Po projektu novosadskog arhitekte Lazara Kuzmanova iz biroa Kuzmanov and partners u Mažuranićevoj ulici u Petrovaradinu nikla je kuća u kojoj je postignuto jedinstvo unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Ideja investitora i projektanta bila je da granica između prostora unutar kuće i dvorišnog prostora bude minimalna.
– Baš zbog toga, kada se otvore staklene stene, pogotovo u letnjem periodu, ta se granica potpuno gubi. Dobija se ambijent kakav je upravo želeo investitor na prvom sastanku kada smo dogovarali koncept kuće – kaže Kuzmanov.
Pored klasičnog armirano betonskog skeletnog sistema koji je konstruktivni sklop kuće, korišćena je ispuna od Ytong blokova 25 cm u spoljnim fasadnim zidovima.
Obloga od keramike je osmišljena da se nalazi i na fasadnom delu kuće ali i da ulazi u enterijer i još dodatno u materijalizaciji naglašava jedinstvo prostora.
View this post on Instagram
Na delu kuće korišćena je i fasadna opeka koja kao detalj naglašava oblikovne elemente kuće. Staklo na ogradama, tako i na velikim površinama otvora jos više naglašava estetski pristup odabiru materijala.
Ono što čini enterijer još atraktivnijim jeste krovna konstrukcija od lameliranog drveta saglediva je iz unutrašnjeg dnevnog boravka koji je duple visine, a drvo kao deo enterijera daje specifičnu kolornu dimenziju unutrašnjem prostoru.
Najveći izazov pri projektovanju bio je kako postaviti takav objekat na nevelikoj parceli, kako iskoristiti svaki deo površine dvorišta i sačuvati drvo, a opet omogućiti da kuća “diše” i da se dimenziono uklopi u proporcije parcele.
– Na kraju, rezultat je takav da postoji i travnati deo i prostor oko bazena a posebno ta vodena površina daje specifičnost objektu. Ona je postala sastavni deo same kuće i deo njene horizontalne postavke na parceli – kaže poznati novosadski arhitekta.
Kuća je površine od 360m2 i ima podrum, prizemlje sa duplom visinom i galerijom odnosno spratom. Pored prostranog dnevnog boravka sa kuhinjom i trpezarijom ima i četiri spavaće sobe.
Pored klasične roditeljske i dve dečije, kuća ima gostinsku sobu. Sve sobe imaju svoja kupatila i nezavisno su organizovane u prizemlju i na spratu, tako da je u njima obezbeđen mir. One su povezane pasarelom tako da taj konstruktivno oblikovni element pojačava atraktivnost unutrašnjeg prostora objekta.
Ispod cele površine objekta nalazi se veliki podrum u kom su osmišljeni prostori za razonodu, igru i druženje i predstavlja dodatni prostor dnevnom boravku koji će se i najviše koristiti.
– Divno je imati investitora koji je zaljubljen u arhitekturu i koji zna od prvog sastanka šta želi. To mnogo olakšava posao arhitekti. I sa pravom mogu da kažem da investitora smatram koautorom ovog objekta, jer smo zajednički dolazili do mnogih rešenja. To je očigledno pravi put da realizovan objekat bude po ukusu posmatrača, da arhitekta bude zadovoljan svojom arhitekturom, a da se klijent oseća dobro u svom prostoru jer to postaje njegov životni okvir – kaže Kuzmanov.
Za arhitektu je najvažnije kad odgovori na najbolji način željama klijenta, budućeg korisnika prostora koji se osmišljava.
– To nam je primarni posao da uz pomoć inženjerskih rešenja i umetničkog pristupa ideji stvorimo ram u kojem će se porodica osećati “kao kod svoje kuće”. Porodični mir koji je ostvaren u ovoj kući je možda i najbolji odgovor na pitanje koje su prednosti ovog objekta. Samo oblikovanje kuće je samo segment nečega što prati životni prostor koji je u ovom trenutku i najbitniji – zaključuje Kuzmanov.
Porodična kuća Tome Zdravkovića je ruglo i ruševina u koju godinama niko nije ušao
Dodaj komentar