Magazin Novi Sad

Ana Mihaljica konačno u domu sa svojom decom: “Trudimo se da nastavimo kao da se ništa nije desilo, ali jeste”

ana-mihaljica
Foto: Kurir Televizija

Nakon što je od strane socijalnih radnika ustanovljeno da je majka obezbedila adekvatne stambene uslove, koji garantuju bezbednost i osnovnu negu dece, doneta je odluka da Ana Mihaljica iz Novog Sada preuzme neposrednu brigu odeci uz određivanje mere korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava u trajanju od tri meseca.

Posle teških trenutaka, konačno su usledili lepši dani, a Ana je pristala da je ekipa Kurir televizije poseti sada kada je konačno sa svojom decom.

Majka je konačno sa svojom decom. U ovu rečenicu staje svo olakšanje nakon lavovske borbe koju je Ana Mihaljica iz Novog Sada prošla u samo nekoliko meseci.

I pored sreće što su ponovo zajedno, ostaje strepnja zbog, kako kaže Ana, onoga što su njena deca preživela dok su bili odvojeni.

– Tog 22. kada smo došli, ja nisam mogla da verujem da ću konačno dobiti decu, da ću ih dodirnuti, zagrliti. Takođe su pregledani bez mog nadzora, sa tim nekim postavljenim starateljem. Što se tiče korektivnog nadzora, on se ne daje tek tako, već kad je neko lišen roditeljskog prava. Moja deca su nasilno odvučena – priča Ana Mihaljica.

Prethodni meseci bili su najteži za Anu i njeno troje dece. Međutim, nakon prvog dodira i zagrljaja sa sinovima, sve je postalo lakše. Deca se ponovo privikavaju na svoj stan, na rutinu koju su imali pre odvajanja.

– Ja pokušavam na najmiliji način da im odgovorim na brojna postavljena pitanja, govorim im da se smire, nadamo se da je najgore prošlo. Objasnim im na neki način, da iz najlošijeg mora da izađe borbeno i istinsko dobro. Oni su patili, kao što sam i ja patila, desi se sad da često zaplaču i kažu mama ti si tu, koliko si nam samo nedostajala.

Ana kaže da se često noću budi, ne može da veruje da je konačno sa svojom decom. Opisuje kako se svi polako bude, posle teške noćne more.

– Ja sad spavam sa njima jer su me oni zamolil tako, da budemo zajedno. Nerazdvojni smo. I, naravno da se budim, čak i ne spavam. Ali, moram da budem jača od svega, Znate ono kad kažu ne mogu više. E, tad moram da budem jača od svega. Oni su uvek bili zajedno. I ja sam ih zaista vaspitala da uče jedni od drugih. Različitih su uzrasta, ali dobro se slažu. Trudimo se dalje da nastave kao da se ništa nije desilo, ali jeste – priča Ana i u dahu nastavlja:

– Postoje određene traume, postoje čak i određeni tikovi. Ima tu dubljih stvari, što se tiče psihološkog dela, ali uz pomoć božju, kao i psihologa, pedagoga, uspećemo da prevaziđemo ovo sve. Trude se da se raduju, normalno ponašaju, trude se da se podsete kako se kupa, jede, i sve ostalo. Mom najstarijem detetu su izgubljene knjige, ali uz pomoć nekih divnih ljudi, uspećemo da uradimo sve kako treba, da se ponovo nabave udžbenici. Što se tiče odnosa tamo, bilo je da nisu jeli, da nisu hteli da im daju ni parče hleba.

Slučaj koji je podelio Srbiju. Slučaj o kome je svako imao mišljenje, u korist ili protiv jedne majke i njene dece. A oni samo žele da ih svi konačno ostave na miru.

Da žive, raduju se i stvaraju nove uspomene.

Prilog o Ani i njenoj deci pogledajte na Kurir televiziji.

Ana Mihaljica može ponovo da viđa decu, dogovoreni dalji koraci sa Centrom za socijalni rad

Čitajte Luftiku na Google vestima

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link