Potresna objava na Fejsbuku, doktora ortopedije iz Leskovca, najpribližnije oslikava sistem eksploatacije na koji je zbog golog preživljavanja prisiljena ogromna većina radnika u Srbiji. Zemlja jeftine radne snage, koja omogućava i pomaže ostvarivanje ekstra profita investitorima i vlasnicima na uštrb zdravlja i ljudskog dostojanstva preplašenog i osiromašenog naroda.
Radnička prava su u tolikoj meri zapostavljena, da su priče o sindikalnim organizacijama koje štite radnike postale poput bajki koje nemaju utemeljenje u realnom životu.
Doktor Aleksandar Rangelov ukazao je na stravične posledice državne politike koja podupire eksploataciju radne snage i koja se direktno prenosi na zdravlje građana, koji zbog iscrpljenosti i povreda na radu u ranom periodu života postaju „poluinvalidi“.
Ne treba zaboraviti nedavnu skandaloznu izjavu predsednika Srbije u kojoj poziva mlade ljude da rađaju decu jer neće imati ko da radi u fabrikama koje on lično otvara širom zemlje. Zbog njegovog direktnog saučesništva u iskorišćavanju ljudi, bio bi red da upravo on snosi srazmernu odgovornost i plati odštetu radnicima čije se zdravlje uništava zbog rada u nehumanim uslovima.
Objavu doktora Rangelova prenosimo u celini.
Ortopedska ambulanta petkom u Domu zdravlja Leskovac. Kolega Zoran Anđelković i ja radimo svako u svojoj ordinaciji. Obično imamo preko 100 pacijenata. Isto važi i za ostale kolege ortopede koji rade od ponedeljka do četvrtka. Tako je godinama.
Iste povrede, iste bolesti, ali dijagnostika i terapija se menjaju. I to ne uvek u smislu napretka, moram sa žaljenjem da priznam. Juli je. Čini mi se nikad topliji. Ali, ovaj juli nije izuzetan samo po tome. Ovog jula sam upoznao novu vrstu bolesnika. Ulaze tiho, nastupaju skromno, uzdržani su i govore malo. Imaju podočnjake, nemaju osmeh.
Uglavnom su u pitanju žene. Često mlade majke. Lepe su i dostojanstvene iako su ispijene i skrušene. Deluju kao da ih grize savest, kao da su nešto nekome skrivile, nekog razočarale, izneverile. Kao da su se borile i izgubile. Kao da u nečemu nisu uspele, a uspeh se od njih očekivao. To su očekivale njihove porodice. Njihova deca, njihovi stari roditelji, njihovi muževi.
Neprijatno im je. Boluju od upale tetiva i tetivnih ovojnica, od upale pripoja mišića, od lumbaga, išijasa, kompresivnih neuropatija. Najčešće pate od hronične traumatizacije tetiva koje se 12 sati dnevno taru o zidove telesnih kanala bezbroj puta prolazeći kroz njih u predelu šake, ručnog zgloba i podlaktice.
Tetive vremenom oteknu, upale se i dodatno suze uzak tunel kroz koji prolaze dok se njihovi mišići grče i opuštaju. Uslede bolovi, najpre povremeni pa konstantni. Nastavlja se zadebljanjem tetive na mestu najvećeg trenja i njenim zaglavljivanjem u telesnom kanalu. Javlja se ukočenost i fenomen okidajućeg prsta.
Sve se završava ubrzanim propadanjem tetive i njenom rupturom tj. kidanjem. Fenomen okidanja je indikacija za operaciju. Tetiva se istrošila, pre vremena ostarila i pacijent je već poluinvalid.
Oprezno ih pitam čime se bave, odakle su, da li su udate i imaju li decu. U najvećem broju slučajeva čujem kratak odgovor: „Aptiv“. Nakon toga ništa više ne moraju da mi objašnjavaju.
Tim radnicima je neophodno hitno lečenje i bolovanje. Njihove karakteristične tegobe, hroničan premor i depresija su me naveli da to bolesno stanje nazovem „Sindrom Aptiva“.
