Ispravka: Amerikanci nisu kupili trećinu obradivog zemljišta Ukrajine

Kako je preneo portal Politika, pre tačno godinu dana u Ukrajini je stupio na snagu novi zakon o prodaji poljoprivrednog zemljišta nakon čega su do danas tri velika multinacionalna konzorcijuma sa američkim kapitalom kupila gotovo trećinu ukrajinske obradive zemlje, ali je ova vest proverom ubrzo ocenjena kao neistina.

Portal Raskrinkavanje.ba, koji se bavi medijskim ‘fact checkingom’ odnosno proverom objavljenih informacija, obznanio je da su potonji navodi netačni, te da nije istinita tvrdnja da su „tri velika multinacionalna konzorcijuma sa američkim kapitalom kupila gotovo trećinu ukrajinske obradive zemlje“.

Takođe, Politikin tekst, koji je u posebnom članku preneo i naš portal, kao izvor navodi „Australijski nešenel rivju”, koji je zapravo kao relevantnu preneo netačnu informaciju da su te tri kompanije kupile 17 od 62 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno 28 odsto ukupnog obradivog zemljišta nekadašnje Ukrajine.

Politika je u istom tekstu iznela podatak da celokupna površina Ukrajine iznosi 603.500 kvadratnih kilometara (pre specijalne ruske vojne intervencije), a kao laž ocenjena je vest da je već otkupljeno 170.000 kvadratnih kilometara.

Međutim, kako otkriva portal Raskrinkavanje.ba, tvrdnje u članku na navedenom australijanskom portalu, izvoru na koji se poziva „Politika“, u stvari predstavljaju objave sa Telegram kanala Laura Aboli iz 26.5.2022. godine.

U njenoj objavi, uz navedene tvrdnje, podeljen je i članak objavljen 12.11.2011. godine na portalu Ritimo. „Austalijski nešenel rivju“ je u stvari njenu objavu kopirao i preneo u formi članka.

Širenju lažne vesti doprineli ruski medijski portali

Kako navodi Politika u svom tekstu, kupci ukrajinskog zemljišta su navodno multinacionalne kompanije „Kargil”, „Dupont” i „Monsanto”. Među najvažnijim akcionarima ovih kompanija su „Vangard”, „Blekrok” i „Blekstoun”. Pritom, „Blekrok” je fond koji upravlja imovinom od 10 triliona dolara, „Vangard” sa šest, a „Blekstoun” sa 0,9 triliona dolara.

Politika navodi da je pomenuti australijski medij napravio paralelu, pa tako navodi da je u celoj Italiji obradivo 16,7 miliona hektara. Drugim rečima, „marionetska ukrajinska vlast omogućila je da samo tri američke kompanije poseduju više obradivog zemljišta nego što ima jedna Italija, koja je članica G-7”, piše portal i zaključuje da ukrajinska zemlja više ne pripada ukrajinskom narodu.

Međutim, Raskrinkavanje.ba prenosi analizu ukrajinskog portala za proveru činjenica Stop Fake iz 28. jula. 2022. godine, u kojoj navodi da su ove tvrdnje su prenosili i ruski mediji poput Gazeta.ru, Vesti.ru i drugi, kao i drugi portali širom sveta, da bi na kraju došle i do domaćih portala, a ovu vest je pre nekoliko dana prenela i Luftika.

U pomenutom članku portala Ritimo tema je zaista bila privatizacija i prodaja zemljišta u Ukrajini, odnosno zakonski okvir koji bi omogućio trgovanje poljoprivrednim zemljištem.

Međutim, u tom članku nema tvrdnji o tome da su Amerikanci kupili 28 posto poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini, koje su se očigledno prvi put pojavile na Telegram kanalu izvesne Laura Aboli.

Stop Fake u je u svojoj analizi ove tvrdnje proglasio netačnim, navodeći da ideja o prodaji ukrajinskog zemljišta stranim korporacijama nije moguća i da je u suprotnosti sa ukrajinskom zakonskom regulativom.

