Jakša Kosnić (17) je učenik Sedme beogradske gimnazije, petničar i osvedočeni ljubitelj prirode. Dok je većina njegovih vršnjaka letnji raspust provela putujući sa roditeljima i drugovima na more, Jakša je odlučio da to uradi sam i to biciklom.
Jakšina “odiseja” do crnogorskog primorja trajala je pet dana i na svom putu od 600 kilometara prošao je veći deo Srbije, stekao mnogo poznanstava, ali i iskustvo koje će pamtiti čitav život.
Ovaj mladi avanturista za Telegraf objašnjava da mu se ideja “kuvala” dugo u glavi i da je jedva dočekao trenutak kada će moći da je sporevede.
– Želeo sam to još od osnovne škole, ali sam bio suviše mali za takav poduhvat. I eto, došao je taj momenat. Ovog leta sam imao slobodnog vremena, spakovao se, nabavio od papirologije šta treba i krenuo na put – počinje priču Jakša.
Ruta kojom je išao nije bila nimalo jednostavna, ali je, sudeći po brzini kojom ju je prešao, za njega bila i te kako savladiva.
– Išao sam prvo na Valjevo, taj put mi je poznat i od ranije. Onda sam se popeo na Povlen, spustio u Kosjerić, zatim Užice, Zlatibor, preko Kokinog Broda i Zlatara išao sam do Prijepolja, pa na Jabuku. Posle sam išao do Pljevlja i Žabljaka, do Nikšić, na Ostrog. Vratio sam se onda u Nikšić i otišao do Boke i obalom do Bara.
Sve vreme je putovao sam, na tom putu sretao dobre ljude, spavao u šatoru i snalazio se za hranu.
– Spavao sam u šatoru, i to bukvalno bilo gde da sam našao neki slobodan prostor. Pored sporednih i slabo prometnih puteva uvek ima mesta, tako da sam tu najviše razapinjao šator. Takođe, i hrane je bilo svuda, svako mesto imalo je neku prodavnicu. Obično krenem ujutru oko sedam ili osam i završim u isto vreme uveče. Ceo dan vozim, i u zavisnosti od dana pređem različitu kilometražu. Recimo, južni deo Srbije je brdovit, pa pređem oko 100 kilometara, ako je veći uspon, onda manje. Sva iskustva su bila pozitivna, gde god da sam se našao. Sveukupno mogu reći da je ovo bilo jedno prelepa avantura.
Fizičkih priprema za put, kako nam objašnjava, gotovo da nije bilo, budući da je ovaj mladi čovek aktivan otkako zna za sebe. Naravno, porodica je bila ta koja ga je od samog početka podržala u svemu.
– Porodica me je podržala odmah, jer sam i ranije imao slične akcije po Srbiji, pa su negde i očekivali da ću ovako nešto poželeti da uradim. Nisu čak ni bili začuđeni kad sam im rekao. I stvarno je sve prošlo bez ikakvih problema. Takđe, i drugovi su bili oduševljeni kada sam se vratio.
Jakša planira da jednog dana postane biolog, pa da svoju ljubav prema prirodi upotpuni i znanjem.
– Od malena volim prirodu i životinje. Član sam Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a i ovo je durgi ciklus od kako sam petničar. Ranije sam bio aktivniji po tom pitanju, ali sad se bliži i upisa na fakultet, pa i tu imam dosta obaveza. Imam želju da se upišem na Biološki fakultet u Beogradu – priča Jakša.
Na kraju, napominje kako je svojom akcijom hteo da ukaže na značaj očuvanja prirode i korišćenje bickla kao prevoznog sredstva kojim brzo možete da pobegnete van gradske vreve, a i dopinesete zdravijoj okolini.
Izvor: Telegraf
Sestre biciklistkinje pobegle od Talibana, danas žive svoj san i neumorno okreću pedale
Dodaj komentar