Leskovačko preduzeće „Aptiv Contract Servies d.o.o“ je u srpskoj javnosti postalo simbol beskrupulozne eksploatacije radnika. Njihov menadžment primorava radnike da potpišu izjavu kojom se odriču prava na ograničeno radno vreme i na naknadu štete za posledice koje proističu iz ovakve nezakonite organizacije radnog vremena.
Te posledice se odnose na potencijalno povređivanje radnika usled premora i neadekvatne zaštite u procesu rada. Menadžment je našao originalan način da pokaže humanost tako što je po fabričkim halama rasporedio dovoljan broj nosila za radnike koji kolabiraju.
Aptiv iz Leskovca je samo tokom 2019. godine iz budžeta Srbije dobio 7,5 miliona evra subvencija za zapošljavanje 2.000 radnika, a 2020. ponovo dobija subvencije u istom iznosu, ovaj put za zapošljavanje 700 radnika.
Identičan iznos (7,5 miliona evra) država je uložila u izgradnju fabrike.
Dodatnih 68 miliona dinara dala je za dovođenje gasovoda, a 45 miliona dinara za priključke EPS-a i EMS-a. Grad Leskovac je u infrastrukturu i zemljište uložio preko 270 miliona dinara.
Inače, kompanija Aptiv, u čijem je vlasništvu leskovačka podružnica Aptiv Contract Services d.o.o., u 2020. godini je ostvarila prihod od skoro dve milijarde dolara.
U reklamnom letku kojim ta fabrika traži radnike piše da Aptiv nudi veoma dobru radnu atmosferu, implementaciju sopstvenih ideja i rešenja, rad i razvoj karijere u vodećoj, svetski priznatoj kompaniji, priliku za profesionalni i lični razvoj u internacionalnom okruženju, prednost kantine kompanije, Dan Deda Mraza za decu …
Kao kada bi regrutima reklamirali odlazak u rat: „Nudimo besplatnu odeću, obuću, hranu i cigarete, boravak u prirodi na čistom vazduhu, obilje sportu sličnih aktivnosti, upoznavanje novih ljudi, nezaboravnu avanturu i … garantujemo da vam neće biti dosadno!“
Može se reći da je naš okrug zahvatila nova epidemija, a ne radi se o koroni.
U pitanju je epidemija ortopedskih bolesti tipa Aptiv sindroma, epidemija nemilosrdne, pohlepne eksploatacije i epidemija političke podrške koju aktuelna vlast pruža eksploatatorima.
Predsednik države i njemu potpuno neustavno podređene institucije ne žele javno da zaštite sopstvene građane od modernog robovlasničko sistema. Svakodnevna priča o ekonomskom uspehu Srbije potencira se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, što ljude koji trpe iživljavanja poslodavaca dodatno obeshrabruje i unižava.
Čovek čije telo ne može da izdrži ovaj “ekonomski napredak” prvo pomisle da sa njima nešto nije u redu, da su mekušci koji ne zaslužuju da budu deo naprednog ekonomskog tigra.
Kao što je doktor napisao, njih izjeda stid zbog toga što njihovo zdravlje nije dovoljno čelično da istrpi sav užas koji država toleriše. Plate za koje ovi ljudi rade potpuno su nebitne, iako se radi o sramotno malim iznosima. Koliko će ovakvih primera biti dok ne shvatimo da se neće stati sa napretkom dok eksploatisani narod ne kaže DOSTA.
Umesto da kvalitet života prati moderna otkrića, da ljudi budu tretirani kao blago i esencija za opstanak nacije, mi ih trošimo i od njih pravimo pacijente. Državni vrh se toliko ogrešio o ovaj narod, da je veliko pitanje da li bilo bolje da naši preci nikada nisu terali stranog okupatora. Domaći okupatori i manipulatori neumorno se trude da dokažu koliko preziru svoje sugrađane, uživajući u svojim privilegijama na račun ovih pacijenata pogubnog sistema o kojima doktor iz Leskovca govori.
Završiće se jednom epidemija, ali će se navodni gubici morati nadoknađivati. To će poslužiti kao savršen izgovor u narednim godinama da se ovakva kriminalna praksa nastavi, a od svih nas tražiće se da ćutimo i budemo srećni što svoje zdravlje dajemo u razmeni za poslove koji će biti plaćeni nedovoljno za životne troškove, a kamoli za lečenje od takvog života.
Dodaj komentar