U Ukrajini nije održan referendum o prodaji poljoprivrednog zemljišta, stranci ga ne mogu kupiti

Kako dalje piše Politika, kad je donet zakon o prodaji poljoprivrednog zemljišta i kad je stupio na snagu 1. jula prošle godine, cena po hektaru je iznosila oko 2.500 dolara, ali je ubrzo dostigla i 10.000 dolara. Do tada je zemljište veće od dva hektara moglo samo da se iznajmi, a cena je počela da raste 2015. godine, kad su se pojavili prvi nagoveštaji da će dvodecenijski moratorijum na prodaju poljoprivrednog zemljišta biti ukinut.

U Ukrajini je dugo vođena rasprava o tome treba li strancima dozvoliti da kupuju zemlju. Predsednik Volodimir Zelenski govorio je da planira da to pitanje postavi narodu na nacionalnom referendumu. U jeku protesta poljoprivrednika ispred vladinih zgrada znao je da kaže: „Zemlja pripada Ukrajincima. Grozne su priče o Kinezima, Arapima ili vanzemaljcima koji će vagonima izneti našu zemlju.”

Politika dalje spominje izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz aprila 2021. godine, jednog od najvećih stranih kreditora u Ukrajini koji je ukidanje moratorijuma postavio kao navodni uslov za svoj tadašnji paket kredita.

Uprkos sveopštem protivljenju ukidanju zabrane prodaje zemljišta, „opravdanje” je nađeno u tome što je proteklo toliko vremena, a da parlament nije oformio transparentan mehanizam za kupoprodaju zemljišta, što je bila jedna od odredbi zakona iz 2001. godine. U jednom od istraživanja javnog mnjenja iz vremena rasprava o ukidanju moratorijuma pokazalo se da je protiv prodaje zemljišta strancima 81 odsto ispitanika, dok bi samo 13 odsto podržalo takvu praksu, piše Politika.

Raskrinkavanje.ba prenosi da je tržište poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini zaista počelo je sa radom 1. jula 2021. godine, ali uz niz ograničenja. Glavno među njima je zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima i kompanijama u vlasništvu stranaca.

Ovo ograničenje može biti ukinuto, ali tek nakon sveukrajinskog referenduma, koji će pokrenuti pitanje dozvole za prodaju zemljišta strancima. U Ukrajini do sada takav referendum nije održan, tako da se zemljište se ne može prodati strancima.

„Prenapumpane“ cifre ruskih propagandista

Politika u svom tekstu napominje da su nakon rasppada SSSR-a, oni koji su radili na farmama dobili delove zemlje, a usledio je kratak period tokom kojeg je bila dozvoljena prodaja zemlje, a onda je 2001. godine donesen moratorijum.

Budući da im je zabranjeno da kupuju i prodaju, mnogi Ukrajinci koji su postali vlasnici zemlje sredinom devedesetih godina prošlog veka, nakon raspada Sovjetskog Saveza, nisu imali drugog izbora osim da se oslone na samostalnu poljoprivrednu proizvodnju, dok većim poljoprivrednim „igračima” daju u zakup sve što je preostalo.

U prošlosti su takvi zakupi obično iznosili u proseku oko 150 dolara po hektaru na godišnjem nivou. Zbog dvodecenijskog moratorijuma, u mnogim delovima zemlje zakupci zemljišta su postali monopolisti i stupanjem novog zakona na snagu nametnuli su se kao glavni pregovarači za kupovinu zemlje, zaključuje se u Politikinom tekstu.

Međutim kako prenosi Raskinkavanje.ba, prema podacima Državne službe za geodeziju, kartografiju i katastar u Ukrajini, navodi dalje StopFake, tokom prošle godine prodato je 0,26 miliona hektara zemljišta.

Ova cifra iznosi oko 0,8% od površine poljoprivrednog zemljišta (32,6 miliona hektara) uključene u geokatastar. Ali brojka od 17 miliona hektara, na kojoj rade propagandisti Kremlja, 65 je puta veća od površine poljoprivrednog zemljišta koje se prodaje u Ukrajini.

Dakle, osim što nije tačno da je prodano 17 miliona hektara ukrajinske zemlje, ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini iznosi 32,6 miliona hektara, a ne 62 miliona hektara kako je navedeno u člancima.

Shodno navedenim činjenicama, tvrdnje da su “Amerikanci kupili 30 odosto ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta”, te da ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini iznosi 62 miliona hektara, koje su na našem jeziku prvi put objavljene na portalu Dan, portal Raskrinkavanje.ba ocenio je kao lažnu vest.

Izvori: Raskrinkavanje.ba, Politika