbeglice iz okolnih neoslobođenih oblasti.
Ono što je usledilo, početkom naredne godine, bilo je Karađorđevo naređenje da se u Deligradu izgradi ustaničko utvrđenje radi odbrane južnog moravskog pravca.
Deligradsko utvrđenje nalazilo se na pola puta između Aleksinca i Ražnja, na ulazu u Đuniski tesnac, između Drenovačkog potoka i Morave, kuda je prolazio Carigradski drum, piše portal Opanak.
U početku je bio podignut samo jedan šanac, da bi ih na kraju bilo devet oko vešto raspoređenjih zemljanih utvrđenja, od četiri bastiona za topove i dve gvozdene kapije. Sva utvrđenja su bila dobro snabdevena hranom, vodom, municijom i četiri topa skinuta sa Smederevske tvrđave, tako da su mogla dugo da opstanu u opsadi.
Ovo utvrđenje je bilo ogromna prepreka turskom nadiranju niz Moravu i neprijatelj je to znao. Zato je Ibrahim-paša, komandant turske vojske, 16. juna 1806. godine naredio napad na Deligrad.
Boj za ponos
Oko 6.000 Turaka sukobilo se sa 5.000 ustanika pod komandom Petra Dobrinjca. Borbe su vođene nekoliko nedelja, ali su i rovovi i srpski borci izdržali.
Početkom septembra u pomoć im je konačno stigao odred vojske pod komandom Stanoja Glavaša. Do kraja boja je ratovalo 55.000 turskih vojnika protiv 37.000 srpskih boraca.
Ojačani, Srbi su uspeli da probiju blokadu i nateraju tursku vojsku na povlačenje ka Aleksincu. Posle ove pobede, srpski ustanici su krenuli u protivofanzivu. Od tog sudbonosnog dana i veličanstvene pobede prošlo je tačno 213 godina.
Ova pobeda Karađorđevih ustanika nadaleko je odjeknula. Narod koji je do tog trenutka dobar deo Evrope smatrao varvarskim i imao malo razumevanja za njegovu želju za slobodnom pobedio je moćnu osmanlijsku vojsku i organizovano nastavljao otpor.
Velika borba srpskog naroda za konačno oslobađanje od turske vlasti tako je počela. Neprijatelji su shvatili da sa Srbima neće biti lako. Evropske sile da se na ovu balkansku zemlju, koliko god mala bila, ipak može računati.
Misterija Kosovskog boja: Kako je zapravo ubijen turski sultan Murat?
Dodaj komentar