vaterpolisti
Foto: Aleksandar Dimitrijević
Magazin

Ako srpski vaterpolisti nisu sa druge planete, u čemu je tajna njihovog kosmičkog uspeha

Vaterpolo reprezentacija Srbije letos je četvrti put u nizu osvojila Evropsko prvenstvo – što je uspelo samo Mađarima, ali jako davno.

Takođe, u srpskom klupskom vaterpolu stanje je poražavajuće i klubovima nimalo ne cvetaju ruže, piše BBC.

Često to vidimo, ili osetimo na svojoj koži, uspesi onih koji redovno postižu uspehe nisu toliko na ceni kao neka dvojka izvučena na jedvite jade.

Medalje kao „dobar dan“

Zlato vaterpolo reprezentacije Srbije, novinarskom terminologijom, postalo je vest da je pas ujeo čoveka. A to nije vest. To nije ništa čudno.

Medalje su postale normalne, šampionska postolja svakodnevna, doček pred balkonom Starog dvora u Beogradu redovan, a slušanje himne sa zlatom oko vrata gotovo uobičajeno.

Toliko uobičajeno da je lakše navesti takmičenja sa kojih se vaterpolisti od samostalnosti Srbije nisu vratili okićeni – ništa drugačije nije bilo ni ranije:

Svetska prvenstva u Melburnu i Barseloni 2007. i 2013, Mediteranske igre 2013. i Evropa kup u Rijeci 2018, uz svetsku ligu u Almatiju 2012. na kojoj nije učestvovala.

Srbija je, dakle, od 2006. godine učestvovala na 32 takmičenja, a bez medalje se vratila samo četiri puta. Od toga su osvojena 22 zlata.

Šampioni svega

Treba istaći 2016. godinu kada je osvajanjem Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru srpska vaterpolo reprezentacije postala šampion svega, jer su u tom trenutku u njihovim rukama bile i evropska i svetska kruna.

Kao đaci koji redovno dobijaju petice, odlikaši srpskog sporta ponovo su se letos u zemlju vratili sa zlatom.

U polufinalu Evropskog prvenstva u Barseloni savladana je Hrvatska 9:7, da bi u finalu Srbija bila bolja od Španije (7:7 i 5:3 posle peteraca).

Filip Filipović proglašen je za najboljeg igrača turnira, u medijima se ponovo moglo čitati o tome koliki je sportsmen srpski selektor Dejan Savić – koji se posle meča naklonio španskom selektoru – a na beogradskom aerodromu vaterpolisti su još jednom prošli kroz svečani luk.

Golman reprezentacije Srbije Branislav Mitrović za BBC na srpskom navodi da Srbiju od drugih izdvajaju „iskustvo na velikim utakmicama, stručni štab i atmosfera“.

„Ali da bi se bilo šta napravilo mora da postoji kvalitet koji mi definitivno imamo“, ističe Mitrović.

Gledanje unapred i drugarstvo

Sportski novinar i komentator RTS-a Goran Stepić kaže za BBC na srpskom da je uspeh srpskog vaterpola baziran na taktici selektora Savića: „Pogled u budućnost i razmišljanje unapred“.

Stepić kaže da je poslednja generacija srpskih vaterpolista napravljena da bi pomerala granice.

„Kada su se Slobodan Nikić i kapiten Živko Gocić povukli posle Rija, selektor je imao spremne zamene. Svake godine reprezentaciji pridruži nekoliko mladih igrača da prikupljaju velike i teške utakmice“, kaže Stepić.

Stepić, uz čiji glas pratimo svaki nastup vaterpolo reprezentacije, kao jedan od uspeha reprezentacije izdvaja i drugarsku atmosferu.

Kako kaže, Savić je do odlaska na bazen i treninga prijatelj sa igračima, ali se njegovo znanje i autoritet nikada ne dovode u pitanje.

„U Barseloni je bio Vladimir Vujasinović, do ovog leta trener slavnog Pro Reka. Došao je da podrži Savića i da zajedno razrade taktiku. Bez ikakve sujete, bez ikakve zavisti. Videli smo i Gocića i Nikića u Barseloni… To nas izdvaja od drugih“.

Deset dana budućnosti

Posle svakog takmičenja i svake medalje, u srpskoj javnosti počnu priče o budućnosti vaterpola, potraju desetak dana i sve se onda vrati „u normalu“.

Dok vaterpolisti ne osvoje novu medalju. I tako sve u krug, bez nekog dugotrajnog rešenja za srpski vaterpolo.

„Kao selektor se ponosim njima, ovi momci se bore protiv svake logike“, izjavio je selektor Dejan Savić na konferenciji za medije po dolasku u Beograd sa poslednjeg velikog takmičenja.

„Postoji teorija da se šampion rađa, a da se kroz trening shvataju mane i vrline. Šampion je u stanju stresa i kad je teško on pokazuje kakav je i kako deluje pod pritiskom“, dodao je Savić.

Odmah nakon toga počeli su opisi stanja u kojima su srpski klubovi:

Partizan, koji je 12. puta bio prvak Evrope, ostao je bez bazena i mediji navode da je gotovo pred gašenjem, a u ništa povoljnijoj situaciji nisu Zvezda i Radnički.

Razlog je, naravno, novac.

Nije sve bilo tako crno

Srbija je pre samo nekoliko godina u četiri sezone imala tri kluba u finalima Lige šampiona.

Partizan je 2011. bio prvak Evrope, Zvezda je dve godine kasnije to uspela prvi put u istoriji, dok je kragujevački Radnički 2014. izgubio u finalu od Barselonete.

Ekonomska kriza kojom su naročito bili pogođeni italijanski klubovi, a među njima i moćni Pro reko, dovela je do toga da dosta srpskih reprezentativaca posle Olimpijskih igara u Londonu igra u srpskim klubovima.

Zvezda i Radnički su tada postali ozbiljna konkurencija neprikosnovenom Partizanu i postignuti su poslednji uspesi srpskih klubova.

Ipak, to nije bilo trajno rešenje, pa se i taj period završio.

Najbolji vaterpolisti Srbije danas većinom igraju u Mađarskoj, dok su Dušan Mandić i kapiten Filip Filipović u Pro reku.

Talenta ima, modela nema

„Problem jeste činjenica da Srbija u ovom trenutku nema jake klubove, koji su u svakom sportu osnov reprezentacije“, kaže Stepić.

Stepić ističe primer Španije čija gotovo cela reprezentacija igra u istom klubu – Barseloneti.

„Talenat je neupitan, imamo dobre škole na bazenima koji postoje i biće samo važno da se taj nivo održi“, dodaje on.

Kao primer modela za problem finansija, Stepić navodi Mađarsku u kojoj uspešne kompanije deo zarade uplaćuju u sport i tako smanje sebi porez na godišnjem nivou.

Medalje vaterpolo reprezentacije Srbije od 2006:

Zlato – 22
Srebro – 2
Bronza – 4
Ukupno – 28
Takmičenja na kojima su učestvovali – 32

Novače, hvala što si idiot i psihopata!

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Share Follow Tweet Share Share