Kako je najmoćnija obaveštajna agencija na svetu menjala i cenzurisala sopstvene izveštaje o predsedniku Srbije i Jugoslavije tokom devedesetih godina, sakrivajući represije nad Srbima sa Kosova i praveći najvećeg američkog neprijatelja od nekada „ljubaznog i šarmantnog“ političara.
Kakve dokumente poseduje CIA o svetskim liderima? Šta oni uključuju i koliko su detaljni? Da li se procene CIA razlikuju od onih koje znamo iz masovnih medija? I ako se razlikuju, u kojim pogledima? Da li su više trezvene, manje senzacionalističke? Da li su slobodne od ideoloških predrasuda? Koja se metodologija koristi, a koji izvori?
Ovo su neka od pitanja koja su me navela da napravim FOIA zahtev (Freedom of Information Act, Zakon o slobodnoj dostupnosti informacija) o političaru čije su aktivnosti obeležile čitavu deceniju na Balkanu nakon pada Berlinskog zida 1989. i nasilnog rušenja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije: bivšem srpskom i jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću (1941-2006).
Milošević je bio glavni neprijatelj NATO u ratu koji je Alijansa povela protiv Savezne Republike Jugoslavije u proleće 1999. i predstavljen je kao evropski ekvivalent Sadamu Huseinu. Srušen je oktobra 2000. uz pomoć zapadnih obaveštajnih službi, uključujući CIA. Milošević je svoje dane okončao u zatvoru Haškog tribunala u martu 2006, pod okolnostima koje mnogi i dalje smatraju sumnjivim.
Niko nije (javno) pitao CIA o Miloševiću ranije i, pošto je preminuo pre više od deset godina, bilo je razumno očekivati da bih mogao da dobijem neke interesantne, istorijski značajne i informacije koje bi bile vredne vesti.
Ono što sam dobio, nakon što se okončao ceo proces, definitivno je bilo zanimljivo i vredno vesti (u suprotnom, ne bih pisao o tome), ali teško da je istorijski značajno. U stvari, trebalo bi da kažem da sam, po onome što mi je CIA poslala, više naučio o ozbiljnosti (ili nedostatku ozbiljnosti) njihove deklasifikacije informacija i procesa objavljivanja, nego o bilo kakvim sakrivenim tajnama o Miloševiću.
Dodaj komentar