Zambija večito zahvalna Panonskom mornaru, Balašević dobio kapu afričke mornarice

Zambija ove godine odaje počast Đorđu Balaševiću za borbu protiv rasizma i to na dan kada se obeležava tačno pet meseci od smrti Panonskog mornara. Ceremoniji u Lusaki prisustvovao je Aleksa Balašević sa svojom suprugom Nikolinom. Na pokon je od domaćina dobio kapu zambijske mornarice.

– Reči su suvišne, ali ajd’…Ovaj put nema kapi vode koji su kao biseri, već suza koje su kao ordenje! Ovaj put, kao i svaki prethodni i budući vidim njega onakvog kakvog ga jedino i znam… Mog i večnog! Od Bitolje, Sofije, Cetinja, Novog Sada, Sarajeva, Varaždina, Ljubljane pa i Krakova, Kijeva do Lusake! Prostire se tvoje Panonsko More.

Žandarmerija Zambije izrazila je dobrodošlicu i zahvalnost tvom sinu na aerodromu Kenet Kaunde u Zambiji zbog jednog od svetih gestova koje si uradio dosta pre mog rođenja… Poklonivši mi kapu Zambijske Mornarice i sliku na kojoj piše „Žandara nema koji ne zna moj lik“, izgleda je stvarno tako moj veliki prijatelju i oče. Ponos, ljubav, suze i neki neopisiv osećaj. Često. Volim te, volimo te! – napisao je Balašević, uz fotografije koje je objavio na Instagramu.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели ▀▄▀▄▀▄ Megdan ▄▀▄▀▄▀ (@megdan.fighting)

Ovo priznjanje Balašević je zaslužio zbog toga što je sredinom osamdesetih godina odbio da poseti Južnoafričku Republiku za vreme aparthejda.

– Zahvaljujući mom ocu, država Zambija me je pozvala da dođem i budem deo jedne ceremonije vezane za njega u jednoj tako dalekoj državi i ogromnoj, otprilike kao tri njegove Jugoslavije. Svima je nejasno zašto iako znaju da je moj otac bio ambasador Ujedinjenin nacija. Za vreme aparthejda 80-tih godina pozvan je ispred ambasade Jugoslavije na jednu ceremoniju u Južnoafričkoj republici. Međutim, primetio je da se u pozivnici ponavljala reč “beli” i slično.

Znao je o čemu se radi. Pitao je da li će na ceremoniji biti i onih drugih, a onda je dobio odgovor: “Misliš oni obojeni”. Rekao je: “Ne, mislim oni ljudi”. Odbio je, naravno, da ode. Isti ti ljudi danas mene čine ovako ponosim, da odem pred njih i da budem pozvan na ovaj jedan zaista istorijski prelep čin vezan za njega. To je jednostavno on. I iz tog razloga svi mi ostajemo bez teksta šta je on u stvari i dokle njegove reči idu – rekao je Aleksa, prenosi Telegraf.